НЕ РАЗМИШЉАМ ДАЉЕ ОД СУТРА: Маријана Табаковић, уредница и водитељка популарне емисије "Јутро" на тв Прва за „Новости“

Марина Jунгић Mилошевић

01. 01. 2023. у 18:00

НИКАДА не размишљам даље од сутрашњег дана. Можда ми је то и мана, јер ваља и планирати, али ипак пуштам да ме воде околности и тада најбоље реагујем.

НЕ РАЗМИШЉАМ ДАЉЕ ОД СУТРА: Маријана Табаковић, уредница и водитељка популарне емисије Јутро на тв Прва за „Новости“

Фото В. Данилов

Радим док радим, целим својим бићем, а шта ће бити за пет или 10 година, не знам. Надам се, нешто боље. Сећам се једне баке са пијаце, из анкете на Студију Б, коју су колеге питале какав савет има за гледаоце за тај дан. А она је рекла: "Не тресите судбину." И ја не тресем судбину, већ пуштам да се ствари дешавају - са осмехом каже Маријана Табаковић, уредница и водитељка емисије "Јутро" на ТВ Прва.

Идуће године обележава 15 година каријере, коју је започела на радију Студио Б, а наставила као репортер, презентер и уредник вести на ТВ Студио Б. Опробала се неко време и као водитељка забавног програма "Београде, добро вече". Поносна је што јој је пружена прилика да учи посао у тој медијској кући и готово све о новинарству и информативи, како истиче, научила је управо тамо. После паузе, током које се посветила породици, са радошћу је прихватила позив да буде део редакције "150 минута" на Првој, а затим је на ред дошао и јутарњи програм.

- Нисам тражила позиције, нити прилике, али су оне проналазиле мене. Ствари се, изгледа, сложе да буде онако како треба да буде. Жао ми је што млађе генерације данас прескоче много степеника и одмах пожеле да буду на телевизији, која се доживљава као круна новинарства. Млађим колегама замерам што ме ништа не питају, а ја се сећам да сам била љубазно досадна, нон-стоп сам нешто питала и тако учила посао. Треба проћи све и пробати све, па тек онда одабрати шта вам највише лежи - почиње разговор за "Новости" ова рођена Беранка.

Фото В. Данилов

Истиче да је тражила и да уређује своје емисије, а не само да их води.

- Волим да, заједно са својим колегама уредницима, креирам садржај емисија које ја водим, да предлажем теме и зовем госте. Нисам само водитељ који чита нешто што му је други написао, јер ја сам та која све то треба пред камерама да изнесе у програму. И кад знам да сам учествовала у уређивању емисије, много ми је лакше у програму него да тек тако само читам нешто што је други припремио. Сваки део те емисије морам да "учиним својим". Верујем да публика то препознаје и цени и хвала им на сваком лепом коментару након "Јутра".

Црногорски акценат јој, примећујемо, није био проблем, јер га је "избрусила" до перфектног београдског.

- Има то везе са мојом жељом, мада ми "оде" некад у програму понека реч, али одмах спустим тон. Причам тако београдски са супругом, али када ме позове брат Марко, исте секунде пребацим се на берански, као да секунд један ван Берана провела нисам.

Ватрено крштење имала је на Радију "Дојче веле".

- Када је лекторка чула како читам, рекла је уредници да због мог тврдог, црногорског акцента, "од мене неће имати ништа". А ја млада, пуна нада, осетила сам то као понижење, па сам вежбала и вежбала и, после непуне три недеље, опет сам снимила текст. Тада ме је лекторка питала како сам успела, а ја сам само слегла раменима. И данас учим, далеко од тога да сам испекла занат што се тиче јутарњег, увек гледам снимак емисије и трудим се да исправим оно што је до мене. Људи не знају да цене критику, а ја, напротив, добронамерну ценим, поготово када је од некога ко зна посао. И захвална сам му, јер ми жели да будем боља. Волим овај посао и уживам када свако од нас у "Јутру" да свој максимум. То ми је одувек императив у послу. Волела бих да се врати време када је телевизија образовала људе. Увек размишљам о томе шта ћу да кажем. Свако од нас ко добије прилику да стане испред камере, морао би да мери сваку реч коју ће да изговори.

А када се камере угасе, открива нам Маријана, никада не жури кући да спава, иако устаје у четири ујутру.

- Мене такав неки адреналин удари да не могу да се смирим. Супруг Иван ми стално пребацује што не дођем одмах кући после јутарњег, да одспавам. Пробала сам, али нема шансе да заспим. Сваку своју емисију добро "проучим", проживим, сваког госта, сваку тему, поготово када су у питању тешке животне приче. Мене то много узима и зато после емисије не могу да се "спустим" до шест по подне. Ограничени смо временом, много пута не иде све како треба, касни гост, све ја то касније "одболујем" и тек предвече почињем да се "гасим". То је време када бих могла да одморим и тело и мозак, али тада долазе на ред породичне обавезе - каже мајка шестогодишњег Павла и четворогодишње Петре.

Зато, прича нам лепа водитељка, кад год може, одлази да посети маму Веру и тату Бранка Тмушића, који живе у Беранама.

- Када сам отишла у Београд на студије новинарства на Факултет политичких наука (ФПН), много сам патила за кућом. Млађи брат Марко већ је студирао политикологију на ФПН, а ја сам уписала новинарство, захваљујући мојој мајци. Она ме је видела у тој професији пре него што сам уопште и помислила да бих могла тиме да се бавим. Породица ми је уткала поштовање према старијима, али пре свега да поштујем себе. Имам два старија брата, тако да сам била мезимица, поготово татина, али сам одувек имала подршку и у браћи. Марко је професор на ФПН у Београду, а старији, Мики, правник, живи у Подгорици, где има своје фолклорно друштво, коме је максимално посвећен.

На питање шта је најлепше у њеном послу, Табаковићева одговара да је привилегована што уопште има могућност да упознаје бројне саговорнике и да увек нешто научи.

- Сваки гост ми је изазов. Мада имам спремна питања, никад не знам у ком смеру ће кренути разговор. Некад испадне много бољи, а некад и супротно. То је та "коска" програма уживо, али у томе је и драж, и адреналин, што мене вуче. Најлепше у овом послу је шареноликост тих разних догађаја, то што уопште имам могућност да упознајем све те људе. И да увек нешто научим. Као што у редовној рубрици понедељком (7.15), од др Перишића, врхунског специјалисте гастроентеролога, увек сазнам нешто ново о тајнама доброг здравља. Недавно ми је гост био др Владимир Цмиљановић, који је открио лек за одређену врсту рака. Мени је то сатисфакција и осећам се, на неки начин, привилегованом што преко пута мене седи човек који ће можда добити Нобелову награду. То је нешто што ме храни у послу и вуче напред.

Али када на ред дођу тешке приче, наша саговорница признаје да нема отклон и да је дуго под тим утиском.

- Трудимо се да пружимо другачији угао, пошто се исте приче врте на бројним јутарњим програмима. Зато их не гледам пре него што саговорник дође код мене, јер желим да ја осетим о чему тај човек говори. Зато ми наду дају лепе животне приче, као она о дечаку од 16 година који је сам бициклом отишао до Црне Горе. Или о мајци која је дала бубрег сину и рекла да га је поново родила. Једна од тих инспиративних прича је и она о нашем лекару који је оперисао девојку која живи у Бечу и спасао јој живот. Лекари у Аустрији су дигли руке од ње и рекли мајци да је готово. Девојка је оперисана код нас и данас живи. Било је много мејлова и реакција на друштвеним мрежама кад смо "окачили" снимак тог гостовања јер су људи жељни лепих прича.

Маријана нам је, на крају разговора, открила и шта ће пожелети себи, а шта нашим читаоцима у Новој 2023. години.

- Пожелећу да ми породица буде здрава и весела, а читаоцима да буду здрави и паметни, да знају да разазнају. И да траже што више лепог око себе.

 

ПОСЛЕ ТРЕНИНГА, БРДО БИХ ПОМЕРИЛА

МАДА не воли теретану, Маријана Табаковић нам је открила да је пре шест месеци ипак почела да тренира.

- Инструкторка ме прати, јер ми увек треба неко ко ће да ме води. Не волим калупе, али су ми за тренинг потребни. Кажем мужу: "Кад би ти знао колико ја ово не волим", а кад се вратим са тренинга кажем: "Колико ми је ово требало!" Дешава ми се да одем и после јутарњег и кад завршим, брдо бих могла да померим.

 

ПОРОДИЦА НЕ ТРПИ, ТО МИ ЈЕ ВАЖНО

Недавно је сину правила костим у облику јелке за новогодишњи програм, у којем је са другарима предшколцима прошетао Кнез Михаиловом.

- Када је вече уочи тог дана видео да још нисам почела да правим костим, рекао ми је: "Мама, само да знаш, нећу сутра ићи у вртић ако ми не направиш костим." Наравно да сам одмах узела маказе и папир и све је испало како треба. Када сам пре две и по године добила понуду да радим "Јутро", премишљала сам се због деце. Договорили смо се да радим јутарњи програм три дана (тада је трајао до 11) и мало-помало све се лепо уклопило. Породица не трпи, што ми је и најважније.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године

РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године

МИНИСТАРСТВО одбране Русије предложило је ажурирање координата, односно промену државне границе у области Балтичког мора, како произилази из нацрта правног акта објављеног на порталу правних информација, преноси РИА Новости.

21. 05. 2024. у 15:25

КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)

КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)

ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.

20. 05. 2024. у 11:53

Коментари (2)

ШОК ПРЕД ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: Најбоља српска кошаркашица у 28. години завршила каријеру! (ВИДЕО)