МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА И ДЕВОЈАКА У НАУЦИ: Прилика за промовисање и признавање њихове улоге и значаја

Novosti online

13. 02. 2024. у 07:15

МЕЂУНАРОДНИ дан жена и девојака у науци (11. фебруар) има за циљ да промовише родну равноправност и оснаживање жена и девојака у науци и технологији, као и да подигне свест о њиховој улози и значају за друштво.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА И ДЕВОЈАКА У НАУЦИ: Прилика за промовисање и признавање њихове улоге и значаја

Foto: Shutterstock/ilustracija

Науци и технологији се често приписује кључна улога у развоју и напретку човечанства. Иза ових достигнућа, наравно, стоје људи који су посвећени истраживању, откривању и иновирању. Међу тим људима, жене и девојке су често биле запостављене или дискриминисане, упркос њиховом значајном доприносу науци и технологији. Зато је важно обележавање Међународног дана жена и девојака у науци, који је установљен 11.фебруара 2015. године од стране Уједињених нација, како би се подстакло и прославило учешће жена и девојака у науци и технологији, али уједно и указало на изазове и препреке са којима се оне суочавају.

9.Међународна скупштина жена и девојака у науци која је ове године одржана у седишту УН у Њујорку имала је за главну тему: „Жене и девојке у научном руководству, нова ера за одрживост“, а као под тему „Мисли науку... Мисли на мир“.

​Догађај је окупио лидере и стручњаке из целог света, представнике међународних организација и приватног сектора како би разговарали о женском лидерству у постизању три стуба одрживог развоја, а то су економски просперитет, социјална правда и еколошки интегритет.

Овај дан је такође прилика да се ода почаст онима које су биле пионирке или инспирација у овим областима.

Неки од примера су:

  • Марија Кири, прва жена која је добила Нобелову награду за физику и хемију, и прва особа која је добила две Нобелове награде у различитим областима, за своја открића у области радиоактивности.
  • Ада Лавлејс, прва програмерка у историји, која је осмислила алгоритам за прву механичку рачунарску машину, познату као аналитички мотор.
  • Росалин Френклин, британска биофизичарка која је направила кључне доприносе у разумевању структуре ДНК, РНК и вируса, користећи технику рендгенске кристалографије.
  • Вера Рубин, америчка астрономкиња која је открила доказе за постојање тамне материје у свемиру, посматрајући ротацију галаксија
  • Валентина Терјешкова, прва жена и прва цивилна особа која је летела у свемир, на совјетској мисији Восток 6, 1963. године.
  • Џоселин Бел Бернел, британска астрофизичарка која је открила први пулсар, врсту ротирајуће неутронске звезде која емитује радио таласе.
  • Рита Леви Монталћини, италијанска нобеловка позната по свом раду у неуробиологији, за откриће фактора раста нервних ћелија, који су кључни за развој и одржавање нервног система.
  • Вандана Шива, индијска научница и активисткиња која се бави питањима биодиверзитета, екологије, пољопривреде и женских права, и која је основала Фондацију за истраживање науке, технологије и екологије.
  • Џенифер Дуда, америчка биохемичарка и молекуларна биолошкиња која је добила Нобелову награду за хемију за развој методе за уређивање гена, познате као ЦРИСПР-Цас9, која омогућава прецизне и ефикасне промене у ДНК.

Ови примери показују да су жене и девојке способне и талентоване за науку и технологију, и да могу да дају значајне доприносе у решавању различитих проблема и изазова који се тичу човечанства и планете.

Фото: Схуттерстоцк/илустрација

Упркос недостатку вештина у већини технолошких области које су покретале Четврту индустријску револуцију, жене и даље чине само 28% дипломираних инжењера и 40% дипломираних ИТ стручњака.

Међутим, жене и девојке се и даље суочавају са многим препрекама и изазовима који ограничавају њихово учешће и напредак у науци и технологији.

Неки од тих изазова су:

- Родни стереотипи и предрасуде који утичу на то како жене и девојке виде себе и како их други виде у науци и технологији, и који могу да смање њихово самопоуздање, интересовање и мотивацију за ове области.

- Недостатак подршке и подстицаја од стране породице, школе, друштва и институција, који могу да утичу на то да жене и девојке немају довољно прилика, ресурса, ментора и узора за укључивање и усавршавање у науци и технологији.

- Дискриминација и неједнакост на тржишту рада, која се огледа у томе да су жене и девојке мање плаћене, мање заступљене, мање признате и мање подржане у науци и технологији, у поређењу са мушкарцима, и да се суочавају са већим изазовима у усклађивању професионалног и приватног живота.

- Недостатак видљивости и признања за рад и достигнућа жена и девојака у науци и технологији, који доводи до тога да се њихов допринос занемарује, потцењује или присваја, и да се не уважавају њихови гласови и перспективе у доношењу одлука и креирању политика у овим областима.

Међународни дан жена и девојака у науци је важан дан за подсећање на то да су жене и девојке неопходан део наше научне и технолошке заједнице, и да заслужују да буду поштоване, подржане и признате за свој рад и допринос.

Овај дан је такође прилика да се подстакну и охрабре жене и девојке да се баве науком и технологијом, и да остваре своје потенцијале и амбиције у овим областима. На крају, овај дан је позив за акцију за све нас да се укључимо у промовисање и стварање родно равноправног и инклузивног окружења у науци и технологији, које ће омогућити да се искористе сви расположиви таленти и ресурси за добробит човечанства и планете.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!