ПОДИГЛИ СУ ЗГРАДУ ПРЕ 160 ГОДИНА: У њој су лечили рањенике, учили ђаке, данас је посети више од 22.000 људи годишње (ФОТО)
ЗИДАНА је пре тачно 160 година и ниједном на њој нису била затворена врата: зграда Народног музеја у Крушевцу преживела је бројне ратове и време.
Foto: Narodni muzej Kruševac, S.Babović
Према историјским подацима, садашња музејска зграда је кренула да се гради давне 1863.г одине, као седиште будуће Ниже гимназије. Дограђивана је два пута: 1908. и 1938. године, када је ту била смештена основна школа.
Најбурнија историја у музејској згради одиграла се у време балканских и Првог светског рата, када су у овом објекту лечили рањенике и оболеле од пегавог тифуса. Између два светска рата било је идеја да постане музеј, али је после судбине војне болнице, већ у наредном, Другом светском рату, постала седиште немачке војске.
Стална поставка крушевачког музеја је рађена из две фазе. Први део изложбе отворен је 2017. године и за мање од две године забележио је чак 42.000 посета. Скок посете од 20 до 30 посто бележио се сваке године, што се догодило и у периоду епидемије вируса корона.
- Зграда Народног музеја је адаптирана за музеј 1969. године, јер је у првих 15 година постојања музејска установа била у садашњој Кући Симића - наводи истраживач мр Слободан Симоновић. - Било је покушаја да се у Крушевцу установи музеј и између два светска рата, као и у току Другог светског рата. На крају, музеј је основан 7. јула 1951.
На важне године у историји ове зграде подсећају два датума уклесана на фасади: 1863. и 1908. Данас је зграда Народног музеја једна од најпосећенијих: изложбе и друге догађаје годишње види више од 22.000 посетилаца.
ПОРЕД ЛАЗАРИЦЕ
ЗГРАДА Народног музеја налази се унутар зидина Лазаревог (Крушевачког града), где је и била престоница средњовековне кнежевине. Смештена је поред дворске цркве Хребељановића, Лазарице.
У 820 квадрата изложбеног простора у музеју су изложени трагови Моравске Србије (Крушевац, Сталаћ, Козник), геолошка збирка са атракцијама попут вилице мастадонта старог око 12 милиона година, римске фигуре из 4. века, нумизматички раритети, мозаици, реплике и макета Крушевца из 1374. године, односно 1376. године, зидни рељефи, конзервирана макета Видовданског храма из 1912. године, дело вајара Ивана Мештровића.
Ту су и драгоцени легати композитора Станислава Биничког (1872-1942) и његовог оца Стевана, униформе из Првог светског рата, застава 12. Пешадијског пука цара Лазара и застава Певачког друштва “Цар Лазар”, бројна етнолошка сведочанства.
Недавно је у музеју представљен и холограм кнеза Лазара Хребељановића.
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)