ЛЕСКОВАЧКИ ЋЕВАПИ И ПРАВО И ОБАВЕЗА: Натпис "лесковачки роштиљ" и данас гарантује више посла и бољу зараду

Нема града у Србији где се многи угоститељски објекти не рекламирају натписом „лесковачки роштиљ“ иако он можда Лесковац није ни видео. Тако је било и пре осам деценија о чему су писали тадашњи новинари који констатују да се на помен овог града људи прво сете великих лесковачких фабрика и неизоставних ћевапчића.

фото: НМ Лесковац

Овај специјалитет са роштиља и тада је био популаран у целој земљи, јер су их Лесковчани, као и данас, правили мајсторски. У том граду, који је крајем тридесетих година прошлог века имао нешто више од 20.000 становника, за један дан се јело близу 5.000 ћевапа.

фото: НМ Лесковац

Због тога је Лесковац имао велики број роштиљ мајстора који су радили у сопственим локалима, други су имали своје роштиље по популарним кафанама, а трећи су их пекли по улицама.

- У Лесковцу нема ни једног грађанина који не сматра за своју дужност и право, да бар два пута недељно, не руча или вечера испред ћевабџинице са својом породицом. То је минимум кога се тачно придржавају најсиромашнији као и најбогатији. А има људи који се месецима хране или бар само вечерају овај специјалитет – објавила је „Политика“ у септембру 1939. године.

Новинари овог листа доносе слику Лесковца тог доба чији битан сегмент чине специјалитети са роштиља.

фото: НМ Лесковац

- Целог дана на пијаци или на сабору можете да видите ознојеног човека, како премеће ћевапчиће, трпа их у лепиње, које леже на гомилама поред роштиља, и дели наоколо. Оваква радња се отвара на углу улице или на средини. Где год увече седе људи испред кафана, где год ујутру улазе на посао, где год се дању задржавају и пролазе ту одмах задими ватра испод роштиља, на коме замирише печено месо – наводе тадашњи новинари и истичу да сви они који, из било ког разлога дођу у Лесковац, на крају заседну испред „продавница ћевапа“.

Иако је у то време привредна криза „тешко погодила многе чаршије“, лесковачка се држала прилично добро. Предузећа стално ничу, а она која постоје, стално се шире. Криза се још много мање осећа међу роштиљџијама. То је посао који, како се констатује, с правом доноси паре.

Foto: фото: НМ Лесковац

POGLEDAJ GALERIJU

Није ни чудо да у овом граду на југу Србије и даље траје култ јела са роштиља који се последње 33 године негује и гастрономском манифестацијом под називом „Роштиљијада“. Да би заштитили свој бренд Лесковчани су минуле деценије заштитили географско порекло роштиљ меса и тако покушали да сачувају „лесковачки роштиљ“ за себе, али без обзира на то и данас се широм Србије, па и у региону специјалитети са роштиља рекламирају као „лесковачки“, а да нису ни видели Лесковац.

фото: НМ Лесковац

БУРЕ МУ ДОНЕО ПЛАНЕТАРНУ СЛАВУ

Светску славу роштиљу из Лесковца донео је Миодраг Глигоријевић познатији као Драги Буре, човек кога је, након што је уживала у његовим специјалитетима, пожелела да упозна и енглеска краљица Елизабета. Кувао је Драги Буре за многе утицајне државнике, госте Јосипа Броза Тита, и то захваљујући знању и искуству стеченом у радњи свог деде Димитрија и оца Милана које је стално унапређивао.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

КАМЕНА КЊИГА РАТНИКА “ЖИВИ” НА ИНТЕРНЕТУ: Објављени документи о споменицима борцима од 1912-1918.

21. 12. 2025. у 17:05

Репортаже

0 3

МАЛЕНИ ЈОВАНОВИЋИ ДОБИЛИ НОВИ ДОМ: Четворо браће и сестара из села Боћани, који живе са баком и деком, усрећио хуманитарац Марко Николић

16. 12. 2025. у 15:32

Репортаже

0 2

СВИРА КАО ДА ЈЕ НА АКАДЕМИЈИ: Сташа Радак (14), саксофонисткиња из Кикинде међу најбољима у Србији

15. 12. 2025. у 16:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације