КАКВА БЛАГА КРИЈЕ ЦАРСКА ПАЛАТА? Објављена књига о историјском здању у Шаркаменском врелу код Неготина

У ИЗДАЊУ Музеја Крајине недавно је публикована књига "Врело-Шаркамен код Неготина тетрархијска резиденција Максимина Даје", чији су аутори Гордан Јањић, Софија Петковић и Игор Бјелић.

Фото Архива

Књига о локалитету који још интригира стручну јавност својим необичним архитектонским решењима и тајном која чека да буде откривена, води читаоце кроз трагања археолога за разлозима за изградњу царске палате на тешко приступачном терену шаркаменског Врела, али и резултате дугогодишњих археолошких истраживања ових простора.

Иако је ово налазиште било познато још од 1889. када га је први пут забележио Феликс Каниц, а први скицирао архитекта Ђурђе Бошковић 1947, "Врело" се први пут истраживало 1975, а интензивније тек од 1994. па до 2003. После десетогодишње паузе истраживања су настављена 2013. и од тада су редовна.

- Монографија је настала као идеја нас троје аутора, који смо и учесници и реализатори пројекта "Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција", да на једном меступредставимо оно најзначајније што је до сада урађено на овом локалитету - каже Гордан Јањић, координатор на пројекту "Врело-Шаркамен", археолог и виши музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.

БЛАГО Накит пронађен 1996., Фото Архива

Када је крајем 19. века аустроугарски истраживач Феликс Каниц у Шаркамену код Неготина пронашао остатке римског утврђења нико није ни слутио да је баш ту у шаркаменским брдима, далеко од свих путева, један царски император градио себи палату с краја трећег и почетка четвртог века.

Изненађење је било још и веће када је 1996. у средишту крипте маузолеја откривена гробна јама са остацима кремиране особе, а у ниши поред и сет женског златног накита. Баш са тог места се мајка императора Максимина Даје, чији је брат Галерије у свом родном месту подигао Феликс Ромулијану, царску палату, (једини археолошки локалитет у Србији који се налази на Унесковој листи светске баштине), уздигла међу богове.

 Конзервирана југоисточна кула, Фото Архива

- Ово је јединствени случај на територији читавог Римског царства да су у царском маузолеју сачувани остеолошки остаци покојника и гробни налази и то у виду личног накита члана царске породице - подсећа Јањић.

Археолошке радове које археолози др Софија Петковић, научни сарадник Археолошког института у Београду, и Гордан Јањић континуирано спроводе на "Врелу", последњих година прати и конзервација.

- Суштина је да археолошка истраживања прате конзерваторско-рестаураторске радове јер ће тиме и бити остварен циљ Музеја Крајине да на прави начин презентује светски вредну културну баштину, једну од ретких царских палата ван Рима, а дефинитивно и једини царски маузолеј ван Рима са сетом царског златног накита. Мени је као Неготинцу жеља да имамо добру презентацију културног наслеђа да би неко ко дође то могао да види - каже Јањић.

Препоручујемо

Култура

0 2

ПОЧЕЛИ РАДОВИ НА МЕДИЈАНИ: Прва фаза реконструкције две године после затварања археолошког налазишта

17. 03. 2021. у 11:24

Култура

0 5

ПРАИСТОРИЈСКА ФИГУРИНА СТАРА 7.000 ГОДИНА: После рестаурације први пут се представља јавности богиња винчанске културе (ФОТО)

01. 03. 2021. у 12:03

Друштво

0 2

ОРЛОВИНЕ - СВЕДОЧАНСТВО О ЖИВОТУ У ВРЕМЕ ЦАРА ЈУСТИНИЈАНА: Мали Зворник годинама подржава истраживања на локалитету из 6. века (ФОТО)

22. 02. 2021. у 18:18

Регион

0 2

АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ У ШИБЕНИКУ: У центру града пронађено гробље из 15. века

21. 01. 2021. у 23:17

Култура

0 12

ЂУРИНИ СТИХОВИ KAO ПУТОКАЗ ЗА АРХЕОЛОГЕ: Како су песме великог романтичара откриле један од најзначајнијих средњовековних градова

03. 01. 2021. у 10:19

Друштво

2 11

СРБИ ГРАДИЛИ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ЦРКВЕ: Археолог Марко Алексић, расветлио замагљена столећа наше историје

29. 12. 2020. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације