КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1) : Заноси младости у сећању

В.Н.

04. 02. 2021. у 10:30

ОД данас на страницама нашег листа објављујемо изборе 60 чланова Великог жирија.

КРИТИЧАРИ  БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (1) : Заноси младости у сећању

Фото В.Н.

ДУШКО БАБИЋ (Београд):

1. "РЕКА СА ЧЕТИРИ УШЋА", Синиша Ковачевић (Ave Serbia) Београд, 2020.

2. "АРАПСКИ КАПРИЧО", Мирослав Алексић ("Архипелаг")
3. "ПРОХУЈА", Драган Лакићевић, ("Партенон")
4. "ПУТЕВИ СРПСКЕ НАУКЕ И КЊИЖЕВНОСТИ", Јован Пејчић (СКЗ)
5. "ПОДСТАНАР", Филип Грујић (ЛОМ)

Фото архива Новости

Ковачевићев роман је прича о данашњој Србији, у којем је дата снажна, широка слика друштва потонулог у криминал и бешчашће. Широка знања и имагинативна снага аутора, те богат, изнијансиран језик, удахњују овој књизи општија и далекосежнија значења од оних које подразумева жанр политичког романа. Песничка књига М. Алексића представља калеидоскоп од четрдесетак исечака из живе стварности. У њима песник тражи излазе из скучености и досаде свакодневља, призивјући места и тренутке "дугачијег живота". Књига песама Д. Лакићевића доноси танано лирско ткање, у којем се из перспективе "песника у годинама" враћају у сећање младалачки заноси, људи, предели, љубави... Основна "линија сећања" јесте она поетска, којом се песник враћа дечаку "испод морачких шума и небеса" док склапа прве стихове и открива радости певања. Укрштајући различита знања из најзначајнијих књижевноисторијских синтеза, Ј. Пејчић расветљава питања периодизације и (дис)континуитета српске књижевности, пратећи разне рукавце њеног трајања - књижевну историју, критику, есејистику, реторику... Роман Ф. Грујића актуализује широко распрострањену и за роман захвалну тему - дошљака који у великом граду, сам и неприметан, тражи своје место под сунцем. Тражећи стан, пријатеље, посао, емотивне ослонце, он трага за собом, не знајући поуздано ни шта тражи ни шта би волео да нађе.

*************************************************

АЛЕКСАНДАР Б. ЛАКОВИЋ (Крагујевац)

1. "ПУТЕВИ СРПСКЕ НАУКЕ О КЊИЖЕВНОСТИ", Јован Пејчић, (СКЗ)

2. "ПРОХУЈА", Драган Лакићевић ("Партенон")
3. "КЛЕПСИДРА", Ђорђе Кубурић (КЦ Нови Сад)
4. "ЖИВОТ И ЈА СМО КВИТ", Драган Бошковић (КЦ Нови Сад)
5. "ЂУЛИЋИ И УВЕОЦИ", Никола Живановић (Pressing)

Фото архива

Приликом предлагања најбоље књиге објављене 2020. године у нас, по мом убеђењу и информисаности, очито је да је хиперпродуктивна романескна српска проза и даље у извесној вредносној кризи, док оно вредније и модерније долази из бројних песничких и есејистичких књига које испољавају своју живахност, авангардност, самосвојност, али и завидан квалитет, пре свега. Једна од бројних есејистичких књига потребних нашој литератури јесте и предложена књига - студија Ј. Пејчића, која се критичко-научно бави тачним датумом настанка савремене српске књижевности, уз аналитичко и храбро виђење почетака тумачења и проучавања српске књижевности од стране наших чувених књижевних критичара и теоретичара. Предложени песници и њихове књиге (Д. Лакићевић, Ђ. Кубурић, Д. Бошковић, Н. Живановић), а могло их је бити, још макар толико, које управо говоре о богатству који нам српска поезија нуди данас. Наиме реч је о потпуно вредним, аутентичним, убедљивим и сазрелим песничким гласовима који се међусобно разликују. Њихови су песнички поступци завидно изграђени и модерни. И разгранати. И, на сву срећу, преводе се на европске језике.

**********************************************

АЛЕКСАНДАР ДУНЂЕРИН (Нови Сад)

1. "КОНАЧНИ ИЗВЕШТАЈИ О РАВНОТЕЖИ" Фрања Петриновић

("Академска књига")
2. "НАШЕ МАЛЕ СМРТИ", Александра Јовичић
(Књижевна радионица "Рашић")
3. "СРПСКА ГРОБЉА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ", Митра Рељић (Матица српска)
4. "МОНУМЕНТ", Берислав Благојевић ("Имприматур")
5. "ДАВИД ПРОТИВ ОПТУЖЕНОГ ЗЛОДУХА", Предраг Марковић ("Соларис")

Фото архива

Ф. Петриновић је успео да створи аутентичан запис о томе како војвођанска монотонија и меланхолија леде балканску врелину. Неуравнотежена лирска хроника о једном граду, писана нервозном руком песимисте и циника, преточила се у Петриновићевим романима у црну и дугачку баладу о једној епохи, прожетој болом, горчином и безнађем. А. Јовичић је именовала савремено доба као бескрај беспућа, придодајући косовско-метохијској поезији битну нијансу новог значења и квалитета. Косовско страдање и косовски усуд "оплемењени" су ужасом истости свеопште несреће у којој се људско биће поистовећује са избеглицом, са "човеком без домовине". Социолингвистичке и културолошке студије М. Рељић као ниједне до сада осветљавају размере, узроке и последице затирања српског језика и српске културне баштине на Косову и Метохији. Вредна похвале је и велика истраживачка страст Б. Благојевића и П. Марковића, истрајност да се у медију књижевности играју и експериментишу. Њихова проза је један несвакидашњи имагинарни простор у којем се непрекидно сучељавају и прожимају садашње (и будуће) са прошлим, фактографија и фикција, критички тонови и иронија, радост живота и друштвене аномалије људске егзистенције.

*****************************************************

НЕБОЈША ЛАЗИЋ (Београд)

1. "КРИТИЧКИ ОПИСИ", Марко Недић ("Академска књига")

2. "БЕЗ ДЛАКЕ НА СРЦУ", Јелена Марићевић Балаћ
("Еверест Медиа" - Међународна културна мрежа "Пројекат Растко")
3. "ВЕЛЕЛЕПОТА СЕКИНДЕ", Ненад Гугл ("Бит издаваштво")
4. "ТАМНА ПУЧИНА", Драган Стојановић (Дом културе "Студентски град")
5. "МОЈА МАМА ЗНА ШТА СЕ ДЕШАВА У ГРАДОВИМА", Радмила Петровић
(ППМ "Енклава")

Фото архива

М. Недић се, доносећи књижевне судове који су готово непорециви, суверено бави развојем српске прозе у XIX и XX веку. С истом посвећеношћу анализира српске народне приповетке, у облику каквим их је забележио Вук Караџић, и приповедачки рад Иве Андрића или Милоша Црњанског. Књига поезије Ј. М. Балаћ право је песничко откровење прошле, пандемијске године. Остављајући по страни вешто коришћење интертекстуалних веза са светском, најчешће оријенталном поезијом, читалац остаје разоружан пред узвишеном љубавном лириком највишег реда. Н. Гугл доноси складну повест о љубави, приказујући је у складном балансу антиномија духовног и световног, телесног и сакралног. Роман Д. Стојановића одличан је пример за тзв. професорску књижевност, коју су раније тако добро репрезентовали Меша Селимовић или Милорад Павић. Писац минуциозно приказује судбину главног јунака романа Стојана између историјских сцила и харибди у временском распону између 1914. и 1941. године. Збирка песама Радмиле Петровић један је, колико смео толико и искрен, искорак од окошталог пантеона српске поезије, према којем се она, још од епохе Богдана Поповића, има бавити "узвишеним темама". Ова млада и талентована девојка врло елегантно дискредитује некада веома утицајан опозит између руралног и урбаног.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили