ПАДОБРАНОМ СКОЧИЛА ВИШЕ ОД 3.400 ПУТА: Радмила Ђурић из Ниша, иако је већ две године у пензији, не одустаје од висинског адреналина
НИШЛИЈКА Радмила Ђурић (57), бивши припадник и инструктор елитне 63. падобранске бригаде Војске Србије, премашила је укупно 3.400 скокова падобраном. Тај рекорд постигла је током недавно одржаног Отвореног падобранског првенства Србије у Нишу. Данас је међу женама са највећим бројем падобранских скокова у Србији, а у граду на Нишави тај рекорд убедљиво држи.
FOTO: Privatna arhiva
Први пут је скочила када је имала 20 година. Оно што је почело као део војне каријере временом је постало начин живота, па јој ни одлазак у пензију, пре две године, није био довољан разлог да остави падобран. Ђурићева и даље скаче у оквиру ПКВ "Архистратиг", који окупља ветеране 63. падобранске бригаде, а иза себе има више од три деценије искуства у падобранству, укључујући и државни рекорд у слободном паду са висине од 9.205 метара.
- Када сам почела да скачем нисам могла да знам колико ће то дуго трајати. Временом сам заволела падобранство и оно је постало део мог живота. После толико година и више од 3.400 скокова, наравно да постоји искуство и рутина, али ниједан скок није баш исти. Сваки има своје околности, људе са којима скачете, висину, формацију и атмосферу тог дана. Зато и даље сваки скок доживим на свој начин - каже Ђурићева за "Вечерње новости".
За више од три деценије променила се, каже, и слика Ниша из ваздуха, па су на местима која су некада била отворен простор никле нове зграде, временом је могла да посматра како су се мењали обриси насеља и ширила урбана слика града. Радмила је град на Нишави гледала из стотине различитих перспектива сведочећи колико се његова слика до данас променила.
- Ниш се, наравно, из ваздуха види потпуно другачије него са земље. Када сте доле, гледате једну улицу, насеље или зграду, а одозго почнете да препознајете град као целину. После толико скокова већ одмах распознате поједине делове града и околину - преноси нам Радмила своје "погледе" на Ниш.
КАД СЕ ГЛАВНА КУПОЛА НЕ ОТВОРИ
КАДА се догоди проблем, нема много времена за размишљање. Морате да останете прибрани и да урадите оно за шта сте обучени. У једном скоку ми се главна купола није добро отворила, па сам је одбацила и повукла резервни падобран. Све се завршило безбедним приземљењем. Наравно да човек после размишља о томе шта се догодило, али у том тренутку морате да верујете својој обуци и да реагујете - прича Радмила.
Током каријере у 63. падобранској бригади, Ђурићева је као инструктор обучавала велики број војника. Како каже, страх је природан део првог сусрета са падобранством, али се правилном обуком и искуством он може држати под контролом.
- Сасвим је нормално да се човек плаши када први пут треба да скочи из авиона. Људи се највише плаше онога што не познају. Зато је обука најважнија. Када прођете све процедуре, када их довољно пута увежбате и тачно знате шта треба да урадите у сваком тренутку, страх постаје много мањи. Не могу да кажем да страха никада нема, али када сте добро припремљени, знате како да реагујете и не дозвољавате да вас он савлада. Тада имате поверења у себе, опрему и људе са којима радите - објашњава Радмила.
Међу хиљадама скоковима издваја онај са висине од 9.205 метара, којим је поставила државни рекорд у слободном паду. Скакала је и у различитим формацијама, али упркос великом искуству, сваки излазак из авиона за њу и даље носи посебан осећај.
- Пензија за мене није значила да треба да престанем са падобранством. Променио се мој свакодневни живот, али не и оно што волим. И даље ми прија да одем на аеродром, да се припремим за скок и будем међу људима са којима сам толико година делила исти позив. Докле год могу да скачем и докле год ми здравље дозвољава, не размишљам да престанем - открива нам Ђурићева.
Током свих година падобранства важна јој је, каже, била и подршка породице, јер је реч о послу и хобију који са собом носе ризик.
- Подршка породице је веома важна. Ако знате да вас код куће чекају они који разумеју то што радите и који вас подржавају, много сте растерећенији. Када имате неки притисак, несугласице или знате да ваши најближи нису уз вас, тешко је да се буде потпуно концентрисан. Када имате мир код куће, можете да се посветите ономе што радите и да будете сигурни у себе - каже она.
За Радмилу време проведено у ваздуху, обучавање нових падобранаца, рекорди, формације и искуство које је почело када је са 20 година први пут закорачила кроз врата авиона, данас су део живота од којег, како каже, још не жели да се одрекне.
- Када се нађем у ваздуху и скочим, и даље имам фантастичан осећај. То је тешко објаснити некоме ко никада није скочио. Вероватно управо због тога и настављам. Човек може да буде у пензији, али не мора да се одрекне свега што је волео и што га је испуњавало током живота - прича нам Радмила Ђурић.
Препоручујемо
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Димитрис Јанакопулос открио: Навијач сам Партизана! Знао сам да ће се Жељко вратити у Панатинаикос...
Први човек Панатинаикоса, Димитрис Јанакопулос, дао је опширан интервју за Моззарт спорт и открио многе занимљивости.
18. 09. 2026. у 09:07
"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
14. 09. 2026. у 22:51
УЖАС У ХЕРСОНСКОЈ КЛАНИЦИ: "Хало Меланија, ситуација је тешка - деца скапавају од глади"
"ГЛАВНИ узрок хуманитарне кризе је вештачка блокада коју су наметнуле украјинске оружане снаге. Украјински дронови који стално лебде изнад путева и даљински постављају мине на ауто-путевима и стазама спречавају испоруку помоћи."
10. 10. 2026. у 17:53
Коментари (0)