БИТКА ЗА УГЛЕДАР: Зашто је контрола малог града на југозападу Донбаса толико важна за руску војску

П. З. С. / rt.com

06. 02. 2023. у 20:18

ПОСЛЕ успешног заузимања Соледара, Русија је наставила напредовање у Донбасу, уз борбе које су у току.

БИТКА ЗА УГЛЕДАР: Зашто је контрола малог града на југозападу Донбаса толико важна за руску војску

Фото Танјуг/АП


На југозападу, Угледар – мали рударски град стотину километара северно од Мариупоља – постао је главна контактна тачка за московске трупе. Ако Руси успеју у овој офанзиви, то ће бити значајан ударац за Украјину. Потенцијално би победа у Угледару могла да промени однос снага у области Доњецка и побољша одбрану Мелитопоља.


ЗАШТО ЈЕ ТОЛИКИ ФОКУС НА ОВОЈ ОБЛАСТИ?

Још један напад на Угледар извели су 24. јануара маринци Пацифичке флоте и специјалци из Доњецке Народне Републике (ДНР). Иако је Русија остварила одређене успехе у првим данима операције, а украјинске снаге претрпеле велике губитке, мали напредак је постигнут у погледу заузетог земљишта.

Угледар се састоји од комбинације четири блока вишеспратних зграда из совјетског доба из 1960-их. Од традиционалнијих градова се разликује по томе што у градским границама нема приватних кућа. То чини Угледар компактном тврђавом, не само на узвишењу, већ са додатних 27 метара изграђеног утврђења.

Ови фактори су учинили Угледар кључним делом украјинске одбране у југозападном Доњецку. Континуирана контрола Кијева над овим положајима омогућава његовим снагама да овладају околним подручјем, спречавајући Русе да окруже Маријинку, Куракхово и Авдејевку са југа. Такође у близини Угледара је важна деоница железничке пруге Доњецк-Волноваха, а присуство украјинских трупа у близини онемогућава њено коришћење у војне сврхе.

Фото Танјуг/АП


ОВО НИЈЕ ПРВИ ПОКУШАЈ МОСКВЕ ДА ЗАУЗМЕ ГРАД

Прве две офанзиве руске армије на Угледар биле су неуспешне. Садашња линија фронта почела је да се обликује у марту прошле године, након што су трупе ДНР-а пробиле украјинску одбрану у Волновахи и Гранитноју да би се повезале са руским снагама које долазе са Крима. Остварили су стратешки задатак опкољавања Мариупоља и стварања копненог коридора између Крима и Ростова на Дону. Међутим, битка за Мариупољ је одложила руске снаге и спречила их да заузму Угледар и Велику Новоселку на западу.

Овај део фронта дуго је био поприште рововских ратова и артиљеријских дуела. Довела је становнике села у околини у тежак положај, зависан од хуманитарне помоћи, чије је достављање било праћено редовним гранатирањем. Манастир у селу Николское, у близини Угледара, постао је нешто попут хуманитарног центра и склоништа. Међутим, и он је редовно бомбардован.

Украјинске снаге су 22. јуна кренуле у контранапад јужно од Угледара, користећи своју контролу над узвисином да заузму село Павловка. Нису успели да напредују даље од села Јегоровка, али је овај контранапад био почетак дугог периода позиционих борби до изнемоглости. Борбе су се наставиле током целог лета у шумском појасу између Павловке и Јегоровке. Обе стране су претрпеле велике губитке, али је линија фронта остала статична све до краја октобра, када су Руси покушали да поврате Павловку.

Овај напад није до краја био промишљен. Иако је бојно поље на крају припало Русима, покретање офанзиве у блатњавим условима није била добра идеја. Напад на Павловку је резултирао губицима оклопних возила и био је праћен потешкоћама у евакуацији рањеника и довођењу појачања. Као резултат тога, после десетак дана борби, Павловка, испод Угледара, била је под руском заставом, али даље на север није било могуће наставити офанзиву. О овом искуству се нашироко дискутовало у војном делу руских медија, а генерали који су били задужени су били жестоко критиковани.


ТОК БИТКЕ

Два месеца касније, припремивши своје снаге за изненадни налет, Руси су кренули у трећу битку за Угледар. Према речима званичника ДНР Александра Ходаковског, који је учествовао у борбама као део полицијске јединице, снимци из ваздуха су показали значајну пометњу и неорганизованост у непријатељским редовима.

Успех је постигнут продором са југоистока кроз село са викендицама (даче) код Николског, док су Украјинци своју одбрану заснивали на очекивању напада са Павловке. Као резултат тога, у року од неколико дана, Руси су преузели контролу над дачама код Николског, фармама и житницом северно од Павловке, и ушли у југоисточну периферију Угледара.

Кијевске снаге су заузврат реструктурисале своју одбрану повлачећи се дубље у Угледар и наставиле да користе панелне куће као упоришта. Украјинска војска је подручје рудника Јужно-Донбаска број 1, североисточно од Угледара, учинила главном концентрацијом резерви за противофанзивна дејства.

Јединице 1. тенковске бригаде, 35. дивизије маринаца, а према непотврђеним извештајима, 80. ваздушно-јуришне бригаде, послате су да подрже Украјинце који се тамо боре, у 72. механизованој и 68. јегерској бригади. Тако су, упркос недостатку значајног напретка и повратка позиционим борбама, Руси успели да затегну украјинске резерве и удаље их даље од Артјомовска/Бахмута и Кремене, где је руска офанзива сада у току.

За сада се настављају покушаји руске војске да напредује код Угледара. Према речима саветника вршиоца дужности шефа ДНР Игора Кимаковског, насеље је делимично опкољено.

 

(RT.com/Владислав Угољни)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024