Свет

ГАСИ СВЕТЛО, НА ПЛАФОН ИЗОЛАЦИЈА: Због најава енергетске кризе, бројне препоруке грађанима у региону, као и Европи

Д. САВИЋ/М. СТАНЧИЋ

18. 08. 2022. у 08:30

УКЉУЧИТЕ бојлер само када вам треба топла вода и кад је јефтина струја, пажљиво користите грејна тела, сијалице, изолујте плафоне, спољне зидове и прозоре.

ГАСИ СВЕТЛО, НА ПЛАФОН ИЗОЛАЦИЈА: Због најава енергетске кризе, бројне препоруке грађанима у региону, као и Европи

Овако гласи тек део препорука из Скопља грађанима Северне Македоније чија влада је усвојила и сет задужења за јавне институције и привреду за штедњу струје, од 1. септембра до 31. марта идуће године. Како би се смањила потрошње енергије за 15 одсто налаже се гашење декоративне расвете на јавним зградама и споменицима културе, као и сијалица кад има довољно дневне светлости, хлађење клима-уређајима на температури не нижој од 27 степени и грејање на не већој од 20 степени, искључивање рачунара после рада, редовна замена филтера на грејним и клима- уређајима, те прозора оним енергетски ефикасним.

Министар економије Северне Македоније Крешник Бектеши новинарима је рекао да је сет задужења усмерен на несметано снабдевање електричном енергијом. Али, уколико се не постигне циљ, најавио је санкције за челнике институција. Генерални директор "Електрана Северне Македоније" Васко Ковачевски је најавио и повећање производње електричне енергије, али и ремонте само у периодима мање потрошње.

У Хрватској Дражен Јакшић, директор "Енергетског института Хрвоје Пожар" истиче да дугорочно није одржива цена струје:

- Имамо поремећај у снабдевању и тешко је предвидети како ће се кретати цене, али сигурно неће доћи до значајног смањења, остаће на високим нивоима неколико месеци, можда и дуже - рекао је Јакшић додавши да је оно што највише може да се уради уштеда што више топлоте, струје и свих других облика енергије.

Загребачки градоначелник Томислав Томашевић примећује, међутим, да би се поскупљење струје могло одразити на водоснабдевање, где би само трошак за пумпање воде кроз цеви у Загребу могао да порасте са 6,7 милиона евра за додатних 20 милиона евра.

У међувремену, референтна цена електричне енергије у Европи је први пут порасла изнад 500 евра, појачавајући притисак на домаћинства и предузећа, јер се чини да ће најгора енергетска криза последњих деценија потрајати до следеће године.

Немачка струја за годину унапред порасла је чак 11 одсто на 530,50 евра по мегават-сату на Европској енергетској берзи АГ. То је пораст од преко 500 одсто у протеклој години, углавном због руског смањења снабдевања гасом. Ни Француска не стоји боље са растом од 5.3 процента, са чак 670 евра по мегават-сату.

- Што дуже расту ове цене, то ће се више осећати у целој привреди - закључује Данијел Крал, виши економиста консултанта Okford Economics.

ЕКОЛОГИЈА ПАЛА У ВОДУ

ВЕЛИЧИНА кризе, кажу аналитичари, није упоредива ни са чим у последњих неколико деценија. Земље широм Европе планирају могуће несташице електричне енергије ове зиме, а неке разматрају рационализацију снабдевања одређеним индустријама. Иако су многе западне земље заговарале очување животне средине и чистог ваздуха, у времену кризе све приче пале су у воду. Сада покушавају да презиме, па се, у настојању да се огреју, враћају чак и напуштеним изворима енергије.