ШЕЗДЕСЕТ КРИТИЧАРА БИРА КЊИГУ ГОДИНЕ: Гласови чланова нашег Великог жирија од 5. фебруара

Д. Бт.

08. 01. 2021. у 10:47

НОВО, 33. надметање за књигу године и престижну награду "Меша Селимовић", коју додељују "Вечерње новости", стартоваће почетком следећег месеца.

ШЕЗДЕСЕТ КРИТИЧАРА БИРА КЊИГУ ГОДИНЕ: Гласови чланова нашег Великог жирија од 5. фебруара

Фото Ж. Кнежевић

О најбољем делу из пера домаћег аутора, објављеном у 2020. години одлучиваће Велики жири у којем је 60 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара, различитих генерација и заговорника различитих књижевних поетика.

У жирију су: Срба Игњатовић, Мићо Цвијетић, Александар Јовановић, Радивоје Микић, Слађана Илић, Милета Аћимовић Ивков, Бојана Стојановић Пантовић, Стојан Ђорђић, Слађана Јаћимовић, Душко Бабић, Јасмина Тонић, Даница Андрејевић, Зоран Богнар, Младен Весковић, Небојша Лазић, Јован Пејчић, Миливоје Павловић, Душица Потић, Светлана Шеатовић, Зорана Опачић, Марко Паовица, Јелена Панић, Немања Вељовић Суброса, Милан Анђелковић, Милица Кецојевић и Стеван Јовићевић (сви из Београда). Критичари из Новог Сада су: Владислава Гордић Петковић, Мирослав Радоњић, Ђорђе Писарев, Ненад Шапоња, Александар Дунђерин, Милан Тодоров и Катарина Пантовић. О најбољим ће одлучивати и Милош Петровић и Гордана Влаховић (Крушевац), Душан Стојковић (Младеновац), Горан Максимовић, Александар Костадиновић и Јелена Младеновић (Ниш), Александар Б. Лаковић, Часлав Николић и Владимир Перић (Крагујевац), Ана Гвозденовић (Краљево), Сунчица Денић (Врање), Татјана Лазаревић Милошевић и Добривоје Станојевић (Смедерево), Зоран М. Мандић и Саша Радојчић (Сомбор), Шефкет Крцић и Елма Халиловић (Нови Пазар), Милица Миленковић (Сврљиг), Валентина Питулић (Косовска Митровица), Зоран Јеремић (Ужице), Милош Петковић (Зајечар), Марија Васић Каначки (Вршац), Сања Мацура (Бањалука), Љиљана Лукић (Бијељина), Милан Р. Симић (Велика Плана), Виктор Шкорић (Ново Милошево) и Миле Тасић (Суботица).

Рок - 2. фебруар

СВИМ критичарима, учесницима у овом великом културном подухвату, који се сваки пут прати са изузетном пажњом у јавности, писма (у електронској форми), са детаљним упутствима о гласању, послата су пре три недеље. Рок за изјашњавање чланова жирија је 2. фебруар, а три дана касније почећемо са објављивањем њихових избора на страницама нашег листа.

Прво жирирање 1988. донело је велико изненађење, јер су, с потпуно истим бројем гласова, награду равноправно добили Милорад Павић ("Предео сликан чајем") и Дубравка Угрешић ("Форсирање романа реке"). То се поновило тачно две деценије касније - признање је отишло у руке романсијера Петра Сарића ("Сара") и Владимира Кецмановића ("Топ је био врео").

Фото М. Анђела

У међувремену "Мешу" су освајали романсијери овим редом: Слободан Селенић (Timor mortis), Светлана Велмар Јанковић ("Лагум"), Радослав Петковић ("Судбина и коментари"), Антоније Исаковић ("Господар и слуге"), Добрица Ћосић ("Време власти"), Горан Петровић ("Опсада Цркве Светог Спаса"), Добрило Ненадић ("Деспот и жртва"), Радован Бели Марковић ("Лимунација у Ћелијама"), Данило Николић ("Јесења свила"), Миро Вуксановић ("Семољ земља"), Драган Великић ("Руски прозор"), Владан Матијевић ("Врло мало светлости"), Милисав Савић (La sans pareille). Једини приповедач који је добио ово признање је Радослав Братић ("Страх од звона").

По пет наслова

ОД оснивања награде правила се нису мењала. Сваки члан жирија предлаже пет књига савремених домаћих аутора, објављених 2020. У обзир долазе сви жанрови (романи, књиге приповедака, песничке књиге, књиге есеја, путописи, књижевне студије...) с тим што исти писац награду може да добије само једанпут. У обзир не долазе антологије, као ни савремена и изабрана дела. До победника се долази - збрајањем гласова критичара.

Први песник добитник Мешине награде био је 1992. Иван В. Лалић за "Писмо", које се данас сматра антологијском збирком. Песници лауреати следећих година били су: Драган Јовановић Данилов ("Живи пергамент"), Милосав Тешић ("Седмица"), Рајко Петров Ного ("Недремано око"), Војислав Карановић ("Светлост у налету"), Стеван Раичковић ("Фасцикла 1999/2000"), Новица Тадић ("Незнан"), Живорад Недељковић ("Овај свет"), Дејан Алексић ("Једино ветар"). Романсијер се поново нашао на трону пре седам година, Александар Гаталица са књигом "Велики рат". Годину дана касније, "Меша" је још једном подељен на равне части, али први пут за песничку књигу ("Камена чтенија", Ивана Негришорца) и роман ("Ми, избрисани", Слободана Владушића), док је следеће године престижна награда отишла у руке Енеса Халиловића за песничку књигу "Зидови". Велико признање додељено је још једном, пре четири године, двојици писаца који су добили исти број гласова, Владиславу Бајцу ("Хроника сумње") и Мирку Демићу ("Ћутања из Горе"). Награда је затим још једном отишла у руке песника и то Дејана Илића за збирку "Долина Плистос", док су претпрошле године признање поделили Алек Вукадиновић за песничку књигу "У ватри се Бог одмара" и Мило Ломпар за студију "Црњански - биографија једног осећања". Прошле године се међу лауреате уписао Владимир Пиштало за есејистичку књигу "Значење џокера".

Из пера домаћих аутора, и у минулој години објављено је неколико стотина нових наслова, само романа више од 200, па ће чланови нашег жирија, још једном бити у великој дилеми која дела издвојити као најуспешнија. Очекује се, дакле, још једна неизвесна трка за награду "Меша Селимовић!".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду