РАКЕТНО наоружање дугог домета ушло је у употребу на данашњи дан 13. јуна 1944. када су се немачке "крилате бомбе" V-1 (Фау-1) сручиле на Лондон.
Баш сте навали да хвалите Хитлера ! Е, моја Србијицо, до чега ти стиже ! Да читају Срби, похвале о Хитлеру и његовом ,,оружју освете" ! А, шта урадише Хитлерови нацисти по Србији, о томе ћете и даље да ћутите ! Нема везе.Не морате ви ово моје пустити. Али, знајте да би ово написао свки Србин, поготово онај из чије фамилије је - попут моје - неко убијен од стране Хитлеровог ,,оружја освете". БОЖЕ ПОМОЗИ МОЈОЈ СРБИЈИ !
Најновије из рубрике
ЋУПИЋИ НА ПАЛИЋУ ОДГАЈАЈУ ШЕСТОРИЦУ СИНОВА: Деца и слога су наше богатство (ФОТО)
ОДАВНО је наш народ рекао да "није богат који има волове, већ онај ко има синове". Знају то, можда много боље од осталих, Бојана и Небојша Ћупић под чијим кровом на Палићу расту шесторица синова: Ђурђе (16), Кузман (12), Трифун (10), Михајло (8), Алекса (6) и Петар (3).
25. 05. 2024. у 07:00
ОБУКАО КИНЕСКЕ МОДЕЛЕ У НАШЕ НОШЊЕ: Делегација из Кине на изложби "Наслеђе и креартивност“ у Новом Саду (ФОТО)
У КУЛТУРНОЈ станици Еђшег у Новом Саду отворена је изложба „Наслеђе и креативност“ а учествовао је и самоуки модни фотограф Павел Сурови из Кисача.
24. 05. 2024. у 21:38
ЧЕТУЈЕМО ТАЧНО У ПЕТ ПО ПОДНЕ: У златном добу, весели и бескрајно шармантни, 11 некадашњих ђака прославило 70 година матуре (ФОТО)
НЕКАДАШЊИ ученици београдске Треће мушке гимназије, сада у својим златним годинама, обележили су 70 година матуре.
24. 05. 2024. у 18:39
ПОД КРОВОМ ПРВИХ ЕВРОПСКИХ РАТАРА И СТОЧАРА: У дворишту музеја у Старчеву реконструисано станиште јединствене ранонеолитске културе
НЕКИ од првих ратара и сточара у Европи појавили су се пре око 8.000 година, поред Дунава, а ранонеолитска култура коју су развили названа је према Старчеву, панчевачком насељу, где су откривени први њени трагови. Не чуди зато што у Страчеву имају Трг неолита, а на њему музеј са поставком "Старчевом кроз векове".
22. 05. 2024. у 19:00
МЕЂУ 5.000.000 ЕКСПОНАТА У АРХЕОЛОШКОМ МУЗЕЈУ У ИСТАНБУЛУ ЈЕДАН СВЕДОЧИ О СРБИМА: Ко је подигао део цариградских бедема?
ОБНОВИ се ова кула и ово градско платно (зидине) од Ђурђа Деспота Србије 6956. године (1448). Ово су на грчком у мермер уклесане речи на једном од више од 5.000.000 експоната изузетно богате ризнице Археолошког музеја у Истанбулу који сведоче, како историчари кажу, о жељи српског деспота иако већ увелико турског вазала да се пред најездом Османлија одбрани Цариград.
22. 05. 2024. у 18:25
Коментари (3)