КАД ЈЕ ''ДОРЧОЛ'' ПЕТРА БОЖОВИЋА И ЗОКИЈА РАДМИЛОВИЋА БИО СВЕТ: Предраг Бата Радоман прву књигу објавио у седамдесет петој години

В. Црњански Спасојевић

19. 03. 2023. у 12:12

ПРЕДРАГ БАТА РАДОМАН (75), економиста у пензији који се целог радног века бавио спољном трговином, своју прву књигу објавио је ове године и посветио родном Дорћолу. У књизи је сабрао мало историје, а много више анегдота из доба када су он и другари веровали да је овај београдски крај, који су обележиле неке од најпознатијих личности из српске културе, култне кафане, културне институције и велики мангупи - центар света.

КАД ЈЕ ДОРЧОЛ ПЕТРА БОЖОВИЋА И ЗОКИЈА РАДМИЛОВИЋА БИО СВЕТ: Предраг Бата Радоман прву књигу објавио у седамдесет петој години

Приватна архива и колекција Милоша Јуришића

Како сам каже у збирци сећања "Дорћол и друге изузетне појаве", у издању издавачких кућа "Сребрно дрво - Трећи Трг", овај стари део града "постепено се растапа, раствара и полако ишчезава", па је задатак књиге да послужи као подсетник. Јер, дух Дорћола свуда је био исти: непосредност, шеретлук и блискост међу људима који су ту живели и давали му шарм. Дружељубивост и толеранција стварани су вековима захваљујући различитим народима - од Турака, Јевреја, Срба и Рома, до Аустријанаца, Дубровчана, Јермена и Цинцара.

Незаобилазне су, примећује, и неке језичке специфичности. Нпр. Дорћолци се често међусобно ословљавају са "сине", много користе турску речцу "бре" и често мешају "ч" и "ћ", па онда Дорћол испадне - Дорчол.

В.Ц.С.

Бата Радоман


Са Батом Радоманом разговарамо у кафеу "Пастис", на углу Капетан Мишине и Страхињића Бана (коју и даље зове онако како се некада звала "Страхинића Бана") и где се после рата налазило седиште Извиђачког одреда Васа Чарапић. Ту се свакодневно окупљало друштво из краја, стварала су се другарства и рађале љубави. Ту је први пут пољубио девојку. Одатле се ишло на излете и летовања, која су финансирали продајући посластичарима млеко у праху из добијене помоћи.
На питање како то да се неко ко се никада није бавио писањем сада, у пензији, упусти у те воде, наш саговорник одговара:
- Тек кад сам отишао у пензију имао сам времена да саберем све анегдоте, а није да их није било. У почетку је све било без намере да јурим издавача, али када сам сложио те своје причице и дао пријатељима да прочитају, њима се допало. Тада ми је пало на памет да бих могао и да објавим. У томе ме је нарочито подржао наш познати психолог Жарко Требјешанин, дугогодишњи кућни пријатељ, иначе Дорћолац.

Приватна архива

Екипа са Дудиних степеница


Дорћол је у време детињства Бате Радомана био подељен на Доњи и Горњи. Делила их је Душанова улица. Он је живео и у једном и у другом: прво десетак година у Високог Стевана, онда су се преселили у Страхињића Бана и на крају данас у Змаја од Ноћаја. На Доњем Дорћолу су становали измешани припадници тадашње радничке класе, "поштене интелигенције", Роми, мангупи и опасни момци. У Горњем само "фин свет". Ипак, Радоман се сећа да су се сва деца играла заједно, да се није гледало ко је каквог имовног стања или образовања. Једно време најбољи друг му је био ромски дечак ког су сви звали Драган Циган.

Приватна архива и колекција Милоша Јуришића

Бата (стоји десно) са другарима


Упркос општој измешаности, девојчицама са Горњег Дорћола, као што је била Батина супруга Весна, родитељи нису дозвољавали да без пратње иду у биоскоп на Доњем Дорћолу, у Народном универзитету "Браћа Барух", познатом као Бувара (јер се вазда димила пећ). Ту су мангупи стварно живели филмове које су гледали. Добацивали су, вртели џемперима као ласом док би гледали "каубојце", звиждали током љубавних сцена, а кад се филмска трака прекине, викали би "Каранфиле, пусти филм!" Љути кинооператер би их онда опсовао, али се филм настављао уз повике одобравања.

ДУШАНОВА КАО БАШ ЧАРШИЈА

ДОРЋОЛ је, каже Бата Радоман, добио име у време Турака. Реч на турском значи раскрсница четири пута, и то она која су водила на четири стране света: за Цариград, Дубровник, Венецију и Будимпешту. То је раскршће данашњих улица Краља Петра и Душанове. Све до средине 19. века Душанова је била главна улица у граду - Баш чаршија.

Касније су Руси финансирали модеран Народни универзитет Стари град, у Скендербеговој улици, и тај, пристојно сређен биоскоп, окупљао је децу и омладину и са Горњег Дорћола.

Страхињића Бана је била улица уметника. У њој су живели писци Меша Селимовић и Скендер Куленовић, ћошак ниже Светлана Велмар Јанковић, у близини чувени сликари Бета и Риста Вукановић, а у комшилуку Милорад Павић. Од глумаца, неко време ту су становали Петар Божовић, Неда Спасојевић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ, Небојша Глоговац. У Змаја од Ноћаја живели су Љуба Тадић и Олга Спиридоновић, врло близу Оливера, Раде и Горан Марковић, а у крају су били и Мира Ступица и Бора Тодоровић.
Радоман у књизи евоцира и сећање на култно место његове екипе - Дудине степенице, испред капије њихове другарице Дуде. Ту се екипа из Страхињића Бана окупљала свакодневно. Прича и о школама у које је ишао, прво основну "Јанко Веселиновић", а затим и средњу "Петар Драпшин", преко пута ЗОО врта. Пошто се средњошколцима до центра града није ишло узбрдо пешке, гурали су се у трамвај. Они који не успеју да уђу, качили су се споља на штанглу, на крају трамваја. Једног дана, док су стајали на штангли, чуо се глас најстрожег предавача: "Момци, дајте једно место за професора!" Момци су се збили и, одушевљени, пустили га да стане до Кнез Михаилове.

Колекција Милоша Јуришића

Страхињића Бана


Наравно, причамо и о "дорћолским фацама", попут чувеног Бата Милета, једног од првих који су после рата имали кола и то тако што их је нашао остављена на Дорћолској падини, или глумца Миодрага Микија Крстовића.
- С њим сам једног лета продавао кравате по фирмама. Мики је стартовао даме реченицом "имамо дивне кравате да обрадујете момка или мужа". Кад кажу да су саме, узвраћао би: "Па, купите онда једну да обрадујете мене!" Наравно, ту је и мој незаобилазни најбољи друг и кум Мишко Бамбус, али и Љуба Полип, страствени пецарош, који је нарочито вешто "блинкерисао" окачене кобасице у магацину новог супермаркета, у Јовановој улици - прича наш саговорник.

ЦИЛЕТОВА СЛИКА И ХИПЕРИНФЛАЦИЈА

РАДОМАНОВИ су се дружили са сликарима и куповали слике, између осталих и Цилета Маринковића. - Весни и мени се допала слика "Јутро у модном салону", а кад сам питао за цену, Циле каже: "Моје је да сликам, а женино да продаје." Жена је била добар трговац, али ни ја нисам био лош. Цена је била висока, а ја договорим да исплата буде у ратама на годину дана, у динарима. После друге рате крене хипеинфлација и на крају испадне да Циле мени треба да врати неку лову - сећа се Радоман.

Помиње и Карамелџиницу код Данила, култни киоск са брзом храном Локи, некадашњу пијацу у Јовановој, као и познате кафане, нарочито "Три шешира", у Скадарлији, или Клуб књижевника, који су водили надалеко чувени Ива и Буда. Тамо се ишло због најбољег бифтека у бившој Југи и Будиних кремпита.

Ту су и незаобилазна путовања, први одлазак на "трули Запад" и у Трст, али и журке у Загребу, где је као Београђанин био главни даса јер је долазио из града у ком "Момо Капор ваља најбоље фазоне". Наравно, ту је и студентска 1968, где се нашао у епицентру збивања, на Филозофском факултету, само да би био ближе девојци, која је студирала психологију.
- Оно што се временом изгубило и што ми данас највише недостаје јесте присност међу људима. Није онда било толиких класних разлика, међусобно су се дружили људи из различитих друштвених слојева, није било отуђености. У том смислу, моја књига је омаж и некадашњем Дорћолу и једном времену које је прошло - закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (4)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!