НЕМА КО ДА ОРЕЖЕ ВОЋЕ! Српска се годинама суочава са недостатком радне снаге у области пољопривреде

Т. ЦВИЈЕТИЋ

23. 05. 2022. у 08:12

РЕПУБЛИКА Српска се годинама суочава са недостатком радне снаге у области пољопривреде, посебно у воћарству, што је приморало послодавце да радну снагу увозе из Турске и Етиопије, изјавио је Драгоја Дојчиновић, председник Удружења воћара РС. Додаје да су пољопривредници приморани да увозе страну радну снагу, јер наши људи нису вољни да раде те послове.

НЕМА КО ДА ОРЕЖЕ ВОЋЕ! Српска се годинама суочава са недостатком радне снаге у области пољопривреде

Фото Б. Милошевић

Дојчиновић је нагласио да на тржишту рада фале радници који су квалификовани да одређују род и квалитет за наредну годину.

- Ове године када се орезује воће, род се прави за наредне три године. Радници који су стручни за те послове имају наднице до 100 марака и обезбеђену храну и превоз - додаје Дојчиновић.

Како каже, недостаје им радна снага и за друге послове, и то током читаве године.

- Потребни су нам стручни радници који знају колико плодова треба бити на стаблу. Највише радника нам треба од 15. августа до 25. новембра - објашњава Дојчиновић.

Напомиње да због великог обима посла и мањка радне снаге углавном на тим пословима раде пензионери.

- Код нас углавном раде пензионери, радно способни од 55 до 65 година, чак и до 70. То су добри радници, али то је старија популација, па је слабији и учинак - казао је Дојчиновић.

Дојчиновић је казао да су дневнице за увозну радну снагу и до 80 евра, заједно са храном, превозом и преноћиштем, док су дневнице у земљи из које долазе јако ниске.

- У Турској су дневнице мале, 12 евра, и у то је урачунат и превоз, долазак и храна. Код нас је тридесетак евра, са превозом и храном око 80. С обзиром да немамо радне снаге, ми смо на то принуђени - наглашава Дојчиновић.

Стојан Маринковић, председник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, истиче да је недостатак радне снаге евидентан седам, осам година и то се највише одражава у сектору воћарства и повртарства. Причајући о дневницама радника, он је истакао да се оне крећу од 70 до чак 100 КМ.

- Произвођачи то морају укалкулисати у цену готовог производа и на тај начин смањити ионако лошу конкурентност која је нарушена прекомерним увозом, а с друге стране крајњи потрошач је принуђен да плати или ту цену или да купује робу из увоза сумњивог квалитета - додаје Маринковић.

Ситуација у Украјини увелико је утицала и на сектор пољопривреде.

- Многе земље су увеле ембарго Русији, а ми смо доста јабука увозили из Пољске, доста поврћа из Албаније и Македоније. Како су се те земље придружиле санкцијама, БиХ остаје отворено тржиште где ће они моћи пласирати своје вишкове - каже Маринковић.

ПОВЕЋАНИ ТРОШКОВИ ИЗВОЗА

ДОМАЋА производња не може да поднесе да је превоз до Русије сада због ситуације у Украјини дужи 2.000 километара.

- То отежава извоз у Руску федерацију, јер је 2.000 километара даље него нормалном маршрутом, што су огромни трошкови. Превоз иде преко Турске и других држава, а за то треба 20 до 25 дана. Наша производња то не може да поднесе - каже Драгоја Дојчиновић.

ЗАШТИТА ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ

ДРАГОЈА Дојчиновић објашњава да институције морају заштитити домаћу производњу, јер, ако не буду реаговали, БиХ ће постати депонија пољопривредних производа из целе Европе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Беки непожељан у Београду као Албанац, а хапшен као српски националиста