КРИЛА МЛАДИМ СЛИКАРИМА: Ивањичани не заборављају Милутина Кривокућу, неуморног прегаоца и културног ствараоца

ДАЛЕКО од културних центара, у старовлашкој варошици Ивањици, 1968. године основана је Прва југословенска ликовна колонија младих. Окупљала је 23 генерације студената са завршних година и постдипломце ликовних академија, који су на обалама Моравице и по селима и висовима Јавора и Голије правили скице за будуће слике, графике и скулптуре и радове даровали домаћину, Културном центру, уз изложбе под његовим кровом, али и у галерији "Надежда Петровић" у Чачку и другим местима.

Фото Приватна архива

- Пошто су све тадашње колоније окупљале већ афирмисане уметнике, ми смо поверење указали младима и нисмо се преварили. Зар није богатство имати прве радове неког признатог сликара, а ми то већ данас имамо - објашњавао је идеју Милутин Кривокућа, познатији као Мића Ширет, "алфа и омега" колоније.

Кроз 28 сазива колоније прошло је око 400 младих стваралаца. И као што често бива, одлуком оних што су "ведрили и облачили", помињући беспарицу, распад земље и друге разлоге, угашена је колонија. У успоменама на визионарски рад, историчар уметности Даниел Микић из Чачка подсећа да је збирка колоније обогаћена са више од 650 радова у разним техникама и апелује да је последњи час да се схвати вредност збирке, саберу богати радови (уступани су предузећима и установама), идентификују аутори, рестаурирају и конзервирају и упишу у књигу колоније.

Мића Ширета нема да припомогне, на онај свет преселио се пре 32 године. Његов животопис, уз времеплов прилика и развој варошице, на странице књиге "Лучоноша културе у Ивањици" пренео је професор др Светислав Марковић, Чачанин, у издању ивањичке библиотеке "Светислав Вуловић".

- Нема никакве сумње да је Мићо Кривокућа један од најзначајнијих, ако не и најважнији културни посленик у два века дугој историји Ивањице, као и целог моравичког краја. У много чему је био пионир, почетник. Био је први учитељ школе у Рашчићима, први управник Дома ученика у Ивањици, први директор Културног центра (сада Дома културе), један од оснивача и покретача неколико културних манифестација којима се Ивањица поноси: "Нушићијаде" (1968), Прве југословенске ликовне колоније младих, великог сабора "Звуци Голије, Јавора и Мучња", Школског карневала, графичке индустрије Ивањице - пише Марковић у књизи, објављеној поводом 100. годишњице рођења Кривокуће.

Странице књиге сведоче и да је Мићо Ширет још од младих дана био глумац и писац сценарија за низ приредби, те комичар у улози Расима Палибрка, за коју је писао текстове. Оставио је трага дајући крила аматерским дружинама, а предводио је ивањичку екипу на "Турнирима дуговитости".

Кривокућа је био и голман у ФК Јавор, па председник клуба и секретар. Сакупљао је фотографије старе чаршије, а Ивањичани му и данас одају признање што је доводио многе значајне ликовне и друге уметнике, филмске и позоришне ствараоце, универзитетске професоре, који су се радо враћали вароши на Моравици.

Надимак наследио од деде

- НЕОБИЧНОСТ представља чињеница да је Милутин свој, свима познати надимак Ширет, наследио од деде по мајци. Његова мајка Љубица је кћерка ивањичког трговца Антонија Милутиновића (1848-1928), чији је деда Милутин Рашковић из чувене породице Рашковића, бератлијских кнезова из Штиткова. Када се Милутин Рашковић преселио у Прилике, под Малич, потомци су за презиме узели његово име - записао је Марковић.

Препоручујемо

Најплеменитији подвиг

0 13

НЕКА ТАЈ МОМАК ЖИВИ: Сувад Трбовић, одрекао се своје шансе за нови почетак у корист млађег пацијента (ФОТО)

23. 01. 2026. у 11:24

Најплеменитији подвиг

0 3

НЕБОЈША ДЕНИЋ ИЗ ЛИПЉАНА: Професору универзитета чиста десетка из хуманости

19. 01. 2026. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације