НАЈГОРА МУЧЕЊА НА ПРАВОСЛАВНЕ ПРАЗНИКЕ И КАДА ЈЕ ДОЛАЗИО АЛИЈА: Три деценије од затварања злогласног логора за србе "Силос" код Сарајева

КОНЦЕТРАЦИОНИ логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због последица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је крајем јануара пре 30 година, пуна два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

"Силос" је био један од 126 логора за Србе на подручју Сарајева / Фото СРНА

„Силос“, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, отуда је потекло и име, а затворен је 27. јануара 1996. на Светог Саву.

У логору „Силос“, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили из околине Тарчина, Пазарића и других места.

Најмлађи међу заробљеним цивилима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у „Силосу“ на температури која је увек била за 10 степени нижа у односу на спољну.

Преживели Срби из ове фабрике за мучење и убијање, приликом давања исказа пред правосудним институцијама, истицали су да је у обилазак логора лично долазио и Алија Изетбеговић, ратни председник Републике БиХ.

Ђорђо Шувајло, који је провео у „Силосу“ 1.335 дана, рекао је да када се сабере сав логорашки стаж Срба у овом казамату долази се до цифре од 500 година.

О голготи коју су прошли у логору, Ђорђе каже да је тешко и говорити, јер сваки дан је био као „последњи у животу“.

- Срби су тучени и мучени. Најмасовније мучење било је на Спасовдан 4. јуна 1992. када су припадници „Зулфикар“ јединице, уз одобрење муслиманских власти и организатора Енвера Дуповца, ушли у ћелије и мучки, дуготрајно пребијали Србе. Цео период 1992–1993. карактерише несносна патња изазвана ускраћивањем и најминималнијих количина хране. Јели смо један дан 45–50 грама црног непросејаног хлеба, уз лимитирану количину воде. Нисмо се ни умивали, ни купали. Почетком 1993. муслиманске власти су почеле да нас шаљу на прве линије фронта на планинама Ормањ и Игман, те на ратишта Храснице, Бутмира и Сарајева. Силоски логораши су принудно радили на изградњи војних и цивилних објеката. Три зиме су секли и цепали огревно дрво које је отпремано у град Сарајево, а они су се смрзавали - присећа се Ђорђе.

Логор „Силос“ је основан одлуком Ратног председништва муслиманске „опћине“ Хаџићи 12. маја 1992. године.

Први заробљеници били су млади војници ЈНА Дарко Гојковић, Душан Пеулић, Ранко Голуб, Срђан Демић, Драган Пашић, Саша Џунић, Ненад Драшкић, Антал Глусица, Агим Рама, Бурим Јетулаху и Новица Добрић.

У логор су спроведени и заставник Владимир Божовић, Славомир Видојевић и резервисти Горан Мутабџија, Драган Лојаница, Војно Милановић и Драган Јакшић из касарне ЈНА у Крупљанској реци, место Зовик, између Хаџића и Пазарића.

- Приликом заробљавања убијени су заставник Жарко Милијић и војници Медо Георгица и Светислав Михајловић - говори Шувајло.

Према његовим речима, мучењем глађу у логору су умрли Богдан Вујевић, Васо Шаренац, Петко Крстић, Обрен Капетина, Здравко Самоуковић, Мика Милановић, Гојко Варагић, Свето Крстић, Спасоје Мастило...

- На првим линијама фронта убијени су Јадранко Главаш, Радивој Шавија, Миломир Петрић, Славиша Капетина, Ранко Варагић, Милан Крстић, Војо Шувајло, Мишо Крстић, Горан Андрић, Дане Чичић, Драган Давидовић, Анђелко Голуб, Ранко Витор, Бранислав Његован...

Славко Јовичић Славуј био је један од логораша из „Силоса“ који је изашао на слободу на Савиндан 1996. са још 43 логораша.

Провео је 1.334 дана у сарајевским логорима за Србе, а најдуже у „Силосу“. Правду није дочекао, преминуо је пре пар година.

За „Новости“ је причао да је годинама осећао последице стравичних мучења и да ни сам више не зна како је преживео „Силос“.

У логор сам доведен 1992. са 77 килограма. Због мучења сам убрзо имао само 34. Кост и кожа сам био. Да није било коже, кости би се саме раставиле - присећа се Славуј.

Каже да је било дана када је молио чуваре да га убију.

„Силос“ је био лабораторија за испитивање људске издржљивости. Људи су били посматрани као животиње и корисни само да раде ствари потребне за војску. Тукли су нас свакодневно и вршили нужду по нама.

Посебно се сећа батина које су их следовале од тамничара на православне празнике или када је Алија Изетбеговић долазио у посету логору. Алија је слетао хеликоптером на хелиодром који су саградили логораши.

Председник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да су патње српских заробљеника у „Силосу“ у Тарчину биле неописиве и да правда није стигла наредбодавце и извршиоце ни након 30 година од затварања логора, јер је пред Судом БиХ свега неколико људи осуђено на минорне казне.

Патње које су доживели српски заточеници биле су страшне, о томе сведочи и чињеница да су силоване српске жене, а једно дете је рођено у логору - рекао је Носовић.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је да је злогасни логор у Тарчину био место у којем је човечност свакодневно умирала, а бол постао начин живота.

- Тешко је, готово немогуће и замислити какве су муке, глад, страх и понижење преживљавали заточеници у том казамату пуних 1.300 дана само зато што су били Срби - рекао је Нуждић.

Он је подсетио да се Хашки трибунал никада није озбиљно бавио логорима за Србе, иако их је, према подацима Републичког центра, само на подручју Сарајева било више од 200.

Шесторици злочинаца 42 године затвора

Дана 24. новембра 2011. приведено је неколико припадника такозване Армије БиХ, који су осумњичени да су учествовали у злочинима и прогону српског становништва на подручју сарајевске општине Хаџићи.

Наредне године, 19. априла, у Тужилаштву БиХ у Сарајеву отпочело је суђење осморици припадника такозване Армије БиХ, који су осумњичени за незаконита хапшења, мучења и убијања, као и нечовечно поступање према српским цивилима у логору „Силос“.

Осумњичени су били Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.

Суд БиХ је у јулу 2021. године донео другостепену пресуду којом је шесторица осуђених за злочине над цивилима осуђено на укупно 42 године затвора.

Бивши командант 9. брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђен је на 10 година затвора.

На по осам година осуђени су некадашњи начелник Станице јавне безбедности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора „Силос“ до 1994. године, Бећир Хујић.

Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић осуђен је на шест година затвора.

На по пет година осуђени су некадашњи управник „Силоса“ од августа 1994. године Халид Човић и стражар у овом логору Нермин Калембер.

Препоручујемо

Република Српска

0 0

ЦРВЕНИ АЛАРМ ЗБОГ ОБИЛНИХ ПАДАВИНА: Проглашено ванредно стање

25. 01. 2026. у 08:24

Република Српска

0 1

ЕКСПЛОЗИЈА У ДОБРИЊИ: Полиција одмах реаговала

24. 01. 2026. у 13:14

Република Српска

0 1

"КАФАНА У КОЈУ ПОЈЕДИНИ АМБАСАДОРИ СВРАЋАЈУ КАДА ХОЋЕ" Додик: Уставни суд је гробар БиХ

23. 01. 2026. у 13:28

Република Српска

0 0

ПРЕВОЗНИЦИ ТРПЕ ОГРОМНЕ ГУБИТКЕ: Нови гранични прелаз Градишка чека отварање и ствара проблеме привредницима

21. 01. 2026. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације