БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР НАХВАЛИО "ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": "Главни циљ усташа је био истребљење Срба, филм био на удару неоправданих критика"

Новости онлине

16. 02. 2021. у 14:07

ФИЛМ "Дара из Јасеновца", у чијем је фокусу прича о српској девојчици која се суочава са ужасима усташког концентрационог логора, од почетка је био оптуживан да је "националистички" филм који промовише идеју "Велике Србије".

БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР НАХВАЛИО ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА: Главни циљ усташа је био истребљење Срба, филм био на удару неоправданих критика

Фото Промо

Еминентни британски историчар Рори Јоманс, стручњак за период усташке НДХ, не слаже се са таквим једностраним виђењем овог филма, истичући да је "Дара из Јасеновца" озбиљан приказ фашистичког угњетавања.

- И пре него што је публика имала прилике да погледа филм Предрага Антонијевића, који се бави стравичним злочинима усташа у комплексу логора смрти Јасеновац, наишао је на салве неоправданих критика америчких и британских филмских познавалаца - пише Јоманс за "Балкан инсајт".

Он наводи да су рецензенти филм бланко одбацили као грубу српску националистичку пропаганду, док је један критичар отишао толико далеко написавши да филм уопште није требало да буде снимљен.

- "Дара из Јасеновца" има за циљ да прикаже свакодневни живот у концентрационом логору из угла десетогодишње девојчице Даре Илић, која је ухапшена са старијим братом, мајком и двогодишњим братом Будом на Козари. Њен отац је већ затворен у Јасеновцу и ради као гробар на стратишту Градина, знајући да ће једног дана и сам себи ископати гроб. Убрзо пре доласка у женски и дечији део логора Стара Градишка, Дарина мајка и старији брат су убијени. Након тога, прича се фокусира на Дарину одлучност да одржи обећање које је дала мајци: да се никада неће одвојити од малог брата, чак и када он постаје све слабији и када жене које су бринуле о њему у логору буду убијене или послате у Немачку на принудни рад - објашњава историчар радњу филма.

Фото Промо/"Мегаком филм"

Јоманс пише да упркос тврдњама бројних критичара, у овом филму има мало доказа о некаквој скривеној националистичкој агенди.

- Напротив, у првој сцени млада хрватска сељанка спашава бебу из колоне затвореника на путу до концентрационог логора, горко осуђујући нехуманост усташа према српским женама и деци. Као такав, филм од самог почетка експлицитно одваја обичне хрватске грађане од усташког режима. Филм такође не игнорише патњу Јевреја или Рома у логору. Трубачки оркестар који прати банкет за стражаре је ромски, док су два најважнија споредна лика у филму Јевреји - пише Јоманс.

Он пише да је тачно да се филм фокусира на искуства Срба у Јасеновцу, али да је то исправна одлука с обзиром да су већина логораша били Срби.

- То, пак, одражава чињеницу да је за усташе главни циљ изградње државе био уништавање Срба као народа - пише историчар.

Јоманс примећује да је филм донекле могуће протумачити као анти-католички, али и појашњава читаоцима зашто је то тако.

- Делови католичког клера у Хрватској одиграли су срамотну улогу у прогону Срба: осим злогласног фратра Мирослава Филиповића-Мајсторовића, који се појављује као споредни лик у филму, бројни свештеници, монаси и студенти богословије служили су као стражари концентрационих логора - објашњава историчар.

Биографија аутора критике

Рори Јоманс је стручњак за период Другог светског рата на југословенском простору, са посебним фокусом на усташку НДХ.

Такође ради као аналитичар у британском Министарству правде.

Аутор је књига "Визије уништења: Усташки режим и културна политика фашизма 1941-1945", док је у припреми његова нова књига "Град мртвих: Рат и мучеништво у фашистичкој Хрватској"

Ипак, Јоманс наглашава, иако су неке католичке монахиње познате по окрутности према српској деци, нарочито у дечјем логору Јастребарско, ниједна часна сестра није била смештена у Јасеновцу или Старој Градишки.

Рори Јоманс такође, и поред похвале за костиме каже да неки од њих нису били баш најсрећније решење. 

Ипак, он истиче да је "Дара из Јасеновца" играни филм, а не документарац, и да је преплитање стварних догађаја и ликова у драмске сврхе стандардни део филмске конвенције.

Јоманс пише да иако су неке сцене превише насилне и изгледају претерано, попут кадрова банкета на ком су логораши принуђени да играју "музичке столице", ти делови филма имају своју сврху.

- Те сцене имају више смисла када схватите шта Антонијевић покушава да постигне. Жели да нас фронтално суочи са ужасима Јасеновца и не дозвољава нам да одвратимо поглед. Мрачни банкет, где млади немачки официр повраћа док му надређени виче "Добродошао на Балкан" је као Буњуелевско позориште - пише историчар, па додаје:

- Сјајна глума је оно што одликује овај филм. Иако је глумац Марко Јанкетић далеко лепши него што је Лубурић био у стварном животу, он са запањујућом тачношћу приказује његову социопатичну, застрашујућу ратоборност. У међувремену, Јелена Грујичић као јеврејска медицинска сестра која се спријатељи са Даром представља храброг и моралног лика.

Британац истиче да филм дирљиво истражује неустрашиве и сложене моралне компромисе које су затвореници логора смрти присиљени да направе, док камера изблиза снима њихова изражајна лица.

Фото Промо/"Мегаком филм"

- Изнад свега, тихи, достојанствени наступ Биљане Чекић у улози Даре, одлучне да спаси бебу и да се не одвоји од ње, носи филм на својим плећима. До самог краја емоционално смо преплављени бригом за њену судбину, и до последњег тренутка заиста није јасно како ће се њена прича завршити - наводи Јоманс.

