ОД ГУДАЛА И ТРУБА ДО ДИГИТАЛНОГ СПЕКТАКЛА: Какве је све трансформације током година доживела Евровизије

В. Н.

14. 05. 2023. у 23:56

ЕВРОСОНГ, односно "Песма Евровизије", већ деценијама је један од најпопуларнијих забавних програма и публика га и даље прати у великом броју, упркос свим контроверзама, трансформацијама и оспоравањима која прате ово музичко такмичење.

ОД ГУДАЛА И ТРУБА ДО ДИГИТАЛНОГ СПЕКТАКЛА: Какве је све трансформације током година доживела Евровизије

ТРИЈУМФ Марија Шеровић победила са песмом на матерњем језику, Фото Profimedia

Данас се овај фестивал одржао у потпуно другачијим друштвеним, али и технолошким околностима у односу на почетни период, а љубитељи музике забележили су током година низ занимљивости, различите рекорде, измене правила, блиставе и мрачне тренутке небројених извођача, што се видело и током овогодишње смотре најразноврснијих нота у Ливерпулу.

"Песма Евровизије" је данас један од нагледанијих телевизијских догађаја у целој Европи, али и у неким деловима света, попут Аустралије и Новог Зеланда, као и Северне Америке и Азије.

Израз "евровизија" приписан је британском новинару Џорџу Кемпију, који га је први пут употребио у листу "Лондон ивнинг стандард" 1951. године. Сам фестивал настао је као део тежње за уједињењем различитих држава и нација у послератној Европи. Прво такмичење одржано је 1956. године у Лугану у Швајцарској уз учешће само седам земаља, а победила је домаћа певачица Лис Асија са песмом "Рефрен".

ОРКЕСТАР Проба за такмичење у Бечу 1967. године, Фото Profimedia

Идуће године придружиле су се још три државе.

Од 1956. до 1998. све песме су извођене уз оркестар који је свирао уживо, а од 1999, оркестра више није било, тада је дозвољено коришћење претходно припремљених матрица.

Некадашња Југославија се укључила у такмичење 1961. године (наступала је Љиљана Петровић) и дуго била једина земља учесница ван Западне Европе.

У почетним годинама су се такмичили соло извођачи и евентуално дуети. Врло брзо се усталила пракса да земља победница Евровизије мора да буде домаћин такмичења наредне године. Од овог правила одступило се само неколико пута, углавном због финансијских или политичких разлога.

Тако је и Београд 2008. године био домаћин смотре најбољих европских песама, захваљујући победи Марије Шерифовић, која је годину раније у Хелсинкију са песмом "Молитва" освојила највише бодова.

ВЕЛИКАНИ Групу АББА је Евровизија избацила у музичку орбиту, Фото Profimedia

Временом су се усталила нека кључна правила, док су нека у међувремену мењана. Песме које се такмиче не смеју бити дуже од три минута, на сцени не сме бити више од шесторо људи, забрањено је наступати са животињама, песме морају бити оригиналне, односно не смеју бити обраде. После неколико наступа изразито младих такмичара, остало је правило да извођачи морају имати више од 16 година, док се за оне млађе организује "Дечја Песма Евровизије".

Најмлађи учесник Евровизије имао је 12 година и био је представник Монака 1969. године, а најстарији је био 95-годишњи Емил из Швајцарске на Евровизији 2013. године.

Највећи број победа остварили су представници Ирске - чак седам пута су тријумфовали на Евросонгу. Друга земља са севера Европе - Норвешка, носилац је неславног рекорда - чак десет пута су њени извођачи били последњи, а у четири наврата су имали нула гласова.

Значајне промене Евровизија доживљава почетком 90-их година 20. века, које настају као последица политичких дешавања у Европи, пре свега краха Варшавског блока, распада Совјетског Савеза и цепања Југославије. Појављује се велики број нових земаља које желе да узму учешће у европској музичкој смотри.

У међувремену, учествују на Евросонгу омогућено је и државама које географски не припадају Европи. У европску радиодифузну зону "упали" су и Иразел, Либан, Јордан, Мароко, Тунис, Алжир и Либија. Међутим, једино су Израел и Мароко искористили ту прилику.

Због велике популарности и гледаности Евросонга у Аустралији, ова земља је позвана да 2015. година буде специјална гошћа за 60-годишњицу такмичења. Било је предвиђено  да учествује само те године, али је одлука промењена и позивница је продужавана и свих наредних година.

Временом је Евросонг доживео велике трансформације и у музичком и технолошком погледу. Док је у првим деценијама акценат био на музици и извођењу, на прелазу у нови век све значајнију улогу добили су костими, сценографија, кореографија и визуелни ефекти.

Тото Кутуњо, Фото Profimedia

Први пут је 2015. године шоу преношен уживо на "Јутјубу", снимак такмичења 2019. се приказује на стриминг-сервису "Нетфликс", a снимци такмичења 2021. и 2022. на стриминг- сервису "Пикок". "Песма Евровизије" је 2015. године ушла у Гинисову књигу рекорда као годишњи такмичарски телевизијски програм који се најдуже емитује.

Ирац Џони Логан остаће запаћен као носилац две победе као извођач и једне као аутора.

Највеће успехе на међународној музичкој сцени након победе су остварили AББA и Селин Дион, док су интернационалне хитове имали и Тото Кутуњо, Франс Гал, Katrina and the Waves, Вики Леандрос и Mаneskin. Само учешће је било једно од почетних фаза запажених музичких каријера извођача као што су Хулио Иглесијас, Оливија Њутон Џон, Доменико Модуњо, Нана Мускури, Клиф Ричард и The Shadows, Лара Фабијан, Здравко Чолић...

Дуги низ година, расподелу поена од сваке земље је одређивао интерни жири, али је 1997. пет земаља (Аустрија, Немачка, Велика Британија, Швајцарска и Шведска) пробно користило телегласање.

ЕФЕКТИ Норвешки представник из 2021. године, Фото Profimedia

Земље су од 1998. охрабриване да користе телегласање кад год је то могуће, тако да је број земаља које су своје бодове одређивале гласањем публике растао, и од 2004. телегласање по правилима користе све земље.

Правило које је раније захтевало да учесници певају на језику земље коју представљају је мењано неколико пута током година. Од 1956. до 1965. није било правила које је искључивало избор језика на ком се могло певати. Међутим, године 1966. је уведено правило да песме морају бити на једном од званичних језика земље учеснице. Ограничење у избору језика је трајало до 1973, када је оно укинуто и извођачи су опет могли да певају на језику по свом избору. Године 1977, ЕУР је одлучила да поново уведе ограничење о избору матерњег језика. Године 1999, правило је промењено, тако да се опет омогућила слобода избора.

Песма "Молитва" је 2007. године постала прва песма победница у целости певана на матерњем језику од када је враћена могућност певања на језику по избору.

У просеку, на сваког мушког извођача који је победио биле су 3-4 женске победнице.

КАРИЈЕРА Популарне сестре Кеслер нису успеле да победе, Фото Profimedia

И песме које нису побеђивале на Евровизији су каткад постизале значајне успехе као тржишна издања. Песму "Volare", која је постала светски хит (укључујући и многе обраде) и освојила две награде Греми, певао је Доменико Модуњо на "Песми Евровизије" 1958. под називом "Nel blu dipinto di blu" представљајући Италију. Друге песме које су оствариле успех на тржишту и топ-листама су "Lamour est bleu" (Love Is Blue), коју изводи Вики Леандрос (Луксембург 1967), "Congratulations" од Клифа Ричарда (УК 1969), "Eres t" од "Mocedades" (Шпанија 1973), "Ooh Aah"Just a Little Bit" од Џине Џи (УК 1996) са номинацијом за награду Греми, "Soldi" коју изводи Мамуд (Италија 2019), као и "Snap" од Росе Лин (Јерменија 2022).

Видео за песму "Occidentali's Karma" коју изводи Франческо Габани (Италија 2017) са преко 260 милиона прегледа представља најслушанију евровизијску песму на "Јутјубу". Фан-клубови "Песме Евровизије" међу омиљене песме често издвајају и "Ein Lied kann eine Brcke sein" коју изводи Џој Флеминг (Западна Немачка 1975), "Лане моје" од Жељка Јоксимовића (СЦГ 2004), "Ql, Ql" од Сирушо (Јерменија 2008) и "Fuego" од Елени Фуреирe (Кипар 2018).

ШАМПИОН Џони Логан има највише освојених трофеја са Евросонга, Фото Profimedia

Руслана политичарка

ЈЕДНА победница Евровизије постала је политичарка. У питању је певачица Руслана, која је као представница Украјине тријумфовала 2004. испред Жељка Јоксимовића. Она је постала и народни посланик у украјинској скупштини.

Захтевни преноси

У РАНИМ данима телевизије, повезивање бројних земаља у широку међународну мрежу је виђено и као веома амбициозни технолошки експеримент: сателитска телевизија није постојала, а мрежа Евровизије се састојала од земаљске микроталасне мреже.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)