ЦРНИ ЖИВОТИ РУШЕ БАЈДЕНА: Подршка црначким протестима међу Американцима знатно пала, проблем за демократе

Драган Вујичић

26. 09. 2020. у 23:32

ЦРНИ ЖИВОТИ РУШЕ БАЈДЕНА: Подршка црначким протестима међу Американцима знатно пала, проблем за демократе

Покрет за права црнаца "опсесија" у Њујорку / Фото АП

Најновије анкете у САД показују да је дошло до стрмоглавог пада подршке активистима покрета "Црни животи су важни" ("Блек лајвс метер" - БЛМ). Рејтинг је пао за чак 15 процентних поена. Већина Американаца сада је непријатељски расположена према протестима чланова овог покрета.

Анкета Центра за истраживање јавних послова АП открива да 44% Американаца не одобрава протесте као одговор на полицијско насиље над црним Американцима, док њих 39% одобрава. У јуну је чак 54% одсто житеља САД имало разумевања за ове протесте, док ново истраживање, спроведено 11. и 14. септембра, показује да сада 35% белих Американаца одобрава изласке на улицу у поређењу са 53% у јуну.

Латиноамериканци, њих 31 одсто, имају разумевања за протесте, док их је у јуну било 44%. Подршка БЛМ-у међу Афроамериканцима је пала са 81% на 63%.

Нема више ни дилеме да ли су протести насилни или не. У чак 92 одсто окупљања БЛМ на преко 650 протеста широм САД дошло је до насиља, пљачки, паљевина или мањих инцидената.

Бројеви су јасни - подржавање БЛМ је губитничка политика на изборима, каже се у коментарима резултата ове анкете и додаје да 70% демократа и даље одобрава протесте, док је подршка за БЛМ међу републиканцима пала са 29% на 9%.

Нису, међутим, само протести који се одржавају на улицама од 25. маја допринели паду популарности "борбе за расна права" у САД. Из дана у дан у медијима се множе приче које говоре о другој, тамној страни медаље борбе за расна права.

ОДЛУЧИЛА РУЉА

Окружни тужилац је прегледао видео-доказе и потврдио да је Гарднер поступио исправно и у самоодбрани. Видео то потврђује. И изјавио је да Гарднера неће оптужити. Али, руља није била вољна да прихвати овај исход. Опколили су судницу и мирно протестовали...

У том тренутку је Велики порота попустила и одлучила да оптужи Гарднера за убиство због кога му је претило 95 година робије.

Иначе, убијени Шурлок, стар 22 године, имао је десетине оптужница за насилно понашање. У његовој крви нађени су кокаин и метамфетамин.

Прошле недеље Џеј Гарднер, маринац и ветеран из Ирака, извршио је самоубиство пошто га је суд у Небраски окривио за смрт црног младића Џејмса Шурлока, који га је заједно са још двојицом колега физички напао и оборио покушавајући да му демолира локал током протеста за црначка права.

Гарднер, који је претходно сведочио обарању свог оца од насилне руље у гушању са овим младим црнцем, пуцао је из пиштоља и усмртио насилника. Суд у Омахи га је у првом поступку ослободио одговорности за догађај од 30. маја, да би пре десетак дана Велика порота подигла оптужницу против њега за убиство. Маринац стар 38 година доживео је шок и пребачен је у болницу у близини Портланда, где је извршио самоубиство. Јавност је огорчена исходом Гарднерове драме, нарочито ратни ветерани у САД.

И друга велика драма везана је за ратне ветеране. На Универзитету Род Ајленд у Провиденсу запослени су одлучили да из трпезаријских просторија скину мурале насликане пре 70 година који приказују повратак студената најмање државе у САД на свој факултет после рата. Слике са дочека студената су настале 1954. и посвећене су сећању на оне који се нису вратили из војске. У то време повратници и други чланови заједнице прикупљали су новац у "знак сећања на оне који су изгубили животе у рату" и те паре су дате Удружењу студената.

Артур Арт Шерман био је одликовани ветеран који се вратио на факултет 1950. године. Пре тачно 70 година сликао је те цртеже, студенте претежно беле расе, који су се вратили учионицама, спорту, забавама... Данас Артур Шерман за "Суверенист" каже да је збуњен.

- Приказани су војници који се враћају на факултет, окупљање разреда, почетак семестра, сцене на плажи у Јужном округу... Па, то се приказивало у то доба - рекао је он.

Са друге стране, Кети Колинс, деканка за студентске послове универзитета, каже да мурали заиста приказују историју универзитета, важну историју... Али наглашава и: "Донели смо заиста тешку одлуку јер желимо будућност универзитета и размишљамо о томе ко су наши студенти данас, а ко сутра".

Она је рекла да је универзитет у последње четири године примао жалбе од студената што "обојени" нису ишли на факултет 1950!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)