НЕБО ГА ПОПЕЛО НА НАЈСЈАНИЈУ ЗВЕЗДУ: Филмски аутор Влатко Гилић (1935- 2026), чија су дела стекла светско признање, преминуо у Београду
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
АКО бих и данас зажелео да украдем нешто, онда би то било оно из мог детињства, кад сам често помишљао: да "опљачкам" небо. Небо ми је било занимљиво и далеко. Ноћу се приближавало. Звезде су сијале, разбуктавајући машту трогодишњем дечаку. Мислио сам да се крађа једне звезде не би приметила, а мени би она много значила.
Фото Б. Ђорђевић
Ка тим звездама, ка којима је, према овом свом признању, одмалена стремио, упутила се минулог четвртка душа једног од најхваљенијих у свету, а код куће најпрећуткиванјих, овдашњих филмских редитеља - Влатка Гилића (1935-2026). Рођен је у угледној подгоричкој грађанској породици - мајка Ксенија, била је из куће индустријалца Цвијовића, а отац Милинко Гилић, правник, предратни председник Окружног суда, кога су потом нове власти стрељале као народног непријатеља. Та трагедија редитеља је задесила као десетогодишњака.
У Београду се упутио да студира Архитектонски факултет, а живот је изрежирао да открије филм. Први професионални ангажман имао је као асистент сценографа на филму "Капо", италијанско-француско-југословенској копродукцији из 1960. године, у коју је био укључен Ловћен филм, где је Гилић имао ухлљбљење до 1966, када је у продукцији "Дунав филма", почео да снима кратка документарна и играна остварења према својим сценаријима. Филмови су позивани на најважнијим међународним фестивалима и донели су му читав низ признања: Сребрног медведа на фестивалу у Западном Берлину, два пута Гран-при у Оберхаузену, главне награде на фестивалима у Лајпцигу, Белвјуу и Мелбурну. Био је номинован и за Златни глобус. Реч је о филмовима "Мала светлост", "Повратак на родно дрво", Homo sapiens, In continuo, "Љубав", "Моћ".
Бећковић: Сваки кадар икона
ВОЛЕО бих да на растанку о Влатку Гилићу кажем нешто што би му било најмилије да кажем - каже песник и академик Матија Бећковић за "Новости". - Био ми је сабрат и звао сам га "Влаћак", а "Влаћак" је био и остао верник оне уметности у коју више нико не верује. Сваки кадар који је снимио је икона, а његови кратки филмови су ремек-дела. До последњег даха учио нас је како се достојно живи и са осмехом одлази, и како су лепи и почетак и крај. Да овим речима додам и оне које сам написао за његова живота: "Све што је снимио или намеравао да сними, доживео у сну или на јави или записао у своју бележницу постало је сценарио за филм снимљен у једном кадру како би Гилић највише волео. Тај филм о његовом сценарију, снимиће онај Влатко Гилић који се поново роди. Срећан ти пут друже мој.
Оба његова дугометражна играна филма приказана су на Филмском фестивалу у Кану - "Кичма" је 1977. године била у конкуренцији за Златну палму, а "Дани од снова" 1980. у програму "Известан поглед". Америчка ТВ мрежа Ен-Би-Си уврстила га је исте године међу 50 најзначајнијих редитеља у историји светске кинематографије, уз Хичкока, Чаплина, Велса, Бергмана, Фелинија, Куросаву, Кјубрика, Тарковског...
- Влатко Гилић је свој опус остварио до своје четрдесет пете године, а у тим годинама живота многи значајни редитељи тек су почињали да остварују велика дела - пише у књизи "Снимљени и неснимљени филмови Ратка Гилића" ("Прометеј", 2022) Живко Поповић, коме је Гилић био професор режије на Академији уметности у Новом Саду, а потом му је Поповић, на истом предмету био асистент 17 година. - Међутим, његово филмско стваралаштво тада је заустављено, па ако знамо да потребу за уметничким стварањем он осећа као смисао живота, јасне су последице које је морао да истрпи због насилног прекида уметничког рада.
Али, према Поповићевом сведочењу, пуне четири деценије, Гилић је свакодневно бележио идеје за филм, било као сценарија или на друге начине, верујући да ће добити прилику за њихово остварење:
- То се није догодило. Читао сам његова неснимљена сценарија и бележнице које је водио. Мада је штета што није успео да снима ненадокнадива, ипак и тај његов рад, то стваралаштво које је остало на хартији, има посебну вредност, па сматрам да би Гилићеву писану реч било добро сачувати од нестајања.
Међу делима која никада није остварио је и заустављени филм о Јасеновцу, због ког се лично и детаљно упознао са архивом тог злогласног места:
- Начин на који сам испитивао изгледа је био необичан, јер је задирао у саму срж збивања. Много ми је жао што тај филм не постоји и што га нисам снимио, нарочито данас - тврдио је редитељ.
Брат Параџанов
КАДА је 1965. у Кијеву, у тадашњем СССР-у радио своју прву сценографију за филм "Проверено мина нема", упознао је - Сергеја Параџанова. Како наводи Поповић у филму о Гилићу, годину дана двојица редитеља били су нераздвојни. Параџанов му је за успомену поклонио малу икону "ермитажне вредности", на чијој полеђини је на руском написао: "Драгом другу Влатку од брата Сергеја. У знак сећања на доброту и дружење. Кијев 1965. Параџанов". Када су совјетске власти ухапсиле филмског генија, Гилић је у Кану потписао петицију за његово ослобађање, упркос томе што му је непосредно пре тога пришао непознати човек, и упозорио га: "Ви немате право то да потпишете."
Према речима некадашњег директора Департмана за филм МоМА, Виларда ван Дајка који је тражио да овај чувени њујоршки музеј откупи Гилићева дела, нико није истраживао људску судбину на тако дубок начин. То су једина ауторска дела из бивше Југославије похрањена у капсули овог музеја, настале из идеје да се сачува памћење света у случају нуклеарне катастрофе. Ван Дајк је Гилићу упутио и позив да 1973. присуствује пројекцији својих дела у МоМА, а редитељ је том приликом одржао и предавање на Харварду.
- Од тада па до данас, његови филмови се приказују широм САД, изазивајући несмањено интересовање и поштовање. У нашу земљу повремено су стизале вести да се тамо, за разлику од наше земље, на елитним местима, на фестивалима и универзитетима, одржавају пројекције циклуса Гилићевих филмова - записао је Поповић у својој књизи.
Тако је филмски архив универзитета Харвард, крајем 2024. године организовао ретроспективу седам филмова овог редитеља, чије 16 мм копије поседује, у програму под именом "Узалудност у кадровима: Хипнозе Влатка Гилића".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
"СРУШИЋЕМО ОВАКАВ НЕМАЧКИ ПОРЕДАК!" Филип је саветник АфД-а - открива све о плановима стране, али и односу са Русијом
КАДА се Филип Гашпар 2018. године први пут зближио са политичким покретом Алернатива за Немачку (АфД) странка је, како сам признаје, изгледала "као старт-ап". Он је иначе син хрватских гастрабајтера, рођен је у Немачкој, а по образовању је ИТ-јевац. Данас је та крајње десна немачка странка победник с 44-постотном подршком бирача у држави Саксонија-Анхалт, а Гашпар је члан АфД-а и политички саветник који иза себе већ има доста искуства рада с АфД-овим посланицима у Бундестагу и у Европском парламенту.
09. 09. 2026. у 15:39
Сузана Манчић продала стан за пола милиона €, сада живи без струје и воде, комшије забринуте - "Не знамо како може то да издржи!"
ВОДИТЕЉКА Сузана Манчић недавно је говорила о новом животном поглављу. Наиме, она је продала стан од 175 квадрата у Улици кнеза Милоша и преселила се на Вождовац. Тренутно живи у кући без струје, а недавно су се огласиле њене комшије, из места где је некада живела.
09. 09. 2026. у 11:03
"НЕКА ЋУТЕ" Жесток одговор Москве Бриселу због напада на Србију: Крвожедност и људождерски однос ЕУ према Ратку Младићу
ПОРТПАРОЛ Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је коментаришући реакцију ЕУ на сахрану Ратка Младића рекла да је независна политика Београда, која се не уклапа у оквире режима ЕУ, то што не да мира Бриселу.
09. 09. 2026. у 15:26
РУСИ ГА ТРАЖЕ ЗБОГ ПОМОЋИ УКРАЈИНИ, ОН ВЕЋ НАПИСАО ТЕСТАМЕНТ: Живи потпуно изолован, на тајним локацијама под сталним обезбеђењем (ФОТО)
СТЕФАН Туман, немачки предузетник из сектора одбрамбене индустрије, наводно се нашао на мети Руса јер испоручује дронове Украјини. Како пише Билд, директор компаније Донаустал живи на тајним локацијама и налази се под даноноћним обезбеђењем због наводне завере руских обавештајних служби са циљем његовог убиства. У подкасту заменика главног уредника Билда Паула Ронхајмера, Туман је открио детаље наводне завере и како његов живот сада изгледа.
09. 09. 2026. у 14:20
КАСТРИРАО ДЕТЕ, МРТВОГ СИНА КОШТАО НОСА, А ТЕЛО ОТКРИЛО ШТА МУ ЈЕ СВЕ РАДИО: Истина о оцу Мајкла Џексона леди крв у жилама
У јавности се често говорило о свему што је радио сину.
10. 09. 2026. у 10:34
СИН ТАЊЕ БОШКОВИЋ: Караклајић тврди "Моје дете неће добити ништа, мајка му не да стан - више воли ћерку!" (ФОТО)
СЛАВНА домаћа глумица Тања Бошковић недавно се нашла у центру скандала када је њен бивши партнер, редитељ Дејан Караклајић, изнео низ опужби на њен рачун.
09. 09. 2026. у 13:18
ТРАМП ОБАВЕШТЕН О ПРИСИЛНОЈ МОБИЛИЗАЦИЈИ У УКРАЈИНИ: Хитно се огласио по том питању
АМЕРИЧКИ лидер Доналд Трамп изјавио је да је упознат са примерима присилне мобилизације у Украјини.
02. 09. 2026. у 20:45
Фудбалер шокирао нацију: Не играм више за репрезентацију док је он селектор!
Фудбалер Лидса Ноа Окафор саопштио је данас да је одлучио да не игра за репрезентацију Швајцарске због, како је навео мањка поверења и поштовања које према њему показује селектор Мурат Јакин.
10. 09. 2026. у 15:57
"НЕ МОГУ ДА ТЕ ГЛЕДАМ!": Оливер Драгојевић са овом певачицом није хтео да наступа - зато што је Српкиња (ФОТО)
НЕКАДАШЊА певачица Коктел бенда Јелена Ристић, својевремено је открила детаље с концерта на којем су наступали Кемал Монтено и Оливер Драгојевић.
09. 09. 2026. у 11:47
Најновије из рубрике
ЉУБА ПОПОВИЋ ДОБИЈА СПОМЕНИК: Прихваћена иницијатива Модерне галерије Ваљево
ИНИЦИЈАТИВА Модерне галерије Ваљево, да се у строгом центру града на Колубари постави скулптура академика и чувеног сликара Љубе Поповића, данас је прихваћена.
10. 09. 2026. у 22:18
„ГУСЛЕ“ ДОБИЛЕ УНЕСКО АКРЕДИТАЦИЈУ: Признање за једно од најстаријих фолклорних друштава у Србији (ФОТО)
НА 11. заседању Генералне скупштине држава чланица Унеско конвенције, Академско друштво за неговање музике (АДЗНМ) "Гусле" из Кикинде, добило је акредитацију за пружање саветодавних услуга Међувладином комитету за очување нематеријалног културног наслеђа.
10. 09. 2026. у 21:20
ДЕЦЕНИЈЕ НЕГОВАЊА ПЕСНИЧКИХ ТАЛЕНАТА: Манифестација "Матићеви дани" у Ћуприји почела у знаку двоструког јубилеја
ПОД слоганом „Прошлост дуго траје“ у Ћуприји је данас у ОМШ „Душан Сковран“ отворена манифестација „Матићеви дани“, која је ове године у знаку два јубилеја – 45 година од оснивања „Матићевих дана“ и 40 година од оснивања легата, односно Спомен-собе књижевника и академика Душана Матића, рођеног у Ћуприји.
10. 09. 2026. у 17:53
И ПЕСМА И ТИШИНА КАДРУ ДАЈУ СНАГУ: Интервју - Холивудски супервизор Томас Голубић за "Новости" о моћи музике у филму и серијама
НАЈБОЉА музика у филму није она коју одмах приметите. То је она без које сцена, када се заврши, више не би била иста.
10. 09. 2026. у 17:24
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Помиреније, немогуће
Ј. С. Поповић: "Помирење". Режија: Бојана Иванов Ђорђевић. НП "Стерија", Вршац
10. 09. 2026. у 06:30
Коментари (0)