ПЕКИНГ НА СЕВЕРНОМ МОРУ: Кинески "Коско" власник 24,9 процента луке Хамбург

ДОК Берлин спрема највећи пакет војне помоћи Кијеву од почетка рата у Украјини тежак 2,7 милијарди евра, стављајући тежиште националног улагања на овај сукоб, Пекинг је, у преузимању кључне немачке инфраструктуре, стигао до незамисливе четвртине! Кинези од средине минуле недеље држе у својим, односно рукама светског бродарског гиганта "Коско" 24,9 процената највеће немачке луке у Хамбургу.

Фото: ЕПА

Како пишу домаћи медији, вишемесечна натезања унутар кабинета канцелара Олафа Шолца и оштрих критика због "претераног ослањања државног врха на Кину" добила су епилог у облику владиног зеленог светла за контроверзни споразум. Тим дилом, кинеска бродарска компанија "Коско" преузела је мањински удео у контејнерском терминалу "Толерорт", у огромној, географски драгоценој луци на ушћу река Алстер и Била у Елбу, која се, стотинак километара даље, улива у Северно море.

Најоштрија негодовања стижу из табора Зелених, који су узалудно предлагали да се кинеском партнеру одобри куповина мањег процента акција. Додуше, првобитна понуда Кинеза била је 35 одсто, па се смањењем изашло у сусрет критикама. Зелени су, као и остали опоненти ове идеје, упозоравали да ваља отворити четворе очи после болног искуства Берлина са зависношћу од руских енергената. Неки немачки медији констатују да је "канцелар показао подједнак степен слепила кад је реч о Кинезима, колико и његова претходница Ангела Меркел по питању руског гаса".

Занимљиво је, истичу тамошњи медији, да је рампа за "Коско" дигнута само шест недеља уочи састанка немачких и кинеских званичника, у Берлину, 20. јуна. Транспортна компанија из хамбуршке луке слави јер ће "Толерорт" постати кључни терминал највеће светске бродарске компаније. Критичари, међутим, упозоравају да је ово тек први корак у остваривању кинеске стратегије стицања контроле над европском инфраструктуром. Кроз ова "врата Немачке према свету" само током прве половине прошле године упловило је 1,3 милиона контејнера.

Потпуно одвајање Берлина од Кине нико не помиње, али председник Немачког савеза индустријалаца (БДИ) Зигфрид Русвурм, пише "Дојче веле", позива инвеститоре на опрез и указује на потребу смањења зависности привреде од појединих светских региона. Шолц, који је својевремено био градоначелник Хамбурга, ових дана, међутим, учестало поручује да је будућност у сарадњи са Пекингом.

Групација "Родијум", аутор опсежне студије, дошла је до закључка да је за 80 одсто европских инвестиција у Кини заслужно само десет великих европских компанија, потврђује Јерг Вутке, председник Европске трговинске коморе у Кини.

Вутке, уједно и БАСФ-ов човек у Кини, признаје да је десет великих европских компанија изразито зависно од Кине. То се види и кад је реч о увозу ретких метала, полусировина за фармацеутску индустрију, или код соларних система, јер су соларне ћелије из најмногољудније земље на свету драгоцене за немачку, и уопште европску енергетску транзицију.

Ипак, сматра да поређења са зависношћу Европљана од Русије не стоје.

- Имамо нафтовод и гасовод из Русије, а из Кине нам стижу играчке, намештај, спортска опрема, одећа, обућа - вели Вутке и додаје да већина тих производа, чак 90 одсто, може лако да се добије и на другим местима.

С друге стране, од извоза у Кину, зависи око три процента немачких радних места, што у први мах звучи мало, али кад се зна да је у питању више од милиона запослених, све поприма другачије размере. Опет, игра великих бројева у овој земљи каже да је то мали удео у цифри која, национално гледано, премашује 45 милиона радника.

Берлин планира да одржи и државне подстицаје кинеској привреди, истиче у изјави за западне агенције Фридолин Штрак, генерални директор привредног Одбора за Азију и Пацифик. То је, дакле, званично опредељење које тешко да ће се мењати, барем док је на власти "семафор коалиција", социјалдемократа, Зелених и либерала.

Инвестиције у привреду

РЕЗУЛТАТИ студије Јиргена Матеса из Института немачке привреде потврђују да су немачке фирме, у прва два квартала ове године, у Кину инвестирале рекордну суму од око десет милијарди долара. Улагања су концентрисана на неколико привредних грана, превасходно аутомобилску и хемијску индустрију. Само на четири немачка индустријска гиганта ("Фолксваген", БМВ, "Мерцедес" и БАСФ) отпада трећина директних европских инвестиција у Кини, тврде аутори студије коју је објавила Групација "Родијум".

Пиреј у двотрећинском власништву

КИНЕСКА бродарска компанија "Коско" од 2016. је двотрећински власник луке у Пиреју. Ово преузимање било је једна од последица грчке дужничке кризе, 2011. године, кад је Атина, под притиском из иностранства, због дужничке кризе продала странцима скоро све важне морске луке и аеродроме.Грчка влада до сада је била прилично задовољна пословањем те фирме у највећој грчкој луци, а кинески председник Си Ђинпинг је инвестицију описао као "пројекат без преседана", оценивши да је Пиреј "важно чвориште за брзу копнену и поморску везу између Кине и Европе, као и везу између Азије и Европе".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације