МАЈКА СРПКИЊА, ПРАДЕДА КРАЉ ЈУЖНОГ СЕНЕГАЛА: Необична прича Францускиње Инес Сенгор - Нато агресију проживела, па преточила у књигу (ФОТО)

НАЈНЕОБИЧНИЈЕ животне путеве прокрчи судбина у расцветалој Божјој башти.

МАЈКА СРПКИЊА, ПРАДЕДА КРАЉ ЈУЖНОГ СЕНЕГАЛА: Необична прича Францускиње Инес Сенгор - Нато агресију проживела, па преточила у књигу (ФОТО)

Фото: Г. Чворовић

Једном од тих стаза прошла је и породица француске списатељице српско-сенегалског порекла Инес Сенгор (38), која је ова непроцењива искуства преточила у узбудљив роман саткан на често суровим историјским чињеницама, прожет истовремено лирском нотом и бајковитим реминисценцијама ослоњеним на личне и фамилијарне догађаје. Иако бајке, на крају баладе, не постоје.

Ако су вам омиљена национална јела пуњене паприке и тјебудијен, животни сокови могу да буду обојени само непоновљивим укусима.

Фото: Г. Чворовић

- У Сенегалу сам светле пути, у Србији тамнопута. Припадам свугде и нигде. Књигу управо прате ова унутрашња преиспитивања - каже у разговору за новогодишње издање "Вечерњих новости" ова грациозна и вишеструко талентована млада жена.

Њен роман првенац под насловом "Крабин мед", писан на француском језику, изазвао је велико интересовање публике.

Полиглота

ИНЕС, жена с три нације, има - троје деце. Тес (4) је најмлађа, Ева има 8 година, а Алекси десет.

- Почињу да уче српски. Тешко је, али успевају. Тата им је Шпанац, па смо дуго причали шпански у кући - каже Сонгорова која говори енглески, француски, српски и шпански, а зна помало и волоф, народни језик Сенегала.

- То је историјски роман, који поприма облик породичне саге, у коме пратимо личности у проласку кроз најзначајније догађаје у 20. веку, између Србије, бивше Југославије, Француске, Африке, Сенегала... Најзначајнији догађаји су бомбардовање Србије, колонијализација и деколонијализација Сенегала, Други светски рат - открива неке детаље наша саговорница.

Пратимо у овом делу три генерације на два континента и, како тече нарација, откривамо неочекиване везе између тих места и епоха. Реч је о фикцији, али која је инспирисана путем којим је прошла ауторкина породица. Јер, њена мајка је Српкиња, а отац Сенегалац.

Књига почиње управо НАТО бомбардовањем Новог Сада 1999. године.

- Проживела сам овај страшан догађај кроз живот моје породице. Посматрала сам га и лично, и историјски. Много ме је све то погодило. У књизи овај период пратимо кроз живот Тее, младе Српкиње која тада има 14 година. Следимо њену борбу за живот. У роман нас уводи сцена рушења Моста слободе у Новом Саду, када нестаје и део њене породице - говори Инес на течном српском језику.

Фото: Архив "Новости"

У роман нас уводи сцена срушеног Моста слободе

Истовремено, истраживала је много о француској колонијализацији Сенегала, а затим и о независности 1960, коју откривамо кроз лик Базила, једног од главних ликова у књизи, а који у том историјском тренутку има десет година.

- Доживљавамо ту независност кроз очи детета које не схвата значај овог догађаја. Временом, сазревамо с њим - открива нам Сенгорова.

Један од упечатљивих момената је и учешће сенегалских војника који су одређени и доведени да се боре за Француску 1940, виђено кроз посматрање једног од њих.

Истражујући историју Сенегала, Инес Сенгор је пронашла изненађујући податак који се и лично односи на њену породицу.

Водиле ме и афричке бајке

КЊИГА има занимљив наслов.

- То је игра речи. Наслов има двоструки смисао. Ракови, наравно не производе мед. Наслов се разуме тек на крају књиге. Кроз роман, паралелно исписујем причу на начин афричких бајки и она постаје његова срж. Ствара се тако веза међу ликовима која иначе не би могла да се догоди.

- Прадеда ми је био краљ у јужном Сенегалу. Нисам на то много обраћала пажњу, јер сам знала да су суверени, обично, подржавали колонизацију. Али, у документима сам открила да је деда био за независност, због чега се у тим деловима земље и највише сачувала древна народна традиција, на шта сам нарочито постала поносна - истиче.

У свему што изговори, у начину на који посматра свет око себе, види се њена неизмерна љубав према својој прошлости и садашњости.

- Волим Србију и Сенегал и редовно их посећујем. Волим и Француску, која је такође моја земља. Тај троугао чини перфектну равнотежу у мом животу.

Посебна прича је то како су се упознали њена мајка Радмила Мандић, Сомборка, и отац Пол Сенгор, из сеоцета Мломп у далеком Сенегалу.

FOTO: Privatna arhiva

- Загледали су се једно у друго у Новом Саду, као студенти - преноси нам наша саговорница. - Он је студирао агрономију, а она економију. Било је то 1980. године. Тата се школовао у Новом Саду од 1975. до 1981. Срели су се последње године његових студија и, када их је завршио, мама је отишла с њим. Било је то време када је било много страних студената у Југославији, због стипендија које су добијали академци из несврстаних земаља. Причали су ми много о томе.

Радмила и Пол су се венчали у Дакару, ту се родио Инесин старији брат Борис, а она две године касније, у Паризу, где јој је отац радио докторат. Живели су у главном граду Француске све до 1991, а онда се поново вратили у Сенегал, јер је Пол Сенгор инсистирао на томе да ради на даљем развоју своје земље. Тада се родила и најмлађа чланица породице Емили.

- Мама и тата и данас живе у Дакару. Тата ради као консултант за међународне организације, а мама у делегацији ЕУ. Моји родитељи међу собом и даље говоре српски. То је њихов језик споразумевања.

Инес, Емили и Борис данас живе у Француској, имајући у виду да и даље постоје јаке везе ове земље са Сенегалом. Борис је инжењер у области маркетинга, а Емили студенткиња. Средином године сви се нађу у Сомбору. И сви, наравно, говоре српски.

- Дуго смо живели у Сенегалу, а лета проводили у Сомбору. Током двехиљадитих смо једно време боравили у Женеви где је мој отац радио у међународним организацијама, па смо ишли и чешће. То је живот с много дивних путовања, увек на исте дестинације. У Сомбору су најлепши сусрети с породицом и пријатељима, летња купања на каналу... Кувамо, спремамо колаче, свих врста. Омиљене су ми домаће бајадере. И сама их правим. Радо кувам. У Сенегалу, опет, обожавам тамошње специјалитете, као што су тјебудијен, црвени пиринач с рибом и много поврћа, или јаса пилетина с лимуном - истиче Сенгорова.

Постоји пројекат и да се управо објављена књига преведе на српски. Потенцијалне издаваче срешће у Београду већ у јануару.

- Активно сам се инвестирала у тај пројекат. Веома ми је стало да угледам "Крабин мед" на српском језику - истиче Инес.

Сенгорова већ осмишљава и наставак своје књиге. Јер, српско-сенегалска прича тек треба да се исприча до краја. Инспирацију за писање тражиће у породичном дому у Дакару и Сомбору, с пријатељима, на каналу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (3)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024