УМЕТНИК НЕИСЦРПНЕ ЕНЕРГИЈЕ: Одлазак Слободана Ере Миливојевића (1944-2021), класика светског концептуализма, ствараоца широког духа

ТИХО, без помпе која га је некада пратила, у свом београдском атељеу где је проводио усамљенички живот аскете, скоро неопажено нас је напустио један од највећих уметника на некадашњим југословенским просторима, Слободан Ера Миливојевић (1944-2021).

Слободан Ера Миливојевић / Фото Стеван Вуковић

Напустио нас је аутентични стваралац широког духа, јединственог погледа и јасне мисли, великан међу великима. Савремени "испосник", "монах" и "мистик" остао је целог живота доследан себи и својим најранијим идејама, ушавши тако међу класике савременог светског концептуализма, уметничког правца којем се посветио након што је схватио да је савремено сликарство нестало, потиснуто у други план, а од њега "остала само успомена".

Да је сликарство потиснуто у други план Ера је схватио одмах након што је уписао Ликовну академију. Одбио је да слика "јер на Академији има већ двестотинак њих који то раде". Не желећи да живот жртвује узалудном циљу, одлучио је да се издвоји из "гомиле" и посвети неизвесном и трновитом истраживању нових путева које је крчио кроз непознате пределе авангардне уметности. Посматрајући сликарство као део културе, који је данас нестао, представљено "фрагментима историје иза које остају само успомене", Ера је запливао, насупрот матици, непознатим водама које ће га носити кроз лавиринте савремених уметничких токова - перформанс, фотографију, колаж, видео-уметност.

У раном перформансу у београдском Студентском културном центру 1971. године "Облепљивање уметника селотејпом", Миливојевић употребљава тело Марине Абрамовић као средство уметничког изражавања, чак пре него што је сама Марина почела да га користи за своје перформансе. За разлику од других, он своје перформансе назива сесијама, а у њима не ставља у први план властити его, већ препушта садржај читању посматрача, посебно оних који познају ауторов "лични кључ", градећи сопствену "уметничку митологију". Због употребе субјективних и херметичких система изграђених на личној терминологији, разумевање његових представа, објеката и сесија и данас је веома тешко.

Сматрајући да ликовна уметност треба да постоји само у музејима и да јој, као таквој, треба стати на пут, Ера Миливојевић је стварао на граничним подручјима која не могу бити названа ликовним, нити уметношћу по себи, већ су то била истраживања широких опсега људског ума, која неки историчари, можда грешком, данас сврставају у ликовну уметност. У време НАТО бомбардовања 1999. представио је графичким средствима на фасади Филозофског факултета у Београду анализу победе машине над човеком The Mirror of Life: Machine vs Human, потом и на фасади Дома културе "Вук Караџић" на БЕЛЕФ-у 2004, а на изложби Манифесто 2009. перформанс са истом идејом, заснован на шаховској партији Гарија Каспарова и рачунара IBM Deep Blue 1997, коју је добила машина, а овај јединствени ликовни израз назвао је именом "супермат". Током перформанса, повлачио је потезе из овог чувеног шаховског меча стварајући на основу њих јединствен апстрактан цртеж. Године 2011. је на самосталној изложби 4th July - Natural Amerikan Spirit представио свој поглед на амерички празник Дан независности. Своје виђење Београда изложио је на фото-инсталацији под називом "Непокретне слике", а овај уметнички израз назвао је фото-филмом, односно фото-хијероглифима.

Ерина неумољива енергија трајала је дуже од пет деценија, а страст за уметношћу, акцијом и перформансом држала га је на ногама и док је ноћио у склоништу без тоалета, заокупљен пројектима које је мало ко разумео. Држава му је уступила сликарски атеље у којем је живео и радио не мењајући своје давнашње навике. Волео је самоћу, често би отишао негде у дивљину, на пецање. Своју тешку болест подносио је стоички; пријатељима је признао да је у време беспарице лекове куповао "половне" у ринфузи, на бувљој пијаци, препознајући их "према боји".

Иако је задужио националну уметност, Ера није доживео самосталну изложбу у МСУ која му је обећана пре више од 15 година. Монографију уметника Art Sessions приредио му је 2001. Јован Чекић. Пре нешто више од месец дана требало је да се састанемо у његовом атељеу, снимимо разговор и заједнички прегледамо његове радове. У последњем тренутку отказао је виђење, због болести. Иза Миливојевића остао је импозантан, вредан уметнички опус забележен на сликама, фотографијама, филмовима, фротажима, маскама, изгужваним папирним куглама, који ће дуго привлачити пажњу данашњих и будућих историчара и љубитеља уметности у њиховој жељи да проникну у суштину мисли и уметничких порука овог, још увек недовољно схваћеног, недокучивог "Ничеа концептуализма".

КАКВЕ ЈЕ ИДЕЈЕ ИМАО!

ТОКОМ боравка у Београду 2004. који је напустила 30 година раније, Марина Абрамовић је заплакавши описала величину своје београдске генерације и Ере Миливојевића: "Оставила сам их, и после 30 година затекла сам их у истом стању. Ја сам одрадила каријеру, а сви ови који су остали, нису нигде, осим Раше (Тодосијевића, прим). Зато што их наша средина није признала. Невероватно је шта треба да се уради да би схватили шта имају. Ера је био за мене као нови (Марсел, прим) Дишан. Какве је идеје имао!"

Препоручујемо

Култура

0 3

ОДЛАЗАК ВИЗИОНАРА: Преминуо визуелни уметник Слободан Ера Миливојевић

17. 03. 2021. у 22:11

Култура

0 1

ИН МЕМОРИАМ - Небески пустолов Владимир Лале Андрић (1944-2021)

22. 02. 2021. у 23:03

Култура

4 17

ПРЕМИНУО МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ: Песник изгубио битку са короном

12. 01. 2021. у 20:01

Култура

0 1

ПРАВИ КРИТИЧАР УВЕК СТВАРАЛАЦ: Одлазак филмског редитеља и сценаристе Николе Стојановића (1942-2021)

10. 01. 2021. у 06:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације