ТАМО ДАЛЕКО, РАДИМО НА МИНУС 60! Срби запослени и у поларним условима на Сахалину, на руском Далеком истоку

ДАЛЕКО од Србије, незнане су а тешке жуљевите муке наших радника на далекоисточном руском студеном острву Сахалин, северно од Јапана. Тамо далеко, и на минус 60 степени Целзијуса...! Као на Северном полу, што Сахалин климатски и јесте, иако је географски источније. Сунце му не даје пуно топлине. То могу да издрже само здрави, најиздржљивији...

Фото: Приватна архива

Сведочи ово наш саговорник Зоран Глишовић (55) из Горњег Милановца. Фарбар је индустријских и гасоводних постројења. Зачудо, нема баш пуно примедаба ни на такав рад.

Заједничка им је карактеристика: изузетно хладне зиме. А, ради се сваки дан и под таквим условима! Зато су лекарски прегледи за ове послове веома ригорозни. До минус 15 степени није много хладно, некима ни до минус 25. То зависи од човека до човека. Код температура од минус 40 до минус 60 хладно је чак и домаћим Русима, одраслим уз такву климу.

Радници имају одлична зимска одела, али сви који раде напољу морају често да улазе у шатор, да се угреју уз калорифере. Ако армирачи мало дуже држе арматуру, после не могу да одвоје рукавице од ње! Остају залеђене на гвожђу, кад руке извуку. Највећа мука је кад упоредо са великом студени дува ледени ветар, што често бива. Тада се заледи нос, тешко се дише. Дешава се, да неком лице буде оштећено, као опекотинама... Многи радници тад имају муке са грлом и плућима, али све на крају ипак прође добро. Издржљиви смо ми! - приповеда Глишовић.

Већина радника раде и кад су болесни, лече се сами лековима које носе из Србије. Неки иду код лекара, кога ангажује фирма "Велестрој монтаж" за коју раде. Ако болест потраје дуже, радника враћају кући, да се лечи. Неки раде у затвореним просторима, који се греју. Чим изађу напоље да нешто донесу за рад, обично се прехладе.

Глишовић је фарбар противпожарним бојама и напољу и у затвореним просторима, дуго ради на градилишту рафинерије гаса на острву Сахалин, чија је најјужнија тачка од Јапана далека 80 километара. Градилиште је у недођији, 600 километара далекој од града Јужно-Сахалинск, ка северу. Тамо се од града вози 13 сати возом, па теренским камионима.

- Градилишта, заграђена, чувају стражари. Нико неовлашћен не може да уђе, ни радници да изађу без дозволе. Све личи на касарну. Нови радници морају на разне обуке, зависно од професије. Ако има више наших радника, обука тече са преводиоцем. Службе безбедности стално су на градилишту, фотографисање постројења није дозвољено. За лакше повреде правила радник може бити новчано кажњен, за теже следи отказ. Алкохол је најстроже забрањен и Русима, провере су честе. Иако се радујемо доласку лета, ето нових искушења: комарци, таракани, жохари и други инсекти су неподношљива напаст, од ње се тешко може радити и одмарати - наставља наш саговорник.

У оближњем округу Јамало живи сибирско племе Ненејци, око чијих настамбина су нађене нове велике резерве плина. Од Москве до Јужно-Сахалинска лет траје осам сати. Одатле се путује 13 сати возом на север, још три сата макадамским путевима до градилишта. То све траје неколико дана, јер се не путује у континуитету. Временска разлика са Србијом је десет сати. Велики проблем је адаптација при повратку кући, или обрнуто.

- Русија је састављена од република, области и рејона, који имају одређену самосталност, па закони свугде нису исти. Сибир је пребогат резервама нафте, плина и руда, али су услови за производњу хране лоши, па се она довози из других области. Зато, иоле веће место има аеродром, често неасфалтиран, онај са шљаком. То је често једини начин да људи путују, јер су насеља међусобно удаљена стотинама километара, окружена великим шумама пуним звери. Азијски народи у Русији су за Србију чули тек 1999. кад нас је бомбардовао НАТО. Однос оних што понешто знају историју, према нама, је добар.

Патријархалне су то средине. Ако неко од наших увреди Русе, бива депортован. Споро нас прихватају, али кад се увере да их поштујеш, искрено узвраћају поштовање. Трпељиви су то народи. На Сахалину улице још имају називе из доба СССР - казује даље Глишовић.

- У граду Јужно-Сахалинск дуго ради ресторан српске националне кухиње "Кафаница пљескавица". Воде га три наша часна човека: конобар Светомир Јоковић из Руме, кувар Велемир Минић из Београда и конобар Милан Ковачевић из Никшића. Осим српских јела, спремају и руска, али на српски начин! За становнике Сахалина и Далеког истока то је нешто сасвим ново. Зато ту целе породице долазе на ручак, упознају се са Србијом, кроз питања особљу, на која им њих тројица и остали гости, Руси, упућени у значај и судбину Србије радо одговарају - сетно закључује Глишовић.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Репортаже

3 28

КАКО ЈЕ ЦРНО-БЕЛИ ДРЕС ИЗ ХУМСКЕ СТИГАО У СИРИЈУ: Асад Басам је увек уз свој Партизан

15. 04. 2023. у 20:00

Репортаже

6 37

СРПСКИ ОЛТАР ИСПРЕД ХРИСТОВОГ ГРОБА: Сведочанства о српским монасима у Светој земљи, чуварима словенске писмености

15. 04. 2023. у 20:00

Репортаже

1 12

КО ЈЕ НИКИТА ТОЛСТОЈ КОЈЕМ СЕ СУТРА ОТКРИВА СПОМЕНИК У ВРШЦУ: Русију је звао отаџбином, а Србију домовином

14. 04. 2023. у 07:37

Репортаже

0 9

НЕ ИДЕМ СА КОСОВА СРЦЕ БИ МИ ПУКЛО НА ПРВОЈ КРИВИНИ: Срби у Витини, на Лазареву суботу, први пут после 24 године уприличили народно весеље

15. 04. 2023. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације