ЖИВОТ КАО У ПЕЋНИЦИ И КОШНИЦИ: Манила, тренутна светска престоница кошарке, најгушће је насељен град на планети

ИСКЉУЧИВО две ствари српски кошаркаши понављају када буду упитани о утисцима о Манили, једном од домаћина овогодишњег Светског првенства и месту на којем ће се играти сама завршница такмичења.

Фото Г. Келић

Саобраћајна гужва и влажност ваздуха. Баш тим редоследом. И за сваког ко први пут посети престоницу Филипина, то су без сумње два најистакнутија утиска које ће са собом понети кући. А оба та утиска, стећи ће практично одмах по доласку у град.

Вожња аутобусом са аеродрома до хотела у којем су смештени српски новинари трајала је два сата. Не би таква информација била толико занимљива да растојање између две локације не износи само 17 километара! Са таквим сазнањем, поштено је питати се како локално становништво уопште планира своје време. И да ли икада игде стигне на време.

Највећи шпиц формира се између пет и осам сати увече, мада непредвидљивост саобраћаја не може да гарантује да ће у осталим периодима дана бити ишта проходније. То мање почне да чуди када вас запахне сазнање да је Манила убедљиво најгушће насељена метропола на земаљској кугли са 42.857 становника по квадратном километру (укупна популација износи 24 милиона)!

Што ће рећи да је ситуација као у кошници. Нажалост, далеко од тога да је организација било чега па тако и саобраћаја слична оној као у пчела. Камо среће.

Овде се мало који саобраћајни знак поштује, а труба приликом вожње је обавезни начин комуникације. Занимљиво је да је ретко која раскрсница обезбеђења семафорима, док је саобраћајац присутан скоро свугде. Мора тако. Све то отежава живот оном ко жели да буде пешак у Манили јер су они за возаче готово невидљиви.

И као да функционисање у таквом екосистему није већ довољан изазов, на све то клима представља још једну ставку која прелази границе хуманости. Температура не пада испод 30 степени Целзијуса, док влажност ваздуха иде од 80 одсто па навише! Што значи да је за дисање овде потребна асистенција пошто сва 24 сата имате осећај да сте у пећници. На све то, од јуна до новембра је присутна сезона монсуна тако да се у току дана у неколико наврата потпуно ненајављено сруче хектолитри кише. Зато и не вреди излазити напоље без кишобрана. Као што и не вреди боравити у затвореним објектима који немају расхладне уређаје. Климе су овде куповни производ број један. Без њих ништа.

Објективно говорећи, Манила није леп град. Макар по стандардима лепоте који данас важе у свету. Са високоградњом и солитерима који су све учесталији декор на градском пејзажу, постоји жеља да људи са стране стекну и доживе ефекат богатства и изобиља, међутим са тим се баш и није успело. Присутност сиромашних крајева налик фавелама са уџерицама и страћарама томе умногоме одмаже, као и свеприсутна прљавштина на улицама. Нимало ретка није ни појава просјака и бескућника који спавају где год стигну навикнути на чињеницу да живе у граду који ни на један секунд не заћути. Овде је доћи у потрази за тишином и миром као отићи у пустињу у потрази за водом.

Foto: Фото Г. Келић

POGLEDAJ GALERIJU

Улична храна са домаћим специјалитетима у Манили може да се нађе на сваком кораку.

Међутим, њено конзумирање је на сопствену одговорност, баш као и употреба нефлаширане воде. Колико је вода загађена довољно говори податак да се саветује да се њом чак ни зуби не перу, као ни да се пере воће или ставља лед у пиће. Алкохол и пушење су забрањени у јавности што су нека од ретких правила која се поштују.

Утицај Америке на Филипинце је јасно видљив у сваком аспекту њиховог живота. И то они не крију. Мада, признају да им је американизација донела и негативне ствари.

Конзумеризам је свакако једна од њих, мада се са тим проблемом бори цео свет. Њихов се пак огледа у појави мегаломанских тржних центара који представљају главни извор живота. Све што треба да се купи и уради, урадиће се тамо. И то по изузетно приступачним ценама, чак и за људе из Србије. О каквим џиновским здањима је реч најбоље илуструје податак да је један такав објекат у могућности да одједном услужи четири милиона људи! Што заокружује причу о најгушће насељеном граду на свету који је на све то ових дана и кошаркашка престоница број један.

Једино је осмех обавезан

ОБАВЕЗНО коришћење заштитних маски против ковида 19 ни у Манили, као и широм света више нису обавезне, међутим већина становништва их и даље носи. Неуобичајено су дисциплиновани у том сегменту живота. Ипак, једина обавеза на Филипинима јесте осмех.

Филипинци ће се збунити уколико им на њихов осмех не узвратите истом мером. Мислиће да имате неки проблем и питаће вас шта није у реду. Веома су предусретљиви и пријатељски настројени што олакшава боравак странцима.

"Девојке ноћи" на сваком ћошку

ИАКО је проституција законом забрањена, на Филипинима за разлику од Индонезије, другог домаћина овогодишњег планетарног кошаркашког шампионата, тај вид "најстаријег заната на свету" и те како је присутан на улицама и баровима широм града. На "девојке ноћи" можете наићи буквално на сваком ћошку, надвожњаку, углу, раскрсници, а посебно се активирају када падне мрак навалентно "жицајући" сваког ко налети.

Висока стопа криминала

НЕ МОЖЕ се Манила убрајати у најсигурније градове света. Стопа криминала је изузетно висока, а најчешће су крађе, док су насилни злочини далеко мањи. Џепароши су посебно присутни, поготово ноћу због чега су власти током трајања СП упослиле 4.400 припадника органа реда. Међутим, њихово присуство није толико видљиво на улицама што, ипак доводи у питање безбедност навијача и новинара.

Препоручујемо

Репортаже

4 13

ПРОДАО КРАВУ ЗА ПУТ У МАНИЛУ: Никола Крговић се запутио на Филипине како би бодрио кошаркаше

26. 08. 2023. у 08:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације