ЏИХАД ПОНОВО ПРЕТИ, ЗАПАД НЕМА ОДГОВОР: Велики потреси и крупни залози у светским престоницама после америчког повлачења из Авганистана

Дубравка Савић

29. 08. 2021. у 10:25

НЕКОЛИКО дана уочи рока за повлачење страних трупа из Авганистана, готово да нема кутка не земаљској кугли на коме се није осетио потрес изазван хаотичним повлачењем Американаца и њихових савезника из Кабула, повратком талибана на власт, уз нови, смртоносни самоубилачки удар радикалнијих авганистанских џихадиста - Исламске државе.

ЏИХАД ПОНОВО ПРЕТИ, ЗАПАД НЕМА ОДГОВОР: Велики потреси и крупни залози у светским престоницама после америчког повлачења из Авганистана

Фото АП

Уз Кабул највише подрхтава Вашингтон, где се 20. годишњица најгорег напада на тлу Америке, 11. септембра, ишчекује у атмосфери готово апсурдног затварања круга најдужег, и најскупљег, америчког рата.

Талибани, против којих је поход под америчким вођством и почео 2001. године, две деценије касније, поново су на власти у Кабулу, а амерички председник најављује нови поход на још екстремнију авганистанску групу. Стари савези су уздрмани, док се престонице позиционирају на нови начин у овој стратешки важној тачки, из које су се издигле многе империје, али где су и доживљавале свој крах.

АВГАНИСТАН

Док хиљаде Авганистанаца још покушавају да се главом без обзира спасу од талибана, чију владавину с краја деведесетих година прошлог века памте по беди, каменовању, хиџабима иза зидина и брадатим, наоружаним мушкарцима, земља је на ивици новог хаоса из кога лако, како то и историја ове земље учи, може да се изроди рат.

Талибани још нису успели ни да устоличе своје лидере у Кабулу, још мање да, демонстрирајући ново лице толеранције, "освоје" неко међународно признање, а суочили су се са изазовом екстремнијих конкурената. Незадовољни споразумом талибана и САД, авганистански огранак Исламске државе (ИД-К) прогласио је талибанске лидере "издајницима џихада" који су напустили бојно поље у корист мировног решења у "отменим хотелима" у Дохи, у Катару.

Објавивши да су они прави "борци калифата", изразили су спремност за нову фазу битке за "свети џихад". Када се томе дода да је, према извештају УН, у Авганистан последњих месеци пристигло између 8.000 и 10.000 страних бораца са Северног Кавказа, из Пакистана и кинеске провинције Синђан, расте могућност појаве не само унутрашњег, већ и регионалног конфликта у земљи без владе, новца, али препуној вредног наоружања, "заосталог" по повлачењу војске САД.

РУСИЈА

Деценију дуго искуство некадашњег СССР у Авганистану осамдесетих година прошлог века завршено, као пре тога и британско, а сада и америчко, повлачењем, поучило је опрезу актуелне власти у Москви. Иако су талибани и даље формално на листи терористичких група, Русија није повукла амбасадора из Кабула, који је спреман да разговара с новим властима.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков истиче, истовремено, да руске обавештајне службе раде даноноћно како би спречиле преливање насиља у суседне регионе и упозорио да "после напада на аеродром у Кабулу, опасност остаје велика за све, а такозвана Исламска држава и друге милитантне групе покушавају да искористе хаос у земљи". Док јача безбедност граница, председник Русије Владимир Путин појачава координацију са кинеским колегом Си Ђинпингом и премијером Пакистана Имраном Каном у вези са кризом у Авганистану спречавањем насиља и успостављањем унутаравганистанског дијалога који би омогућио формирањe владе способне да се стара о интересима свих националних група у тој земљи.

Циљ Москве је регионална стабилност, борба против тероризма и трговине наркотицима. То је и предуслов за даље гранање руске гасне мреже у овом делу света, коју САД покушавају да "минирају".

КИНА

Кина, која никада није ратовала у Авганистану, док у оквиру пројекта "Појас и пут" већ има разне пројекте са Пакистаном, успоставила је "отворену и успешну" комуникацију са талибанима. Кинески амбасадор Ванг Ју, који је и даље у Кабулу, после састанка са представницима талибана, истакао је да Пекинг поштује независну одлуку авганистанског народа и да је спреман да настави да развија добросуседске односе са Авганистаном, као и да игра конструктивну улогу у миру и обнови земље.

Кина не планира ни евакуацију кинеских грађана из Авганистана, али је после напада у Кабулу изразила спремност да ради са међународном заједницом на решавању претњи тероризма. Пекинг је изразио и забринутост због исламског покрета Источни Туркестан, који Кина сматра претњом по своју безбедност и подсетила талибане на обећање да "никада неће дозволити било којим снагама да користе авганистанску територију да би чиниле ствари штетне по Кину".

Авганистан, коме прети тотални колапс и глад, док под земљом крије око билион долара вредна, а неискоришћена, рудна богатства, важна је карика у кинеском пројекту "Појас и пут". Пекинг би могао да помогне, али под условом да се Кабул стабилизује, уместо да прети "извозом" тероризма.

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

Дан уочи одржавања самита седам најразвијенијих земаља света (Г7) директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијем Бернс, бивши амерички амбасадор у Русији и човек од Бајденовог највећег поверења, састао се тајно у Кабулу са вођом талибана Абдулом Ганијем Барадаром, који се осамдесетих година прошлог века борио против Совјета у Авганистану.

Барадар, који је некад био амерички заробљеник, а потом главни преговарач са представницима САД у време бивше администрације председника САД Доналда Трампа, током разговора са Бернсом није прихватио америчко војно присуство на аеродрому у Кабулу после 31. августа, али се појавило упозорење од терористичких напада, што се и обистинило.

Десетак дана уочи обележавања 20. годишњице терористичких напада Ал каиде, која је уживала заштиту талибана, на САД, председник Џозеф Бајден је америчком народу саопштио да креће у нови бој - против авганистанске Исламске државе, незадовољне споразумом талибана са САД. Погибија бар 13 америчких војника у њиховом нападу у Кабулу, уз хаотичне слике повлачења Американаца, и скупо америчко оружје у рукама талибана, међутим, из темеља тресу вашингтонски естаблишмент.

Наговештаји утицајног америчког часописа "Форин полиси" да ће на чело Авганистана доћи савет од 12 "мекших" припадника из бивших влада, који су уживали подршку САД, и да настоје да "формирају администрацију која је прихватљива за међунарoдну заједницу", тешко стишава гнев Американаца. Бајденови ратни покличи против Исламске државе коинцидирају са његовом рекордно ниском популарношћу, мање од половине грађана Америке, уз позиве из Конгреса за његов опозив.

Иако је, због тренутног односа политичких снага на Капитол хилу, Бајденов "импичмент" мало вероватан, у САД се идуће године одржавају избори за нови Конгрес, у коме тренутно демократе имају тесну већину. Већ сада, међутим, бивши републикански шеф Беле куће Доналд Трамп грми да је Бајденово руковођење кризом у Авганистану резултат "најглупљег потеза икада учињеног у историји САД".

- Заборавили су да врате у САД људе и огромну војну опрему. То би и дете знало да уради. Војску враћате на крају. Дете би то разумело. Како су то могли да учине нашој земљи? То је тако тужно - приметио је Трамп. - Изгледамо као будале по целом свету, слаби смо, јадни смо, воде нас људи који немају појма шта раде.

Г7, НАТО И ЕУ

Током недавног хитно сазваног видео-самита Г7, поводом ситуације у Авганистану, лидери групе седам индустријски најразвијенијих земаља света, којима су се придружили председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Шарл Мишел, генерални секретар УН Антонио Гутерес и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, сукобили су се због тога што је Бајден инсистирао да се до 31. августа Американци повуку из те ратом разорене земље. Приметно је било разочарање јер Бајден није прихватио захтеве да продужи америчко војно присуство на аеродрому у Кабулу после 31. августа и тако осигура евакуација десетина хиљада Американаца, Европљана, држављана других земаља и Авганистанаца који су сарађивали са међународним снагама и организацијама.

Тек делимично су се сагласили о условима признавања и могуће сарадње са будућом талибанском владом Авганистана, али су се зато унутар Европске уније већ укрстила копља око новог прилива и прихвата избеглица из Авганистана, док је трансатлантско поверење пољуљано. Кандидат владајуће ЦДУ-ЦСУ за новог немачког канцелара Армин Лашет критиковао је САД због повлачења из ваздушне луке у Кабулу и констатовао да земље ЕУ морају убудуће да буду у стању да и без Америке обезбеђују један такав аеродром. Истовремено, турски председник Реџеп Тајип Ердоган каже да су талибани понудили да се они брину о безбедности, док би Турци управљали аеродромом.

- Међутим, одлуку још нисмо донели с обзиром на то да тамо увек постоји смртна опасност - закључио је Ердоган.

ГЕНЕРАЛ ЏОНС: ПОТПУНИ ДЕБАКЛ АМЕРИКЕ!

Терористички напад близу аеродрома у Кабулу, у којем је погинуло 13, а рањено 15 америчких војника, поред трагичног догађаја представља и апсурдну ситуацију у којој безбедност америчких снага у Авганистану зависи од оних који су извршили напад на САД 11. септембра 2001.

То је оцена коју је изнео пензионисани амерички марински генерал Џејмс Џонс.

- Узнемирен сам, јер никада нисам видео овако нешто за својих 40 година владине службе као маринац. Видео сам неке лоше догађаје као што је био пад Сајгона у Вијетнамском рату. Међутим, и тај догађај био је предвидљив, далеко предвидљивији од овога - рекао је Џонс.

Он сматра да је напад у Кабулу дебакл какав већина Американаца није навикла да види.

СТРАХ ПОСЛЕ АКЦИЈЕ ДРОНОМ

ЗАПАДНЕ снаге које управљају евакуацијом из Авганистана припремљене су за нове терористичке нападе након што су САД извеле акцију одмазде беспилотном летелицом и ликвидирале, како се верује, "планера" тзв. ИД-К само два дана након што је та група преузела одговорност за смртоносни бомбашки напад испред аеродрома у Кабулу.

Централна команда оружаних снага САД потврдила је да се напад догодио у провинцији Нангархар, источно од Кабула, на граници с Пакистаном.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године

РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године

МИНИСТАРСТВО одбране Русије предложило је ажурирање координата, односно промену државне границе у области Балтичког мора, како произилази из нацрта правног акта објављеног на порталу правних информација, преноси РИА Новости.

21. 05. 2024. у 15:25

КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)

КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)

ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.

20. 05. 2024. у 11:53

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНА ПОНУДА ЗА ЛЕТОВАЊЕ: У понуди егзотична дестинација - ово су цене