"ЈАСНА ЈЕ ТРАМПОВА ЖЕЉА ДА ОСВОЈИ ГРЕНЛАНД, АЛИ..." Прва изјава данског министра након састанка: Позива се на територијални интегритет
ДАНСКА је "спремна да учини више", а Сједињене Америчке Државе већ имају широк војни приступ Гренланду и могле би да затраже повећање свог војног присуства и сваки такав захтев ће бити конструктивно размотрен, изјавио је данас министар спољних послова Данске Ларс Локе Расмусен.
Foto: Profimedia
На конференцији за новинаре одржаној у присуству министарке спољних послова Гренланда Вивиан Моцфелд у данској амбасади у Вашингтону, након састанка са потпредседником САД Џеј Ди Венсом, америчким државним секретаром Марком Рубиом, Расмусен је рекао да је данашњи састанак уследио након низа упечатљивих јавних изјава о Гренланду.
Расмусен је подсетио да САД већ имају „широк војни приступ“ Гренланду и да би могле да затраже повећање свог присуства на острву.
Према његовим речима, сваки такав захтев био би „размотрен“ и „конструктивно“ испитан.
Расмусен је описао разговор са америчким лидерима као „отворен, али конструктиван“, наводећи да су разговарали о томе „како да се обезбеди дугорочна безбедност на Гренланду“.
Ипак, признао је да се ставови две стране и даље разликују.
- Наше перспективе се и даље разликују - рекао је он.
Расмусен је поручио да је „председник јасно изнео свој став“, али да Данска и Гренланд „имају другачију позицију“.
Он је истакао да Данска и даље верује да се дугорочна безбедност Гренланда може обезбедити „у оквиру постојећег оквира“, те нагласио да су Данска и Гренланд оценили као „потпуно неприхватљиве“ све идеје које не би поштовале територијални интегритет Данске и право народа Гренланда на самоопредељење.
- Зато и даље имамо суштинско неслагање, али се слажемо да се не слажемо - додао је.
Расмусен је најавио да ће бити формирана високопозиционирана радна група која ће испитати да ли је могуће приближавање ставова две стране.
Навео је да ће група бити фокусирана на америчке безбедносне бриге у Арктику, али уз поштовање данских „црвених линија“, а да ће први састанак бити одржан „за неколико недеља“.
Расмусен је поново нагласио колико је необично да се суочава са притиском САД, истичући да је амерички председник све формулисао „прилично другачије него што бих ја то урадио“.
Ипак, рекао је да у основи дели део безбедносних забринутости.
- Дефинитивно постоји нова безбедносна ситуација у Арктику - рекао је, додајући да је „дивиденда мира“ завршена.
Указао је и на то да су управо САД током година донеле одлуку да драстично смање број свог особља стационираног на Гренланду - са 10.000 на 200.
- Сада је ситуација потпуно другачија и, наравно, морамо да одговоримо на то. Велика разлика је да ли то мора да доведе до ситуације у којој САД преузимају Гренланд - и то апсолутно није неопходно - поручио је.
Расмусен је оценио да је веома проблематично што се о овако осетљивим питањима расправља преко друштвених мрежа и медија, и истакао да је састанак био добра прилика да се тензије смање.
Навео је да су имали прилику и да исправе поједине тврдње, нагласивши да „на Гренланду није било кинеског ратног брода већ око деценију“.
Министарка спољних послова Гренланда Вивијан Вивијан Моцфелт изнела је сличан став, наводећи да може да се разговара о јачању сарадње са САД, али да то не значи да Гренланд треба да буде у америчком власништву.
Она је нагласила да је „никада важније“ истицати да су Данска и Гренланд савезници САД, да сарађују „много, много година“ и да желе то и у будућности.
Такође је поручила да је важно „нормализовати“ односе у условима растуће реторике.
Расмусен је, међутим, признао да до сада нису успели да промене америчку позицију.
- Јасно је да председник има ту жељу да освоји Гренланд, а ми смо врло, врло јасно рекли да то није у интересу Краљевине (Данске) - рекао је.
Додао је да у гренландској популацији не постоји подршка за било какву америчку интервенцију.
Расмусен је закључио да Данска жели сарадњу са САД као пријатељем и савезником, али да она мора бити заснована на поштовању.
- Желимо да радимо са нашим америчким пријатељима и савезницима, али то мора бити сарадња с поштовањем и мора да поштује наше црвене линије - поручио је.
Расмусен каже да је то "наравно веома емотивно за све нас, укључујући и Гренланђане и гренландску заједницу у Данској".
- На себе гледамо као на најближе савезнике САД - каже он, подсећајући на подршку Данске Сједињеним Државама у Авганистану.
Он дипломатски поручује:
- Врло добро знам да се будућност не гради на прошлости, али мислим да је важно да прошлост имамо на уму. Спремни смо да испунимо наша обећања. Иако се наш поглед на тренутну ситуацију око Гренланда разликује од јавних изјава у САД, желимо да блиско сарађујемо са Америком, али то, наравно, мора бити сарадња заснована на поштовању..
Ипак, каже да су двојица министара америчким саговорницима поручила да "није лако иновативно размишљати о решењима када се сваког јутра будите уз нове претње".
- У интересу је свих да, иако се не слажемо, ипак пристанемо да заједно истражимо да ли је могуће уважити део забринутости, а да се истовремено поштују интегритет територије Краљевине Данске и право гренландског народа на самоопредељење - закључио је он.
Препоручујемо
Криза на Блиском истоку: Техеран разбио МОСАД-ову мрежу - погубљена двојица
02. 05. 2026. у 06:56 >> 22:35
Ветеран из "Азова" на Јејлу: Ево шта ради на престижном америчком универзитету (ФОТО)
02. 05. 2026. у 22:19
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака
ПРЕМА новој анализи, Русија се активно припрема за напад на балтичке државе, што би представљало велики војни изазов за Запад. Таквим потезом, Владимир Путин би тестирао спремност НАТО-а да брани три мале чланице - Естонију, Летонију и Литванију - у случају могућег почетка Трећег светског рата.
02. 05. 2026. у 21:42
Коментари (0)