СУКОБ РАЗДВОЈИО И ЦРКВЕНЕ ЕПАРХИЈЕ: Рат у Украјини променио је и односе међу православцима двеју земаља

У РУСКОЈ православној цркви догодиле су се две значајне промене. Синод РПЦ је изабрао новог руководиоца Одељења за међународну сарадњу.

Митрополит Антоније и патријарх Кирил, Фото Патријаршила.ру

Уместо досадашњег првог црквеног дипломате митрополита Илариона (Алфејева), кога добро знају и код нас, именован је митрополит корсунско-западноевропски Антоније (Севрјук).

Митрополит Иларион је био један од главних организатора сусрета патријарха и папе у Хавани 2016. године. Годинама је имао емисију на руској телевизији, објавио је много књига, уз то је и композитор, а познат је његов ораторијум "Страсти по Матеју". Промена на врху црквене дипломатије била је велико изненађење за оне који нису добро упућени у црквене послове.

Рокада на врху Одељења за међународне везе изазвала је разне приче у московским медијима. Доказујући да је Иларион смењен, један број црквених аналитичара наводи да му се нису, по обичају, захвалили на успешном раду. Митрополит Иларион ће убудуће бити на новој функцији митрополита Будимпештанско-мађарске епархије. Иларион је пренео да му је речено да његова смена није наступила због слабости рада сектора којим је руководио, већ да садашња друштвено-политичка ситуација налаже промене.

Митрополит Иларион, Фото Патријаршила.ру

Синод је одлучио да на челу Одељења за међународну сарадњу буде најмлађи митрополит Антоније (Севрјук), који је до сада био на челу Корсунско-западноевропске епархије. Он ће за сада руководити и Егзархатом западне Европе. Митрополиту Антонију Севрјуку је 38 година и сматрају га блиским човеком патријарха Кирила. Од 2009. био је лични патријархов секретар, а затим је 2011. био упућен у Рим, после чега је сва његова делатност била у иностранству.

Митрополит Антоније је као нови шеф црквене дипломатије већ добио од патријарха Кирила панагију какву је раније носио митрополит Иларион, који више неће бити стални члан Синода РПЦ. Он се 12. јуна опростио од својих московских верника, јер одлази у Будимпешту.

Неоспорно је да је митрополит Иларион покушавао да објасни да одлука Сабора Украјинске православне цркве о потпуном одвајању од Москве није никакав радикални потез, јер је та црква и до сада имала велику самосталност, а она не намерава да раскида односе са Московском патријаршијом.

Међутим, Синод РПЦ је био другачијег мишљења, сматрајући да Украјинска православна црква Московског патријархата не може без сагласности са Москвом да доноси било какве одлуке о промени свог статуса. Москва инсистира на поштовању канонске процедуре.

Патријарх Кирил је казао да су догађаји у Украјинској православној цркви по принципу "чија је власт, његова је и религија".

Рат у Украјини направио је нову поделу епархија које ће дефинитивно бити потчињене Московској патријаршији. Оне су се издвојиле из Украјинске православне цркве, која је донедавно била лојална руском патријарху. На последњем заседању Синода Руске православне цркве 7. јуна одлучено је да све епархије на Криму, које имају 389 храмова, буду потчињене Московској патријаршији, јер не могу да регуларно имају односе са Кијевском митрополијом.

Фото Патријаршила.ру

Жељу да кримске епархије буду у склопу Руске православне цркве, а не украјинске, саопштили су кримски митрополити.

На већ споменутом заседању Синода Руске православне цркве патријарх Кирил је упозорио да промена Статута Украјинске православне цркве може да доведе до новог раскола и да решења о новом статусу морају да се доносе у складу са канонском процедуром.

Кад је Украјинска православна црква лојална московском патријарху Кирилу прогласила у мају потпуну самосталност, из Москве нису љутито реаговали, јер су били свесни да је та црква под великим притиском власти у Кијеву. "Новости" су раније писале да је у украјинском парламенту предат предлог закона чија је намера да се забрани рад "оних цркава чије се руководство налази у иностранству". Наравно, тај закон се не односи на Католичку у Гркокатоличку цркву која је потчињена Ватикану.

Под претњом забране, руководство Украјинске православне цркве се, да би сачувало храмове и свештенство, одлучило за самосталност, иако је и до сада имало максималну аутономију. Постојала је само обавеза да има координисану спољну сарадњу у договору са Москвом. Они су самостално водили кадровску политику, били су независни финансијски и имали су свој црквени суд.

Доказ потпуног осамостаљивања Украјинске православне цркве се види и у томе што је на првој литургији после сабора у Кијеву, патријарх Кирил споменут са осталим патријарсима.

Уз његово име се није користила формулација о "великом господину и оцу нашем", чему се раније њему придавала посебна пажња. Додуше, митрополит кијевски Онуфрије казао је да они не намеравају да прекидају односе са Московском патријаршијом, што се сигурно неће свидети властитима у Кијеву.

На Сабору Украјинске православне цркве Московског патријархата, који је одржан у Кијеву 27. маја, речено је да се они не слажу са позицијом московског патријарха око рата у Украјини. Јасно је да је критика московског патријарха на том скупу била плод политичког притиска власти у Кијеву јер није уобичајено у црквеној пракси да се Сабор претвара у политички скуп. Кад је почео рат у Украјини, у појединим епархијама су престали да спомињу у молитвама руског патријарха Кирила.

Присетимо се да је митрополит кијевски Онуфрије био молио Путина да се пусте заробљеници из "Азовстаља". Међу заробљеницима са истетовираним нацистичким симболима сигурно има оних који су скрнавили православне цркве, али је митрополит Онуфрије из хуманих разлога молио да се ослободе они који су били у подрумима челичане у Маријупољу. Њима су животи поштеђени, али ће морати да буду у затвору док се не утврди ко је од њих окрвавио руке, а ко није чинио злочине.

Већ сада се са великом сигурношћу може прогнозирати да ће се све епархије у Доњецкој и Луганској републици, кад се заврши рат, такође добровољно потчинити Московској патријаршији.

ОТИМАЊЕ ХРАМОВА

КОЛИКО ће одлука мајског сабора да се потпуно осамостали од Москве помоћи Украјинској православној цркви тек ће се видети, јер новооснована расколничка Православна црква Украјине, којој је цариградски патријарх дао "крњи томос", сигурно неће одустати од намере да отима храмове.

КРИМСКЕ "СЕЛИДБЕ"

ИСТОРИЈСКИ су епархије на Криму биле у саставу Руске православне цркве и тек касније, у време СССР-а, оне су територијално припале Украјини. После распада СССР-а те три кримске епархије су биле у саставу Украјинске православне цркве Московског патријархата. Оне су могле да пређу под управљање Московске патријаршије још 2014. године када се Крим припојио Русији, али Московска патријаршија није желела да квари односе са Украјинском православном црквом која је тада била лојална московском патријарху.

* * * * * * * *

ЖЕСТОКЕ БОРБЕ ВОДЕ СЕ НАРОЧИТО ОКО ОБЛАСТИ ДОЊЕЦКА И ЛУГАНСКА

ПОГИНУЛО ВИШЕ ОД 100 УКРАЈИНСКИХ ВОЈНИКА, ОБОРЕН "МИГ"

У БОРБАМА са припадницима Народне милиције самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР), протеклог дана погинуло је више од 60 украјинских војника, изјавио је јуче заменик начелника милиције ДНР Едуард Басурин.

Он је додао да су јединице ДНР у протекла 24 часа уништиле пет украјинских оклопних транспортера и седам моторних возила, преноси ТАСС.

Портпарол министарства одбране самопроглашене Луганске народне републике (ЛНР) Иван Филипоненко је рекао да је 46 украјинских војника погинуло у борби са снагама ЛНР током протеклог дана, да је уништено шест оклопних транспортера и четири моторна возила.

У гранатирању украјинске војске током протеклог дана у самопроглашеној Доњецкој народној републици (ДНР) погинула су два цивила, а рањено је још 20, саопштили су данас званичници ДНР, а преноси ТАСС.

Начелник Генералштаба Оружаних снага Русије, генерал армије Валериј Герасимов извршио је проверу руских јединица које учествују у специјалној војној операцији у Украјини, саопштило је данас Министарство одбране Русије.

Градоначелник Славјанска Вадим Љах саопштио је јуче да су у бомбардовању тог града на истоку Украјине касетним бомбама погинуле четири особе, а седам повређено.

Љах је на "Фејсбуку" написао да је највећи број погинулих и рањених у нападу руских снага био на улици, преноси Интерфакс Украјина.

Препоручујемо

Свет

0 3

МОЛИТВА ОСТАЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА: Сабор Украјинске православне цркве није прекинуо везе са Москвом

29. 05. 2022. у 09:47

Свет

0 5

ОГЛАСИЛА СЕ РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: Нисмо званично обавештени, немамо коментар на одлуку Украјинске цркве

27. 05. 2022. у 21:59

Свет

0 3

"СЕДИТЕ МИРНО": Патријарх Вартоломеј послао поруку руским монасима на Светој гори

26. 05. 2022. у 22:16

Свет

0 14

РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА УПОЗОРАВА: Руски монаси могу бити отерани са Свете Горе!

16. 05. 2022. у 13:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације