ЈЕРМЕНСКО-АЗЕРБЕЈЏАНСКО БУРЕ БАРУТА: Већ три дана заредом на граници артиљерија гађа са обе стране

Бранко Влаховић - стални дописник из Москве

уторак, 14. 07. 2020. у 18:46

ЈЕРМЕНСКО-АЗЕРБЕЈЏАНСКО БУРЕ БАРУТА: Већ три дана заредом на граници артиљерија гађа са обе стране

Фото Танјуг-АП

НА граници Јерменије и Азербејџана три дана заредом повремено грми артиљерија. Јермени тврде да су у уторак у раним сатима гађали азербејџански тенк који се приближио граници. На другој страни у Министарству одбране Азербеџана кажу да јерменска војска гађа села у Товузском реону али на срећу нико није погинуо.

У Бакуу, главном граду Азербејџана, признали су да су им у недељу погинула три војника а у Јеревану не саопштавају ништа о својим губицима. Најинтензивнија размена артиљеријске ватре била је у недељу 12. маја али је настављена и у понедељак.

Пуцало се у Товузском рејону Азербеџана и Тавушкој области на североистоку Јерменије. Као и много пута до сада, обе стране су оптуживале једна другу да су прве почеле.

Јермени тврде да је група азербејџанских војника са возилом "ваз" покушала да пређе границу. После упозорења војници су оставили аутомобил и вратили се на своју територију.

Али, после једног сата Азербејџанци су отворили артиљеријску ватру и покушали су да заузму једно утврђење јерменске војске. У недељном окршају су погинула три азербејџанска војника а двоје су рањени и налазе се у болници. Јермени тврде да су лакше рањена два њихова полицајца.

ПОГИНУО АЗЕРБЕЈЏАНСКИ ГЕНЕРАЛ

Министарство Азербејџана потврдило је погибију свог генерала Полада Гашимова и пуковника Иљгара Мирзојева.Они су у уторак у току ноћи настрадали од јерменске артиљеријске ватре. Генерал Гашимов је био начелник Трећег корпуса азербејџанске армије. У Бакуу тврде да су њихови противници Јермени имали велике губитке у "живој сили и техници". Заменик министра одбране Азербејџана Керим Велијев изјавио је да је од 12. јула до сада погинуло око сто јерменских војника. У Јеревану те податке негирају.

Аналитичари објашњавају да је у обе земље напрегнута ситуација због епидемије корона вируса од које је велику штету имала привреда. У Јеревану се осим тога води борба за власт и климају се фотеље највиших руководиоца. Због тога аналитичари тврде да оваквим сукобима власти скрећу пажњу са дневне политике на територијалне проблеме.

Непријатељство између Азербејџана и Јерменије тиња од 1988. када је у фебруару аутономна област Нагорни Карабах објавила да излази из састава Азербејџана. У току рата 1992. до 1994. Азербејџан је изгубио контролу над Нагорним Карабахом и још седам рејона који су били у његовом суседству. Преговори о мирном решењу се воде од 1992, али тзв. Минска група у којој су Русија, САД и Француска до сада није могла да реши проблем.Јермени не желе да се врате у састав Азербејџана а у Бакуу поручују да ће кад-тад вратити територије ако треба и силом.

Из Москве поручују руководствима у Бакуу и Јеревану да престану са ватром и преговорима дођу до компромиса. Русија је у деликатној ситуацији јер жели да има добре доносе са обе сукобљене земље. Јерменија је чланица Организације земаља колективне безбедности у којој су поред ње Русија, Белорусија, Казахстан, Киргизија и Таџикистан, па би напад на њу требао да значи да ће је чланице те организације колективно бранити.Наравно да чланицама ОДКБ није у интересу да ратују са Азербејџаном.

У Бакуу кажу да Јермени не желе да иду на никакав компромис већ само хоће да "легализују окупацију" Нагорног Карабаха и још седам рејона који су били територија Азербеџана. Због тога у Бакуу и не скривају да желе да ослободе од окупације своје територије.

СПРЕМНИ ЗА РАТОВАЊЕ

Азербејџан је задњих десетак година уложио велики новац уз куповину савременог оружја и технике из Русије као и Турске.Наоружали су се и Јермени тако да би нови рат био велико крвопролиће. Својевремено су Јермени били боље наоружани али више није тако. Последњих година Јермени су набавили многохваљене ракетне системе "Искандер", затим авионе СУ-30, ПВО системе "Тор".

У Јерменији Руси имају своју велику војну базу. Интересантно да Азербејџан води независну политику и није заинтересован за улазак у НАТО нити у било који војни савез.

Русија се залаже за етапно решење проблема. Јермени би требали да деблокирају транспортне и економске везе са регионима који су били Азербејџански. Али на те апеле се у Јеревану не осврћу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)