МУЗЕЈ ПОЗОРИШТА НА СТАБИЛНИМ НОГАМА: Министарство обезбедило дванаест милиона динара за санацију темеља МПУС, проблем је и недостатак депоа

В. СТРУГАР

19. 03. 2021. у 09:47

TEМЕЉИ Музеја позоришне уметности Србије биће ојачани и обновљени - закључак је и обећање министарке културе Маје Гојковић која је у четвртак са сарадницима обишла ову установу од националног значаја.

МУЗЕЈ ПОЗОРИШТА НА СТАБИЛНИМ НОГАМА: Министарство обезбедило дванаест милиона динара за санацију темеља МПУС, проблем је и недостатак депоа

Маја Гојковић и Момчило Ковачевић / Фото Министарство културе

Једно од најстаријих здања у Београду, подигао је свињарски трговац Милоје Божић у Господар Јевремовој улици, а под овим кровом смештена је театролошка грађа о развоју позоришта у Србији од 13. века до данас. Зато је и те како важно да се "кућа чува од темеља", који нису обнављани од 1952. године.

- Дошли су да нам помогну колико год је то могуће да решимо наше пробеме, а најважнија тема била је санација темеља која се дуго припремала. Сада смо, коначно, добили и финансијску и стручну подршку да се то ове године заврши. У међувремену, било је неких радова око наше зграде, па су се темељи додатно "раздрмали", али и подземне воде су урадиле своје - открива Момчило Ковачевић, директор Позоришног музеја Србије. - Радујемо се што ће Музеј да стане на своје ноге, што више неће темељи клизити, а напрслине зидова на неким местима се неће даље ширити.

Како сазнајемо, током сусрета са надлежнима отвориле су се многе текуће и горуће теме, а једна од њих је заједнички проблем свих музеја у Београду: недостатак депоа. У МПУС-у су принуђени, истиче наш саговорник, да изнајмљују привремени простор док се не сагради централни депо за све, када ће, коначно, бити решен и њихов проблем депоа:

- Наравно, тренутно је "до даске" пренатрпан и мораћемо до изградње тог новог да користимо и даље простор, у Краља Петра (прекопута Јеврејске општине), такозвану дворишну зграду у два нивоа.

Када ће бити изграђен централни депо још је неизвесно јер, каже Ковачевић, постоје и други приоритети. Иначе, сама идеја је у оптицају већ две године, па је музејима стигао и допис са питањем колико би им квадрата било потребно у том, будућем великом депоу који би се налазио на Новом Београду.

- За санацију темеља сва су нам средства обезбеђена, чак се водило рачуна и да се направи лифт (или коса раван) за хендикепирана лица, како би несметано могли да улазе у Музеј - наглашава Ковачевећ. - Одобрено је укупно око дванаест милиона динара, што подразумева и пројекат и санацију. Тражили смо да се у цео посао укључе и два сарадника из Министарства културе, који би били део комисије за праћење радова.

ПОЧЕТАК НА МАНСАРДИ

МУЗЕЈ располаже са само 250 квадратних метара, под чијим кровом се налазе канцеларије, простор за смештај грађе и изложбени простор у коме се одржавају предавања, промоције, концерти, пројекције.

Први запослени радили су на мансарди Музеја примењене уметности, а 1951. је донета одлука да им се додели кућа Милоја Божића. Реконструкција је трајала више од годину дана, па су се 1952. уселилу у ово здање. Музеј је званично отворио глумачки бард Добрица Милутиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

ШОКАНТНЕ ПРОМЕНЕ: Заборавите тенис какав сте знали, биће дибидус другачији! Ево како ће се убудуће одвијати