ИНТЕРВЈУ Неле Карајлић: Најежим се пред руским песником, а плачем на вест о смрти Чарлија Вотса

Весна ПАНТЕЛИЋ, Владан САМАРЏИЋ

16. 10. 2021. у 14:00

ЈОШ кад сам пре 10-15 година гледао Стефана како свира Брамса на "Коларцу", пожелео сам да спојим рокенрол и класику. Тај концерт био је толико импресиван да сам после њега, као највећи фан, ушао у бекстејџ и рекао му да ми је било узбудљивије него на свирци "Стонса". Таква је енергија изашла из њега. Са нашим другом Дејаном Крастићем дошли смо до идеје да покушамо да склопимо рок музику са класиком, односно "Забрањено пушење" са Стефаном.

ИНТЕРВЈУ Неле Карајлић: Најежим се пред руским песником, а плачем на вест о смрти Чарлија Вотса

Фото Драган Миловановић

Овако, за "Новости", планирани наступ на Ташмајдану, идуће године у јуну, на Светски дан музике, оцењује Неле Карајлић, рок музичар, фронтмен "Забрањеног пушења", писац, композитор, глумац... На наш коментар да најавни сингл и спот за заједнички пројекат, "Гиле и Чајковски" (спој чувене песме "Гиле шампион" и "Лабудовог језера") никад није био актуелнији, каже:

- Драго ми је што то констатујете, јер тако дајем људима одговор на питање зашто ништа друго нисам написао до сада. Тај албум "Ја нисам одавле" био је једна затворена књига, испричао је целу причу о нама и више нисам имао ниједан додатни мотив да певам о нечем новом. Јер, ево, испада да је тај "Гиле шампион", написан пре 20 и кусур година, данас можда актуелнији него што је био ономад.

* Да ли ће пројекат "Рок ел класико" да се "отисне" и ван наших граница?

- Не волим да правим планове док немам производ. Тако је било и кад смо радили са Кустом у "Но смокинг оркестру", гледали смо да направимо добар материјал, да нам радост буде та која нас гура у посао, а не неки план. На крају је тај план испао више него изненађујући по целу планету. Тако и сад, ни Стефан, ни ја немамо неку амбицију да цртамо планове. Знамо да треба да одсвирамо у Београду концерт и знамо да имамо врло добру подлогу за тај исти концерт у Новом Саду.

ИНТЕРВЈУ СА СТЕФАНОМ МИЛЕНКОВИЋЕМ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ

* Ако сте били више дирнути Стефаном него "Стонсима", знате ли како је он реаговао на вас?

- Мислим да је он један од оне раје која је одрасла уз оно што сам ја радио. Оно што је занимљиво је што је и Стефан постао велика звезда у време када смо и ми били, под знацима навода, звезде. Он је тих осамдесетих година био вундеркинд. Из света класичне музике, осим евентуално Иве Погорелића, није било никог ко је као он пунио шоубиз стране тадашњих новина и магазина.

 

Фото Драган Миловановић

* Је ли отупела рок оштрица, може ли и даље да покреће масе?

- Време у коме је рок владао светом било је време бунта, револуција, промена. Данас је време комформизма, људи су се уљуљкали, корумпирани су огромним кредитима не само материјалним, него и духовним. Са друге стране, и рок музика је еволуирала, сад имате парадокс да оно што је некад било револуционарно и што је покретало масе напред, сада је постало парадигма за једну врсту друштвеног система. Прво дођу "Стонси", па онда та земља уђе у НАТО. Западна демократија искористила је сопствену популарну културу као оружје. "Стонси" и Боб Дилан су срушили Берлински зид, а не гранате и бомбе. Отуда рок полако улази у тај комформизам.

* Колико вам је корона променила живот и да ли је нешто позитивно изродила?

- За мене је било позитивно што сам био закуцан за кућу и што сам написао читаву нову сезону серије "Сложна браћа" која је сад снимљена и у монтажи је. Имао сам свесрдну помоћ сина Срђана, који је такође био закључан у Канади, тако да хвала пандемији што смо били у изолацији па смо могли то да напишемо. Али оно што је пандемија урадила планети је много горе. Мислим да је људски род у тачки у којој мора да размисли којим путем треба да иде.

* Свет сада, уз пандемију, погађа и велика енергетска криза

- Није то ништа чудно, ни велико изненађење за мене. На то да превише исцрпљујемо ресурсе планете стручњаци упозоравају већ 50 година. Наш највећи непријатељ је либерални капитализам који човеку не да да предахне. Стално тражи од појединца додатни ангажман, ново инвестирање, као да је број тај који треба да нас води кроз живот, а не наше мисли и осећања. Ми смо почели нашу срећу да меримо бруто националним дохотком што је потпуно бесмислено, ја сам више срећних људи срео у Занзибару, него у Немачкој.

 

Фото Драган Миловановић

* А када падну друштвене мреже, што се дешавало у последње време, јесте ли и ви паралисани, попут просечног, модерног човека?

- Не користим друштвене мреже, али то јесте као прича из неког романа. Информатичка револуција је толика да је човек сам себи изградио илузију да му живот стаје уколико нема те апликације. Људи су заборавили да су живели без телефона, а опет су знали све што је требало. Створена је илузија да без мрежа не можемо нормално да комуницирамо. А погрешне информације отровније су од било које цигарете. Кад бих ја био гуру, предложио бих људима да искључе све дотоке информација.

* По вашем мишљењу, да ли у Србији превладава позитиван или негативан став према чланству у ЕУ?

- Кад мене странци питају је ли ви хоћете у Европску унију или не, то раде са одређеном дозом скепсе, они нас не смештају тамо у потпуности. Наш је проблем што ни ми не можемо да схватимо ту нашу позицију Запада на Истоку и Истока на Западу, што је још Свети Сава установио. Та наша духовна повезаност са православним светом је нешто што најдуже стоји у нашим срцима. Ипак, наша усмереност ка Западу је видљива голим оком. Ни сам себи не могу да одговорим на питање како је могуће да се сваки пут најежим кад видим неког руског песника како рецитује, а у исто време заплачем кад чујем да је умро Чарли Вотс. Ми смо и на Западу и на Истоку, са тим се живи.

ПАРТИЗАН СЕ ДОБРО ДРЖИ

* НАВИЈАЧ сте Партизана, идете ли на утакмице?

- Сада не. Био сам у управном одбору, имао сам идеју да се може од нашег јаког фудбалског клуба направити озбиљан европски суперлигаш, чак и под условима да систем који данас ради остане исти, али нисам ни сањао да је то толико тешко направити. Дао сам све од себе, оно што сам могао. И у овим условима у којима јесу и Партизан и Звезда, они се добро батргају и добро преживљавају. Кад сам одлазио из Партизана био сам и већи песимиста. Ово је чак и добро, како сам ја мислио да ће бити.

Фото Драган Миловановић

БОЉЕ ДА СУ "НАДРЕАЛИСТИ" ОМАШИЛИ

* ДА ЛИ сте икад пожелели да се нешто од оног што сте снимали у "Топ листи надреалиста" никада није остварило?

- Па, све, волео бих да је највећа глупост била она о распаду Југославије, волео бих да сви наш језик зову једним именом, па којим год, волео бих да се све оно што смо прорекли никада није десило.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)