РОДИО САМ СЕ ДА БИХ СНИМИО "ВУКА КАРАЏИЋА": Ђорђе Кадијевић о ТВ серији о великану који није само личност, он је епоха, историја света

Марина Мирковић

11. 08. 2020. у 12:36

ТРИДЕСЕТА годишњица серије "Вук Караџић" (1987), у сваком смислу историјске, дошла је и минула, а овај јединствени наш телевизијски производ ево ни неколико година потом још није доживео своју репризу.

РОДИО САМ СЕ ДА  БИХ СНИМИО ВУКА КАРАЏИЋА: Ђорђе Кадијевић о ТВ серији о великану који није само личност, он је епоха, историја света

Ђорђе Кадијевић / Фото Милена Анђела

Поштоваоци и љубитељи култног дела довијају се пратећи га са једва препознатљивих снимака на "Јутјубу" који дословно скрнаве серију, док Ђорђе Кадијевић на своје питање да ли се, у мору реприза којечега, размишља и о емитовању "Вука" - није добио чак ни одговор од тадашњег директора РТС Драгана Бујошевића, коме га је поставио.

Свестрани визуелни уметник и пасионирани филмофил Стеван Алексић, сценограф и професор на ФСУ, који годинама илуструје јединствене плакате култних остварења, свој је омаж великом Ђорђу сачинио са огромном страшћу и преданошћу. После оних за "Лептирицу" и "Свето место", те за "Карађорђеву смрт", Стеван је плакатом за ТВ серију "Вук Караџић" учинио "дубок наклон господину Кадијевићу", сећајући се ремек-дела које је освојило Гран-

-при Европе и које је, на препоруку Умберта Ека, Унеско уврстио у ризницу културног добра Европе и света.

Сва четири рада Алексић је, посредством "Новости", даровао редитељу, а Кадијевић је остао дубоко дирнут овим потезом.

- Сасвим сам сигуран да сам се родио да бих снимио серију "Вук Караџић" - казује нам, не први пут, Ђорђе. - Она је мој доказ да сам учинио све у покушају да своју смрт учиним могућом, да парафразирам Кафку - мени она даје право на смрт. Она је оно што ће увек говорити да сам био ту, оно по чему не могу бити заборављен: "Вук" ће се тражити, гледати и знати, он је културно добро света а не само наше пигмејске Србије или моје драге Југославије.

Гломазност тог (у историји наше ТВ најскупљег) подухвата са средине осамдесетих, пред двестоту годишњицу Вуковог рођења, запањујућа је за данашње и овдашње поимање свега. Током четири године снимања широм Југославије, али и Европе, на свим аутентичним локацијама на којима је Вук оставио траг, уз огромну екипу - стварана је двадесетдвочасовна телевизијска сторија о великану, подељена у 16 епизода серије за памћење.

Филмски плакати

- Снимао сам такорећи четири целовечерња играна филма годишње, стално на ногама и на путу, од 5 ујутру до поноћи - сећа се редитељ. - Једини сам ја све четири године издржао без паузе, био сам атлета са енергијом младости и огромном љубављу према филму. Континуитет је био у мени, у тоталној ангажованости и потпуном презиру према тешкоћама, а то су ствари са којима једино уметничко лудило може да помогне. Готово нико није веровао да ћу завршити - осветио сам се на свој начин тако што је јесам завршио.

Стигли су на представљање у Риму те године, где су "Вук" и Југославија доживели тријумф, а Кадијевића публика хтела да носи на рукама, због говора у ком је рекао да, када бисте људском роду одузели оно што је дала Италија, то не би био овај свет.

Историја уметности

УВАЖЕНИ редитељи у сталном радном односу на телевизији, били су кивни на одлуку колегијума да спољни сарадник добије тако огроман пројекат, за који је Ђорђа непосредно препоручила сјајна "Карађорђева смрт". Шеф драмског програма, покојни Љуба Радичевић, поставио је незадовољницима питање: "Поштоване колеге, да ли је неко од вас и историчар уметности?", и њихово ћутање му је потврдило већ донету одлуку да одабере Кадијевића.

- Било је неопходно професионално познавати историју, епоху, није смело бити грешке. Вук је живео цео 19. век, бивао свуда по Европи, није смело да се догоди да се у кадру нађе нека фасада или слика које није могло бити у његово време. То би био скандал.

- Освојивши Гран-при у Риму, ја сам освојио првенство Европе у својој професији, а серија као једини ТВ производ ушла у ризницу културе света - наводи аутор. - Но, нисам је због тога правио. У ствари сам се играо, али озбиљно и неизмерно уживао у тој игри, са историјом, светом, судбином, разумом, лудошћу, човечанством, пре свега са човеком.

Сећа се Кадијевић и своје радости када је позван по сценарио, али и сумњи које су пројекат пратиле.

- Замислите ту одговорност, снимати серију од националног значаја, која остаје, у коју су уложени милиони долара... Шта би било да сам кикснуо? Вечери пред почетак снимања, пред Саборном црквом, Витезовић и ја зарекли смо се Вуку, заклетвом која је почињала речима: "Вуче матори, ми смо твоји синови, ми смо твоја деца...", и коју смо испунили створивши квалитетну серију - која је и поред тријумфа у Европи, овде доживела прилично анемичне реакције.

До те мере анемичне, да су Кадијевића његови пријатељи Добрица Ћосић и Мића Поповић резигнирано питали: "Па шта би требало да урадиш да те стварно похвале?".

- Све време сам имао сигуран ослонац, мог, најбољег сниматеља Александра Ацу Петковића, његову сигурност, вештину, квалитет фотографије - наглашава Ђорђе. - Окупио сам око себе све саме лудаке који не презају да крену против сваке сигурности, силовите и луде на креативан, само уметницима својствен начин, као што су Аца Берчек, Мики Манојловић... Витезовић је гунђао, због сцена које смо измишљали "ниоткуда", јер једини међу нама није био луд, већ рационалан и увек разуман, свестан и аналитичан - њега јединог нисам могао навући на лудило. Но Витез ме је укротио геслом "Вук је истина, држи се тога", тиме ме је обуздао и савладао моју склоност ка фантазмагоричним сценама и призорима. Зато смо сјајан тандем.

Ђорђе Кадијевић / Фото Милена Анђела

Tekst potpisa

Са Вуком је, додаје Кадијевић, било немогуће тежити односу идентификације:

- Вук није само личност, он је епоха, историја света, а не неки усамљени холивудски јунак са којим се идентификујете. Био је понижаван од многих, мали растом и кљакав, живео и растао у беди, али досегао је до највећих висина, доспео до највећих умова света попут Гетеа (који га је упоредио са Хомером рекавши му: "Ви сте народ, а не писац!"), уздигао се изнад свега и прорадио као вулкан. Ту метаморфозу сам желео да прикажем, људску, српску, европску драму... А највећа опасност била је да снимим образовни, школски програм. Не само тип човека који мисли, бори се против неупоредиво јачих и побеђује. - Вук је био и генијалан књижевни стваралац, уопште генијалан дух из кога излазе дела највише вредности. До данас сам уверен да су моје школовање и филмско знање, али и подједнака љубав према филму и према својој земљи (а моја земља је Југославија), да је све то водило ка томе да ја снимим "Вука Караџића".

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (8)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!