ИНТЕРВЈУ Љубомир Булајић: Власта ми причао како је народ плакао за краљем

Вукица Стругар

09. 05. 2021. у 13:00

ДОК се на телевизији приказује серија "Александар од Југославије", главни глумац Љубомир Булајић увелико "влада" на другом месту и то поново у улози Александра - овог пута француског нобеловца. У Мадленијануму теку пробе новог комада Ерика Емануела Шмита "Да кренемо испочетка" (режија Андреа Лазић) у коме ће глумачки задатак поделити са старијим колегом Славком Штимцем: обојица играју главног јунака, али у два различита животна периода.

ИНТЕРВЈУ Љубомир Булајић: Власта ми причао како је народ плакао за краљем

Фото Н. Скендерија

Булајић, иначе стални члан Београдског драмског, на јесен ће се наћи у још једном значајном подухвату. Млади немачки редитељ (са завидном европском репутацијом) Ерсан Мондтаг, изабрао га је у поделу представе Living room, која ће учествовати на овогодишњем Битефу.

- Иза мене је једна дужа позоришна пауза. Имао сам несрећу да се разболим од короне, потом и моји родитељи, тако да заправо нисам радио од октобра до марта - каже на почетку разговора Булајић, један од омиљених глумаца Здравка Шотре и учесника у готово сваком његовом пројекту.

* У новом задатку нашли сте и неке личне подударности?

- Краљ Александар рођен је у децембру 1888. године, а ја тачно век касније. Заједничко нам је и црногорско-шумадијско порекло.

* Прву улогу добили сте још као бруцош, и то у првој недељи Академије?

- После трећег разреда гимназије уписао сам Академију уметности, у класи Мирјане Карановић. У тим годинама била ми је потребна "чврста рука", а она ју је имала. Ипак, неуобичајено за школска правила, пустила је колегу и мене на снимање филма "Милош Бранковић" Небојше Радосављевића. Али, прва већа афирмација дошла је са Шотрином серијом "Непобедиво срце". Поверио ми је улогу "на лепе очи", додуше, пре тога играо сам и главну улогу у филму "Плави воз" Јанка Баљка.

 

Фото Н. Скендерија

* За вас важи да сте Шотрин омиљени глумац?

- Он је мој филмски отац. Дочекао ме је као младог глумца, без искуства, и третирао равноправно са свим осталим у екипи. Заволели смо се, и од 2009. године није радио ниједан пројекат без мене. Поносан сам на ту чињеницу. У Santa Maria della Salute играо сам Ђорђа Дунђерског, а као круна сарадње дошао је краљ Александар...

* Ваша генерација не памти ни СФРЈ, а камоли време Карађорђевића?

- После Другог светског рата власт је неке добре ствари из претходног периода себи приписала, неке избрисала, а оно што је било лоше пропагирала као реликт старих времена. Нова поколења приклањају се информацијама које могу и не морају бити историјске чињенице. Занимљиво је како моја генерација доживљава тај период и "слепо" брани нека уверења, на основу нечега што је чула или прочитала. Лично, држим се онога да је истина увек негде на средини... Читао сам књигу Вука Драшковића по којој је настао филм, али и белешке самог краља Александра, затим неке наслове који га глорификују, па и Светозара Прибићевића који о њему говори све најгоре. Сви смо слушали како је изгледала Титова сахрана, а мени је Власта Велисављевић причао о плачу народа на улицама када је краљ убијен у Марсељу и искреном жаљењу за њим. Иначе, у грађењу лика најтеже је било пронаћи праву меру. Редитељ је инсистирао на природној глуми, стално говорећи: "Хоћу оно, ништа глуме! И успори мало са тим текстом, треба снимити петнаест епизода."

* У Шотриној серији "Шешир професора Вујића" играли сте, такође, аутентичну личност, Јована Цвијића?

- С њим је било лакше, јер око њега није било контроверзи. Осим тога, играо сам га као матуранта Прве мушке гимназије којег тек чекају велика дела. Такви задаци поред забавног имају и едукативан значај, на чему овај редитељ инсистира.

ОТАЦ МЕ ОДВРАТИО ОД ПРАВА

* ВАШ отац Јован Булајић био је управник ужичког позоришта, шездесетих година?

- Редитељ је по професији, али се касније бавио драматургијом. Данас углавном пише романе, за "Жиг" је добио награду "Милош Црњански", а био је и у најужем избору за "Нинову" награду. Од њега сам наследио љубав према театру и стекао навику да идем у позориште. У почетку сам желео да студирам права, ипак, управо отац усмерио ме је на уметност и глуму.

* Представом "Пластелин" ушли сте у стални ангажман БДП, уследило је "Кад су цветале тикве", а чека вас Living room?

- Позориште еволуира и репертоар Београдског драмског управо то показује. Од како је Југ Радивојевић дошао на чело куће, почела је регионална сарадња, ангажован је и Мондтаг као један од најперспективнијих младих немачких редитеља. Иначе, има специфичан начин рада: пробе трају само два сата, двадесетак дана. Више инсистира на телесном него на вербалном театру, што је драгоцено за глумце који сазревају кроз такав процес рада. Сви смо се до сада уљуљкивали, углавном, у реализму.

* Комад "Да кренемо испочетка" само на први поглед је реалистичан?

- Тако је. И ова представа ће бити мало "померена", још тражимо центар теже. Кад му сат падне на главу, главни јунак враћа се у прошлост, четири деценије раније. У хаосу догађаја који му се дешавају тог дана (док му се ломи будућност), добија прилику да види шта би могло да му се деси да крене испочетка. Да ли то може да промени след околности или не, остаје публици да закључи. На сцени видимо једног незрелог, плаховитог, амбициозног младића од 25 година и истог тог човека са 60, кад у њему превладава мир.

* Да ли се и вама у животу дешавало нешто што би данас урадили другачије?

- И ја сам са 25 година био непромишљен и бандоглав, летео за стварима које нису доносиле прави резултат. Али, ако бих и имао прилику да нешто мењам, све бих оставио исто. Грешке које сам починио и искуство које сам из њих извукао, непроцењиви су.

* Какве сте поуке стекли?

- Понекад сви пожелимо да изађемо из сопствене коже, да будемо оно што нисмо. Због неизвесне будућности глумачког заната у једном тренутку сам ушао у приватни бизнис. Није се завршио како треба, али сам кроз то искуство научио какви људи могу да буду...

* У новој представи са Славком Штимцем "делите" главну улогу?

- Нисмо се познавали пре ове представе. Он је глумац једне племените енергије. Носи у себи неки мир баш као и лик који тумачи: Александар је савршено сталожен у познијим годинама. Од редитељке зависи да ли ће инсистирати на сличностима или разликама исте личности, у две различите доби. Биће то занимљив процес. Иначе, никог нисам раније познавао осим моје куме Тамаре Алексић.

Фото Н. Скендерија

* Ко је коме кумовао?

- Још нико, али смо се договорили. Биће и то једног дана, видећемо ко ће први да повуче ногу.

* Шта вам је лично, у међувремену, донело животно искуство?

- И даље верујем да сваком човеку треба пружити прилику, док се не покаже супротно. Али, што сам старији, све сам обазривији. Мој радар много боље ради него некад.

ЧЕКА МЕ РАДНО ЛЕТО

- У РЕЖИЈИ Владе Лазића планирам да радим водвиљ "Ко је ко" Вили Хола и Кејт Вотернаус, у самосталној продукцији. Играћемо Петар Стругар и ја, уз две колегинице, јер је реч о два љубавна пара. На лето би требало да се настави и снимање треће сезоне "Државни службеник" - каже наш саговорник о скорашњим плановима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!