АИДА ТУРТУРО У "КАЉАВИМ ГУМАМА": Без бола никада не бисмо знали шта је радост

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

15. 08. 2020. у 17:22

АМЕРИЧКА глумица Аида Туртуро, позната нам је по улози Џенис, сестре мафијашког боса Тонија, у чувеној серији "Породица Сопрано".

АИДА ТУРТУРО У КАЉАВИМ ГУМАМА: Без бола никада не бисмо знали шта је радост

Аида Туртуро / Фото Војислав Данилов

Аида је рођена 1962. у Њујорку, где је завршила студије глуме. Отац Доминик, Американац италијанског порекла, био је сликар, а мајка Дороти, Сицилијанка. Током три деценије каријере, Аида је одиграла више од 70 улога, а крајем осамдесетих година прошлог века посетила је Београд.

- Биле су ми 24, и мој рођак Џон Туртуро снимао је овде. Играо је у телевизијској мини-серији "Срећни ходочасник", са Софијом Лорен у главној улози. Била сам млада, хтела сам да будем глумица, и Џон ми је предложио да га посетим. Дошла сам, дружила се са њим, била на сету, а потом ме је позвао да посетимо фамилију, да одемо до Дубровника, па у Италију. Моја породична линија је са Сицилије и из Барија и још имамо рођаке тамо. Морала сам, међутим, натраг у Америку, јер сам била запослена, а имала сам само седмицу одмора - прича, у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", Аида Туртуро.

У серији "Срећни ходочасник", насталој по истоименом роману Марија Пуза, уз Софију Лорен, играли су и наши глумци Љиљана Благојевић, Мирјана Карановић, Предраг Бјелац, Елизабета Ђоревска, Рада Ђуричин, а нумере је изводио Лучано Павароти.

Шарм прохујалих времена враћа серија у режији Миодрага Ћертића, а по сценарију Мије Ћертић, "Каљаве гуме", коју за РТС ради извршна продукција Easy E Films. У Србију је због ове серије дошао амерички глумац Крис Малки, а однедавно се екипи придружила и Аида, која у романтичној комедији од десет епизода тумачи Пети из Калифорније. Пуна живота и разумевања, Пети помаже новој комшиници Весни (Горица Поповић) из Београда да преболи смрт супруга. Петин дом на западној обали Америке у серији "глуми" кућа на земунској обали Дунава, где смо и разговарали са Аидом Туртуро.

Аида Туртуро са Горицом Поповић / Фото Војислав Данилов

* После толико година одлучили сте да дођете у Београд упркос епидемији?

- Било је стресно пре него што сам дошла. Бринула сам о свачему због ковида 19. Чиме год се човек бавио, ситнице свакодневно постају проблеми, јер смо сви забринути. Још нам је свашта непознато, па сам размишљала о томе како треба да летим, о свим тим маскама и рукавицама, о томе да треба да снимам са мноштвом људи... Али када сам стигла, сви су у хотелу били толико љубазни. Тек неколико дана сам овде, а осећам се као да екипу серије знам месецима и већ идем у породичне посете. Волим целу екипу и жао ми је што не говорим ниједан страни језик. Да немам толико сцена и текста, сигурно бих се потрудила да научим српски. Овде су сви тако фини и љубазни. Поред тога што је посао, ово је и сјајан одмор. Ипак, целом свету је тешко и зато некада морате да решавате дан по дан. Покушавамо да решимо све, постајемо нервозни, па и луди, а мислим да треба да ценимо оно што заиста имамо, попут пријатеља и породица, уместо да размишљамо о ономе што немамо. Свет је толико тога узимао здраво за готово, а сада нас обичан одлазак у ресторан одушевљава.

Горица сјајно глуми на енглеском

* КОЛИКО често обилазите рођаке у Италији?

- Иако сам рођена у Америци, осећам велику блискост са Италијом. Била сам тамо много пута, имам пријатеље, глумила сам у представама. Чак сам тамо снимала филм, "Приче о моцарели", који је режирао Едоардо де Анђелис. И филм и режисер су дивни, али ми је било тешко да глумим на италијанском. Јадна Горица, мора да глуми на енглеском, а говорити страни језик и глумити на њему никако није исто. То што ради, дакле, сјајно је.

* Крис Малки се прикључио серији "Каљаве гуме" захваљујући представи "Дар". Шта је вас навело да будете део овог пројекта?

- Живим у Монтоку, у држави Њујорк, који је попут летовалишта. Пошто је на плажи, многи људи долазе само на одмор, па и Мики и Миа имају тамо кућу. Укратко, Миа се поверила пријатељици, која ме познаје, да би хтела да ја играм Пети. Та жена ме је позвала и казала да постоји неки интересантан сценарио, те сам јој рекла да ми га пошаље. Када сам га прочитала, помислила сам да је заиста добар. Пети је забаван лик, воли живот, воли људе, воли своју нову пријатељицу Весну, живописна је и енергична. Притом у Америци немам баш увек прилику да будем у једној од главних улога. Када смо се Миа и ја повезале, обавестила ме је да треба да се снима и у Србији и у Монтоку. Тада рекох себи: каква сјајна рола, баш сам срећница.

* Ваша јунакиња помаже Весни да после смрти мужа пронађе радост и нову љубав. Како да се изборимо са тугом и усамљеношћу?

- Пети помаже Весни да изађе из љуштуре, јер је и сама морала то да учини. Мења јој стил, чини је самоуверенијом, а истовремено - пошто упркос великодушности нема много блиских пријатељица - с Весном постаје веома блиска и доживљава је као сестру. Знате, живот чине и срећа и туга, и добро и лоше. Сваког дана, сваког месеца, расположење нам се мења, али без бола никада не бисмо знали шта је радост. Осећања морамо да обрадимо, ако их потиснемо, вратиће се. У реду је бити и тужан и љут због смрти. Љутња је, заправо, значајан део осећања која нас опхрвају када некога изгубимо. У реду је чак и насмејати се на сахрани, јер смо се сетили нечег смешног што је покојник урадио. То не значи да сте без поштовања јер можда сте плакали пре него што сте почели да се смејете. Након смрти мог оца, сећали смо се смешних прича из његовог живота. Све је то део живота и мислим да културе које то не прихватају, више пате. Америчкој култури, на пример, проблем је да обради смрт - крију је од деце и, не дај Боже, да доведу дете на сахрану. А што пре то научимо, лакше ћемо се изразити, а свако има свој начин, који не треба осуђивати. Свет не стаје. Смрт је део живота, и морамо да научимо да је прихватимо.

"Сопранови" / Фото Промо

* Управо је ново започињање живота када се зађе у "високе" године једна од тема серије "Каљаве гуме". Како ви гледате на то?

- Мислим да наше културе, а поготово америчка, старије искључују, уместо да поштују њихове знање и искуство. Неке друге културе их цене. Мислим да у Америци тиме много губимо. Живети се може увек, од прве до стоте године. Човек је увек користан, увек може другоме да нешто да или га нечему научи. Наша је вредност у томе да стално пружамо љубав, да делимо и помажемо. Дете може некоме да приђе и наведе га да се осмехне, а старија особа може дете да научи да се игра. У последње време многи млади у Америци почели су да гледају "Сопранове". Када ме сретну, кажу ми како су ме управо видели у серији, а били су петогодишњаци када су "Сопранови" емитовани.

* Рецепт за срећу Пети проналази у сајтовима за упознавање и на друштвеним мрежама, чиме покушава да помогне и Весни. Да ли нам онлајн живот и пријатељи заиста помажу?

- Стара сам школа, знате, па нисам баш "онлајн тип". Али много је људи који су стидљивији, којима је теже да комуницирају, па је за њих то добра прилика да се отворе, да се, рецимо, осећају мање несигурнима због свог изгледа. Са друге стране, мислим да смо отишли у екстрем, све нам је у телефону, све онлајн, и изгубили смо интимност. Мушкарци и жене се дописују. Позови и послушај глас који ти нешто поручује. Не знамо више како се људи осећају, јер их не чујемо. Хајде да једноставно разговарамо и виђамо се. На друштвеним мрежама све се време питамо како изгледамо и стигли смо дотле да никога није брига шта пишемо. Стари Грци би рекли "све са мером", а мислим да смо изгубили равнотежу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)