Можда су позитивне и негативне критике овог филма мање битне од онога што представља. Упркос свим својим манама, "Дара из Јасеновца" је значајан пробој који пружа референтну тачку регионалним режисерима који желе да снимају озбиљне комерцијалне филмове о жртвама у ратом разореној Југославији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (8)

ČičaGorio

17.02.2021. 13:55

Koliko nas ima koji smo preživili takav Pogrom. Pa smo morali da Ćutimo kod Tita. Bio sam u Partizanima i Komunista, Naredili su nam da ništa ne pričamo o ratu. To je širenje Nacionalne Mržnje prema Hrvatima. Hrvati su Dobr Narod ali nevaljaju im Ustaše i njihov Režim, Vlast. To je sve Tito sakrio. Pa smo mi Srbi svi osuđeni kao neki "Četnici Ratni Zločinci". Koji su bili nužno zlo, da brane svoju Decu. Osudiše nas sve unapred do Životno. Srba je poginulo 72% a Hrvata samo 4%. Šta mislite, tu su žrtve koji su poginuli na Satljingradu. Moja malenkost ne sme ništa da kaže. Ni moja Deca me ne slušaju. Nisam im ništa pričao. Oni nisu znali do sada, da su mi Majku, Brata 10 i Strica 14,5 ustaše ubile kod Drine. Tu su nas stigli. Nismo uspeli pobeći kod Gospdina Lera u Srbiju. Ako bi rekao nešto ubilibi me Ustaše. Oni su bili Ljubimci Titovi. A bili su sve oko nas. Kada sam došao u Svedsku upao sam među njih 30 ili 40. Morao sam sa njima raditi, sa flasterom na usni. Da sam nešta reko otišo bi u Hag iz Švedske za reč.

buki

21.02.2021. 14:48

@ČičaGorio - Mnogo mi je žao zbog svega što ste preživeli, jer mogu da razumem patnje kroz koje prolazite. Možda ste trebali ipak da nađete pravi trenutak i pričate sve to svojoj deci, kao što je meni moj deda ispričao šta se događalo u partizanima zaključno sa Sremskim frontom. Uradio je to kada sam bila možda peti razred i kada je video kako upijam sve laži koje mi brozovi istoričari serviraju u školi. Naravno mi je objasnio kako o tome ne smem javno da pričam jer će uhapsiti tatu. Zahvaljujući dedi, nijednu laž mi više nisu proturili u školi, ali sam ja kao i Vi ćutala i dozvolila da mi školski sistem od sinova napravi evropejce, a kada sam htela da im objasnim, bili su već odrasli i bilo je kasno. Sada samo mogu da žalim zbog toga ili konstantno sa njima da ulazim u sukobe koji samo pogoršavaju stvari. Veliki pozdrav za Vas i želim Vam svu sreću tokom godina koje su Vam preostale na ovoj planeti.

Duško

17.02.2021. 14:08

Film nije trebalo da se nominira za Oskara. Filmu o zlikovačkoj ustaškoj državi NDH, u kojoj je zaklan i moj ujak 1943.god.ne trebaju nikakve nagrade. Nagrada je samo snimanje jednog takvog filma posle 75.godina. Istina uvek pobeđuje, ovaj put zaista kasno. Tužno je što veoma mali broj Srba posećuje stratište poput Jasenovca u kom su ubijana na najsvirepiji način deca, starci, nemoćni, za razliku hod hrvata koji to masovno čine svake godine posećujući Bleiburg i Vukovar, gde su pobijeni njihovi vojnici koji su ubijali i činili najmonstruoznije zločine koje čovečanstvo ne može ni zamisliti.

ratno siroče

17.02.2021. 14:42

U Splitu su ubili 27 profesora. U Zagrebu 125 Mefdecinskih Radnika i Doktora Srba. I u Srajevu 300 Srpskih Dečaka. 1990 i 1991. To niko nezna. Ali to su Švede pokazale po 5 do 10 sekundi. Dok neko nije to smkinuo i više nikada niko nije pokazao. Sada možete videti da su Ustaše Geteborske imele Vlast nad Medijima u Švedskoj. Pa i u Svetu jer je Čičak bio u Helsinkiju u Humanom. A on je postavljen od Njih iz Geteborga. On je jedan od one trijice Princeva koji su stvorili veliku EU pa sada je i onoU otišlo u EU.

Komandant 1001

19.02.2021. 06:29

Na otvaranju 1966 V.Holjevac Ambrozov (titov) primus na upit novinara odgovorio ; " Šteta što još Srba nije završilo u Jasenovcu".....da bi se kasnije pravdao time da je mislio na one Srbe koji bi bili u četnicima.

Jovan

20.02.2021. 23:49

На овој фотографији се види италијански генерал Александро Лузано како стоји изнад прекланог српског дјетета испред школе у Пребиловцима. Писмо које је након овог злочина послао Мусолинију остало је сачувано у војним архивама: "Драги Дуче, Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице, лично присуствовао. Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) - сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире. Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији. Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре! На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога! Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца. Једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација. Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!"

Komandant 1001

26.02.2021. 18:48

Gospodo....sve je džabe, bilo je genocid do 1945 a sada u ovom zadnjem ratu 1995 etnocid, a po HR stat. Zavodu za demografiju, stanovnika Hr od zadnjeg popisa iz 2001 stanovnika, u Hr nema više Srba i onih koji su se izjašnjavali kao "jugosloveni" jer po popisu za 2001 kategorija "jugosloven" nije u metodologiji popisa izjašnajvanja ...pa tako od 1991 u Hrvatskoj nema više 570.803 niti Srba niti onih "Yu" kojih zajedno sa Srbima odoše....a ja bio hebeni Jugosloven i svi moji.tačka