ДОСТИГЛА САМ ВОДИТЕЉСКУ ЗРЕЛОСТ: Драгана Косјерина о "Песми Евровизије", квизу "Ја волим Србију", драгоценом искуству, радном лету...

ТРИДЕСЕТ секунди. Тачно толико је Драгани Косјерини било потребно да у финалу овогодишње "Песме Евровизије" очара гледаоце на два континента - Европи и Аустралији.

Фото Влада Марај/Архива

Елегантна и елокветна, водитељка Радио-телевизије Србије, важи и за једно од најлепших ТВ лица. Али, она се не ослања само на оно што је добила рођењем, него великим радом и залагањем већ деценију гради каријеру и проналази аутентичан водитељски израз од телевизије Спорт клуб и спортских емисија на РТС, преко забавних, као што су "Луда ноћ" и "Беовизија", затим информативних, попут Јутарњег програма и Београдске хронике, до квиза "Ја волим Србију" у ком је гледамо сваке недеље (РТС 1, 21.05). Прошлу седмицу Косјерини су обележили не само укључење у "Евровизију" него и специјална емисија посвећена Ђорђу Марјановићу и вођење повратничког концерта Биг бенда РТС, а шта је још очекује у предстојећем лету открива у разговору за "ТВ новости".

- Ако ми обавезе на послу буду дозвољавале, придружићу се Ненаду Окановићу и Нелету Карајлићу у једној или две епизоде наставка серије "Сложна браћа". Али о том потом, јер ме чека радно лето. Радићемо специјалну емисију поводом Олимпијских игара, припремамо се за снимање нове сезоне квиза "Ја волим Србију", а осим тога од јесени нас на Првом програму РТС очекује нова колажна емисија у забавном формату. Биће то дневна емисија која ће обрађивати све актуелне теме, друштвене појаве, феномене, проблеме, а биће и забаве и музике. Програм ће ићи уживо, а на смену ћемо га водити и уређивати моја драга колегиница Кристина Раденковић и ја. Изазов је што ће ово бити најсложенији формат који сам до сада уређивала. Радујем се том изазову и видим га као правовремени корак ка ауторској емисији, која ће бити круна моје водитељске каријере - каже нам Косјерина.

Оставили сте одличан утисак док сте саопштавали коме иде највише поена српског жирија на "Песми Евровизије".

- Лепа је прилика и велика одговорност да у тих тридесетак секунди достојанствено представите своју земљу и себе. Имате простор за свега неколико реченица и само један утисак, што никада није једноставно, иако се тако чини. Не само да вас гледа цела Европа, па и Аустралија, него је укључење технички захтевно, јер сателитски комуницирате са водитељима, који се налазе у другој земљи. Када гледам снимак увек се изненадим како све изгледа као да уживо разговарамо. У тим тренуцима ме повремено оптерете технички детаљи и мало стрепим, али увек је све до сада било у најбољем реду. Добила сам врло лепе коментаре на рачун тога како се наша земља представила. Било ми је пуно срце и мислим да је утисак био комплетан без обзира на то што коначни        пласман можда не говори у прилог томе. Мислим да су девојке из групе Hurricane заслужиле сваку похвалу и подршку зато што су нас врло достојанствено представљале.

У тих неколико секунди, ви сте успели да се обратите гледаоцима на српском, холандском и енглеском језику.

- Треба бити мудар и одабрати шта је пристојно и пригодно рећи у таквој ситуацији. Сваке године када се укључујем у "Евровизију" трудим се да научим покоју реч на језику земље домаћина. Холандски је веома комплексан за изговор и не баш мелодичан, па сам се потрудила да се обратим бар са "добро вече". Врло ми је лепо што су и водитељи "Евровизије" у Ротердаму научили поздраве на језику сваке земље учеснице. Они су ми на српском пожелели добро вече и потрудили се да изговоре моје име и презиме. Најмање што сам могла је да одговорим. Било ми је посебно изазовно када сам 2019. током укључивања говорила на хебрејском језику. Ове године одабрала сам да кажем суштину мог утиска о "Евровизији" - ако смо уједињени и ако смо подршка једни другима, онда не постоји ниједан изазов или проблем који не можемо да превазиђемо. Док сам гледала тај шоу, имала сам утисак да у добром расположењу и заједништву, постоји нада да ће све опет бити добро и да ће се вратити у нормалу.

Шта се променило за ових десет година колико се бавите водитељским послом? Какав сад имате осећај?

- Откако сам дошла на РТС, променила сам неколико редакција и различитих формата где сам скупљала драгоцено искуство које сам уобличила у нешто што данас сматрам својим аутентичним водитељским изразом. Оно што се није променило, а мислим да је добро да то нагласим, јесте жар којим приступам припреми било да је то информативни или шоу програм, фестивалска емисија као "Беовизија" или нека специјална за тужне или радосне прилике. У свему сам толико темељна, као да први пут улазим у студио, и ништа не препуштам случају. У студио волим да уђем толико спремна да знам не само шта ћу говорити него да могу да претпоставим како разговор може да тече, односно шта бих од саговорника могла да добијем. Улога водитеља није да дешавања препусти случају него да осмисли шта свом гледалишту жели да представи, чему да их у одређеним приликама подучи или на који начин да их забави. Оно што се променило је стечено искуство из ког иде самопоуздање, које је изузетно важан део сваког посла, а нарочито јавног где од утиска који остављате на друге много тога зависи. Можда се мој манир у одређеним форматима променио тако да се осећам комфорније, што се види у тону, начину обраћања, гестикулацији и кретњи по студију. Све сам довела на задовољавајући ниво, али на тим професионалним финесама може и даље да се ради. Мислим да сам достигла водитељску зрелост и сада могу да се играм својим изразом у зависности од тога у каквој сам емисији и шта се од мене захтева.

"Евровизија", Фото Влада Марај/Архива

Претпостављам да сте досад научили какав утисак одајете када се појавите пред аудиторијумом. Како градите ту импресију?

- Не можете превише да утичете на то како ће неко да вас перципира. У мени ће одабрати да виде неговану жену, или лепотицу, која осим тога што је лепа нема богзна шта да дода, а неко ће да ме послуша или да процени како радим посао и да закључи да сам професионалац. Дакле, не могу да усмерим друге како ће промишљати о мени, само могу да се потрудим да на сцену или у студио донесем најбоље од себе. Годинама ми је сметало што би после завршетка емисије добила коментар "била си лепа", "била ти је лепа хаљина" или "све је лепо изгледало", а радила сам рецимо захтевну фестивалску емисију коју само суви професионалац може да изнесе у програму уживо. Чезнула сам за тиме да неко мене професионално потврди, да каже "програм је фантастичан, а и хаљина ти је лепа", и дочекала сам. Већ неколико година од људи у непосредном пословном окружењу, а чије мишљење ми је важно, имам потврду квалитета. Дошла сам до тога да имам мир јер ми је било важно да чујем да и неко други сматра да је то што радим добро.

"Ја волим Србију", Ненад Окановић, Неле Карајлић, Фото Влада Марај/Архива

Гледамо вас у квизу "Ја волим Србију". Зашто ви волите Србију?

- Верујем да, ма где да се нађемо у животу, у различитим приликама и на различитим местима, увек можемо да бирамо на шта ћемо се усмерити. Сигурно постоје људи који мисле да ће им бити лепше у Италији, Француској или на некој обали, али ја не мислим да ми може бити игде овако лепо као што ми је крај мојих најближих, породице и пријатеља. Дошла сам у Србију сплетом врло изазовних животних околности, али сам расла у овој земљи и заволела сам је. Све што ми је срцу драго и што познајем је овде. Мислим да наша земља и људи у њој нуде толико лепота: срдачност, емпатију, прелепу природу, фантастичну културу и традицију, о којима не бринемо превише и сувише их заборављамо, као и врло занимљиву историју. Свако ко се потруди да о својој земљи макар нешто научи приметиће како је више воли и цени. Имам срећу да радим емисију у којој се константно подсећам колико је значајних личности и догађаја повезано са Србијом, а којих би требало свакодневно да се сећамо и чувамо их у колективном памћењу, као и да будемо поносни на то шта смо и одакле смо.

Пошто сте много времена на снимању те емисије проводили са Нелетом Карајлићем, да ли сте некада са њим причали о вашем и његовом Сарајеву?

- То су врло осетљиве теме које свако тумачи на одређени начин у зависности од тога каква је била његова лична прича. О томе није пријатно говорити, а често није ни пристојно. Сви бирамо да се у таквим околностима и свакодневном разговору држимо лепих успомена које можемо да испричамо једни другима. Нико не воли да ставља со на рану пријатељу, па тако ни ми. Никада Неле и ја нисмо у другачијем контексту говорили о Сарајеву осим као о граду који нам је добро познат, а и даље драг. У Сарајево одлазим радо, али није свако на такав начин успео да се, условно речено, помири са својим родним градом и изгради нови мост. Зато кажем да је то нешто лично о чему не треба дискутовати.

Горан Шепа Гале, Фото В. Данилов

Уз забавни прати вас и спортски програм. На ком спортском терену се проналазите?

- Као дете сам се бавила различитим спортовима и такмичила се у латиноамеричком плесу.

После сам проналазила времена за шетње, фитнес, теретану, а на наговор пријатељице пре мало више од годину дана пробала сам реформер пилатес, који је нешто најбоље што сам за своје тело могла да урадим. Већ неко време не вежбам због естетике већ због тога што своје тело морам да одржавам у добром стању да бих могла да радим. Водим рачуна шта једем, што је постало мој начин живота, а не привремена дијета или режим којим се припремам за одређени догађај. Тај модел понашања и неговања себе је важан и мислим да свако треба тако да се постави према свом телу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације