БАТИНИ ПАРИСКИ ПОЧЕЦИ: После више од 15 година радови академика Милорада Михаиловића пред Београђанима

М. КРАЉ

03. 03. 2021. у 12:17

БАТИНИ ПАРИСКИ ПОЧЕЦИ: После више од 15 година радови академика Милорада Михаиловића пред Београђанима

Фото "Рима"

ЗА академика Милорада Бату Михаиловића (1923-2011) Београд је био веселији од Париза, чак је у једном разговору, за "Новости", навео запажање своје жене, сликарке Љубинкe Јовановић (1922-2015), како у нашем граду, и кад си најнесрећнији, улети ти неки врабац, почне да цвркуће као да говори: "Не брини биће боље..."

После више од 15 година, од последње Михаиловићеве изложбе у Галерији САНУ, његова дела ће, од сутра, опет бити међу Београђанима, захваљујући Галерији "Рима". У Париској улици, крај Калемегдана, представиће радове из периода када је овај члан чувене, одметнуте Задарске групе, са супругом кренуо баш у освајање француске престонице, тадашњег светског центра уметничких дешавања.

Реч је, како истиче историчарка уметности и кустоскиња "Риме" Марија Станковић, о скупу "до сада невиђених ликовних елаборација на папиру у комбинованој техници средњих и малих формата који су по свом рукопису и стилским карактеристикама умногоме слични концепцији слике која се развија почетком шездесетих година". У оквиру поставке, премијеру ће имати и једно значајно Михаиловићево апстрактно платно великог формата, које управо сведочи о тој повезаности радова на папиру и слика.

Фото "Рима"

Хронолошки, поставка чији је мањи део крајем прошле године био изложен у крагујевачком простору "Риме", обухвата оквир од 1953. године, када се први пут представља у Паризу, до почетка шездесетих година када настају његова чувена ликовна остварења великог формата. Тако сада у Београду, 25 дела сведоче о времену када је Бата Михаиловић излагао на важним париским салонима, самосталним и групним изложбама у Европи и Југославији, о његовом сликарству писали реномирани југословенски и француски историчари уметности и ликовни критичари.

ПЕЧАТ ГРАДА СВЕТЛОСТИ

ГРАД светлости оставио је важан печат који се примећује на сликама и радовима на папиру из овог периода стваралаштва нашег аутора, истичу у "Рими". Радове потписује француском транскрипцијом презимена - Mihailovitch, а уз годину настанка, уметник повремено додаје Paris, као одредницу за припадност конкретном уметничком поднебљу.

Сарађивао је тада са познатим париским галеријама, међу којима посебно важно место заузима галерија Rive Gauche, у којој је поред самосталних излагања, учествовао на изложби акварела и гваша са бројним значајним уметницима, међу којима су Ернст, Дибифе, Мата, Мишо и Јорн (1958). У галерији Ariel, са којом ће још дуго наставити сарадњу, учествовао је 1960. године на изложби гваша, акварела и пастела, на којој су истовремено излагали и Хартунг, Пољаков, Битран, Жиле и Маријен. У за његов тадашњи опус карактеристичан је и апстрактни пејзаж.

Бата Михаиловић, Фото С. Сарић

- У термину апстрактни пејзаж који се односи на сликарство које се обраћа природи не описујући је, придев апстрактни упућује на слободна, експресивна, нефигуративна, субјективна виђења природе - пише у каталогу Марија Станковић.

- Пејзаж Бате Михаиловића долази из (о)сећања природе као рефлексија скупа феномена, доживљаја и референци на топографске, али и оне пределе који се домаштавају унутар тог посебног креативног импулса који нагони на стварање.

Изложба ће бити отворена до 30. марта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)