УПИСАО 75 ГОДИНА ОБУЋАРСКОГ СТАЖА: Најстарији занатлија у Српцу, 84-годишњи Вељко Вечерновић, и даље ради

О. НИКИЧЕВИЋ

22. 03. 2021. у 11:30

АКО се за неког у Српцу може рећи да је "живи инвентар града", онда је то 84-годишњи Вељко Вечерновић, који је ових дана у свој роковник сећања уписао 75. годину рада на пружању обућарских услуга својим суграђанима.

УПИСАО 75 ГОДИНА ОБУЋАРСКОГ СТАЖА: Најстарији занатлија у Српцу, 84-годишњи Вељко Вечерновић, и даље ради

Фото О. Н.

- Када сам се замомчио, 1955, на трогодишње изучавање обућарског заната примио ме је мајстор Јован Стаменић, након чега сам краће време провео у једној фирми у Немачкој, где сам стекао додатно искуство. По повратку, од зарађених пара, купио сам у Загребу чувену машину "сингерицу" произведену далеке 1925. која ме, након уградње електромотора, и данас добро служи - сећа се старина Вељко и додаје да су половином прошлог века била златна времена за занатлије јер није било увоза робе као данас.

Мајстор Вељко каже да се грубом рачуницом може израчунати укупан број поправљених ципела. Ако се узме да је дневно поправио неки минимум од пет пари обуће, то је за 265 радних дана у години 1.325 пари, а за 75 година око 100.000 што би тешко стало у један већи шлепер.

- Данас обућа није скупа, али кратко траје јер се не прави од праве коже, а уз то се уместо шивења ђонова све ради на бази лепљења. Због тога поправка ципела, чизама, патика, сандала и папуча кошта више него набавка нових, па на то увек упозорим муштерије које, ипак, наручују услугу јер им дајем усмену гаранцију да ће поправљена обућа надживети бар два пара нових - каже Вељко.

ОСЛОБОЂЕН ПОРЕЗА

ОПШТИНСКА управа ме је ослободила пореских обавеза, уз усмено образложење да би било исправније да мени власт нешто дотира за занатске услуге које данашња омладина неће да ради каже тихи, мирни и скоро нечујни мајстор свог заната Вељко Вечерноцић, кога многи из миља зову Шуцо.

Мајстор Вељко станује у породичној кући у насељу Ножичко, десетак километара од Српца, али га ништа не може зауставити да у ценру града у осам сати ујутру не отвори своју радњу од око 10 квадрата. У свом роковнику записао је да је у почетку, путујући на посао "подерао осам нових мотоцикала, да би 1980.године купио популарног "фићу" кога је возио пуних 30 година и продао на отпад да би се 2010. каже модернизовао и купио половни "голф тројку" за коју сваке две године продужава возачку дозволу.

- Радећи сам уплаћивао допринос за Фонд ПИО па сам 1997, када сам навршио 60 година живота отишао у пензију која сада износи око 300 марака, али траје већ 23 године. Ако томе додам оно што зарадим рукама, може се живети јер немам превеликих трошкова, здравље ме добро служи и код лекара идем само по рецепт за регулисање притиска - каже мајстор Вељко.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)