МЕДВЕДЕВ: НЕКА САД ПЛАТЕ ШТЕТУ ЈУГОСЛАВИЈИ Реакције након усвајања резолуције УН о механизму за ратну одштету Украјини

ВОДЕЋЕ западне земље организовале су усвајање резолуције којом се признаје неопходност успостављања механизма како би Русија платила ратну одштету Украјини, што би "у преводу" значило одузимање "замрзнутих" 300 милијарди долара руских девизних резерви које би добио Кијев.

Фото АП

За резолуцију су у Генералној скупштини УН гласале 94 земље, против је било 14, а 73 земље су се уздржале, међу њима и Србија.

Заседање Генералне скупштине одржано је на предлог Канаде, Гватемале, Холандије и Украјине. Против резолуције су гласили, осим Русије, и Кина, Белорусија, Бахами, Куба, Северна Кореја, Зимбабве, Еритреја, Централноафричка Република, Етиопија, Иран, Мали, Никарагва и Сирија.

Бивши председник и премијер Русије Дмитриј Медведев, сада заменик председника Савета безбедности Русије, казао је да Англосаксонци покушавају да сачине правни основ да опљачкају руске девизне резерве, које су сада илегално блокиране.

- Требало би да усвоје исту препоруку о плаћању потпуне одштете коју су САД нанеле Кореји, Вијетнаму, Ираку, Југославији и многим другим земљама које су страдале од Американаца и НАТО - написао је Медведев на телеграм, каналу, додавши да, у другом случају, то "изгледа као почетак агоније Уједињених нација".

Дмитриј Медведев, Фото АП

Стални представник Русије у УН Василиј Небензја је објаснио да су западне земље одавно хтеле да из руских девизних резерви дају новац Украјини да купује оружје. И пре гласања Руси су упозоравали да ће Запад да покуша да кроз Генералну скупштину УН створи представу да "легитимно" одузме Русији замрзнуте девизне резерве.

- Генерална скупштина нема овлашћења да доноси одлуку о томе како да се користе руске девизне резерве - објашњавали су руски представници у УН.

Да на Западу већ доста дуго размишљају како да отму Русији девизне резерве, доказ је и то да је европска комесарка Урсула фон дер Лајен отворено рекла да треба да се припреми правна основа да би се Русији конфисковале девизне резерве.

- Циљ ЕУ није само да замрзне руске девизне резерве које се налазе у Европи већ да их конфискује. Сада на томе ради специјална експертска група представника земаља ЕУ као и других специјалиста - казала је Урсула фон дер Лајен и додала да би се тај новац давао Украјини за обнову.

Путинов портпарол Дмитриј Песков је намеру да Запад конфискује руске девизне резерве назвао "међународним лоповлуком".

- Русија ће и даље бранити своје интересе, без обзира на то што Запад крши све међународне законе и правила - казао је Песков.

Министар финансија Руске Федерације Антон Силуанов је објаснио да је око 300 милијарди долара руских девизних резерви сада њој недоступно.

Западне земље, на челу са САД, веровале су да ће блокадом руских девизних резерви Русија доћи у тешку економску ситуацију. Руски министар финансија Антон Силуанов објашњава да је "колективни запад" хтео да дође до вештачког дефолта Русије, што би значило да не може да плаћа своје обавезе и прогласи банкрот.

Од руских девизних резерви које су пред почетак рата у фебруару износиле 643 милијарде долара, у страним банкама су биле 152 милијарде, а у иностраним хартијама од вредности чак 311 милијарди долара. У Русији је било злато у вредности од 140 милијарди долара. Од укупних руских девизних резерви 32,3 одсто било је у еврима, 21,7 процената у злату, а у доларима 16,4 одсто. Остале резерве су биле у јуанима, фунтама и другој валути.

Чак 40 одсто девизних резерви Руси су држали у Француској, Немачкој, САД, Великој Британији, Аустрији и Канади. У Кини Русија држи 13,8 одсто девизних резерви и у Јапану десет процената. Поједностављено речено, три четвртине руских девизних резерви није било под контролом Русије.

Многи се у Русији питају како је могло да се догоди да Руси не повуку своје девизне резерве пре почетка рата у Украјини, јер се могло очекивати да ће им замрзнути новац на депозитима. То су урадили и Либији 2011, Ирану 2012, затим Венецуели 2019. и недавно Авганистану 2021. године. Банкарски стручњаци кажу да је чување девизних резерви у иностранству нормална пракса, тим више што Русија има велики прилив од продаје својих сировина.

Владимир Путин, Фото АП

ПУТИН: "КРОЈЕ" ИСТОРИЈУ ДА НАС ОСЛАБЕ

РУСКИ председник Владимир Путин, оценио је да су све агресивнији покушаји низа држава да поново испишу светску историју да би ослабили Русију, али је поручио да је Русија на време и чврсто поставила баријеру против настојања да се угрози њен државни суверенитет. "Покушаји низа држава да преобликују светску историју имају очигледан циљ, а то је да наше друштво, у најмањој мери, разједине, да му одузму оријентире и да, на крају, ослабе Русију, да утичу на њен суверенитет, да је пољуљају", рекао је Путин у Москви на заседању организационог комитета за прославу Дан победе. Упозорио је да стварањем митова, односно поновним исписивањем историје, управо и почиње подривање државе, што се, како је рекао, догодило и у Украјини.

ПЕТРУШЕВ: АМЕРИКА ГУРА СВЕТ У РАТ

САД и Украјина одбиле су предлог резолуције у УН који је покренула Русија за осуду величања нацизма и других манифестација расизма, подсетио је секретар руског Савета за безбедност Николај Патрушев. Он тврди да САД и њихови савезници сукобљавају нације једне против других и гурају свет ка глобалном рату одбијањем да се расправља о величању нацизма у оквиру УН. Оценио је да глорификација и промоција неонацизма коју подржавају државе које су се бориле против фашистичког нацизма заједно са Совјетским Савезом током Другог светског рата показују да Запад намерно настоји да избрише из сећања страхоте нацистичке идеологије.

Препоручујемо

Свет

5 8

ХИТАН САСТАНАК ПЕНТАГОНА: Огласили се поводом експлозије ракета у Пољској (ВИДЕО)

15. 11. 2022. у 20:51

Свет

0 0

"БРИТАНИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН ПЕКИНГ": Сунак изнео мишљеше Лондона о Кини

15. 11. 2022. у 20:36

Свет

0 0

"ГРАД ВОЈНИЧКЕ СЛАВЕ" Путин доделио признања Мариупољу и Мелитопољу

15. 11. 2022. у 18:58

Свет

2 3

"ДА ПРЕКИНЕ РАТ У УКРАЈИНИ" Санчез позвао Си Ђинпинга да утиче на Путина

15. 11. 2022. у 18:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације