ИНТЕРВЈУ - ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ: Карађорђе је оставио највећи траг у времену

НАГРАДА Града Београда за 2019. годину у области друштвених и хуманистичких наука припала је проф. др Драгану Симеуновићу за капитално дело "Историја српске политичке мисли".

Фото: "Новости"

У образложењу се наводи да је ова књига и монографија и енциклопедија, научна расправа (али и научно откриће), академска, као и општа политичка читанка. Међу корицама је 37 историјских личности (војсковођа, државника, духовника, филозофа, просветитеља, политичара) који су стварали, развијали и обликовали српску политичку мисао кроз столећа. Уводну реч овом изузетном делу дао је почивши патријарх Иринеј, одајући, између осталог, признање за подсећање на мало познате, често заборављене и запостављене чињенице.

У интервјуу за "Новости" професор Симеуновић појашњава и да је готово пола века посветио писању ове књиге која се бави догађајима од 16. века, па све до Другог светског рата.

* Почињете са царом Јованом Ненадом о коме, нажалост, готово ништа не знамо. Какав је његов историјски значај?

Фото: "Новости"

* Да ли је Његош на српску политичку мисао више утицао као владика или државник?

- Интересантно је да је о Његошу, као политичару и државнику писано релативно мало. По мом мишљењу, он је далеко више утицао на токове српске политичке мисли политичким него теолошким идејама. Довољно је рећи да је својим политичким ангажовањем учврстио темеље нововековне црногорске државности коју је доживљавао као српску, да је Црној Гори створио међународно признате границе и учинио још много тога другог.

* Своје место у књизи добио је и "Змај од Босне" Хусеин Градашчевић. Откуд он међу знаменитим Србима?

- Градашчевићева политичка и војничка величина се огледала не само у протеривању турске власти из Босне и Херцеговине и у великој победи његове мултирелигијске народне војске над огромном султановом армадом на Косову пољу 1831. у којој је учествовао велики број православних Срба, а која се сматра првим реваншом за пораз 1389, већ и у настојању да се уједине слободне српске земље и у њима превазиђу верске разлике. Нажалост, кнез Милош то није прихватио, а Његошу који је то желео није то дозволила Русија која је тада ратовала са Пољском и није желела да провоцира Аустрију понашањем својих савезника у које је тада спадала и Црна Гора. Да се то уједињење догодило, српски простор који је тада ослободио од турске власти капетан Хусеин Градашчевић, а који се протезао од Бањалуке до Скопља, чинио би заједно са Милошевом Србијом и Црном Гором територију значајне величине са великим бројем становника, па би и историја свакако била последично другачија по Србе.

* Која својства Јована Ристића чине највећим српским дипломатом?

- Јован Ристић је био велики државник и дипломата изузетног дара. Рано је схватио да се принципи дипломатије које заговарају велике силе не могу примењивати у дипломатији малих земаља. Примера ради, схватајући велики значај лобирања у политици, он то није чинио тако што је другим, а нарочито не великим државама, објашњавао шта је добро за Србију, већ им је искључиво предочавао каква је корист од његовог предлога по њих. Красила га је и политичка одважност. Офанзивним политичким потезима који су били на граници уцене, натерао је Русију да у одлучујућем моменту стане на страну Србије, а не Бугарске. Предлог за међународно признавање Србије на Берлинском конгресу је као бивши немачки ђак упутио у форми писма немачком канцелару Бизмарку, преко чувеног немачког професора Леополда Ранкеа, знајући колико Немци држе до својих професора. Иако Србија није имала право учешћа на том конгресу, када је Бизмарк на Ранкеову молбу прочитао то писмо, тиме је све било одлучено.

* Откуд дилема да ли је Јован Скерлић (више) политичар него књижевни критичар?

- Већина људи углавном памти друге људе тек по нечему. Рецимо, по детаљу из живота. Најчешће по изгледу или професији. Но, извесна неправда је увек у томе што други бирају по чему ће нас памтити. Можда бисмо ми волели да нас упамте не толико по делу, већ по нечем поузданије вредном. Неправда памћења и непамћења је и у томе што нас после смрти, као и за живота, идентификују само монозначно, на пример, по струци. Да ли се то догодило и Јовану Скерлићу? Није ли, баш као и многим другим, превелика запамћеност по нечему наткрилила и оно што је њему самом можда било важније чак и од великог књижевно-критичарског дела. Реч је о политици.

Фото: "Новости"

* Ваши "јунаци" су војсковође, политичари, филозофи, државници, уметници... Познавајући менталитет свог народа, ко је од њих остварио највећи утицај и траг у времену?

- Ако морам да бирам, а чиним то нерадо због изузетности многих ликова који су обрађени у мојој књизи, онда је то можда Карађорђе. Био је не само потпуно оправдано на челу народа који је први ударио на целовитост Турског царства зарад повратка своје слободе, него и једини међу тадашњим српским кнежевима који је тежио стварању обновљене независне српске државе. Сви други били су спремни да се задовоље повећањем степена личних слобода и смањењем зулума, или пак аутономијом у оквиру Турског царства. Да су Карађорђеву величину већ увидели и његови савременици, сведочи и то што је још за његовог живота о њему написано и извођено више позоришних представа од Пеште до Беча, чиме се мало ко од политичара и војсковођа могао и може похвалити.

СА ГУСЛАМА И ПЕСМОМ ДО СЛОБОДЕ

* МЕЂУ 37 личности место је завредео и слепи гуслар Филип Вишњић? Каква је наша песма кроз векове?

- Код нас је веза између музике и политике запостављена као предмет истраживања, иако је њихов међусобни утицај од великог значаја. Нису случајно Турци бранили покореним Србима песму и гусле. Били су више него свесни да оне надахњују потлачене масе на побуну подижући њихову спремност на жртву зарад збацивања ропског јарма. Уз то, музика и песма омогућавају и креирање националног и политичког идентитета.

Препоручујемо

Друштво

1 0

ГОЈКОВИЋ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА РОМА: Шабан Бајрамовић, Рајко Ђурић, Гина Рајничић као и многи други, учинили су свет лепшим и бољим

08. 04. 2021. у 21:41

Друштво

0 0

СВЕШТЕНИЦИ ПОЧИВАЛИ У ТРЊУ: На Старом гробљу у Крушевцу спасена три надгробна споменика знаменитих Срба (ФОТО)

22. 03. 2021. у 09:40

Србија

0 2

ОНЕ СУ ОСТАВИЛЕ ТРАГ ЗА БУДУЋНОСТ: Изложба „Знамените жене у историји Лознице, дела за незаборав“

15. 03. 2021. у 19:15

Друштво

0 0

ОД НАСЕ ДО БАРСЕ: Судбине Пироћанаца по "белом свету" деценијама бележи Бобан Митић, најмање је политичара, а највише лекара

31. 01. 2021. у 16:55

Србија

0 4

У ВРШЦУ ПО УГЛЕДУ НА СВЕТСКЕ МЕТРОПОЛЕ: Мапирали споменике знаменитих грађана

23. 09. 2020. у 07:26

Србија

0 0

БИО ЈЕ ПРВИ ДОКТОР ПОЉОПРИВРЕДНИХ НАУКА: Изложба о научнику Ђорђу Радићу, родољубу који је своје знање посветио Србији (ФОТО)

04. 02. 2021. у 17:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације