ЗА МЕНЕ ЈЕ МИРА ФИНА, МРТВА ДЕВОЈКА: Ведрана Рудан маестрално о жалопојкама Загреба за великом глумицом

Новости онлине

27. 01. 2021. у 22:51

ЗА МЕНЕ ЈЕ МИРА ФИНА, МРТВА ДЕВОЈКА: Ведрана Рудан маестрално о жалопојкама Загреба за великом глумицом

Фото: Принтсцреен

ХРВАТСКА књижевница Ведрана Рудан се у свом новом тексту осврнула на смрт велике глумице Мире Фурлан, и на жалопојке у хрватским медијима - истих медија који су је деведесетих најурили из Загреба.

Текст Ведране Рудан преносимо у целости:

Умрла је Мира Фурлан. Тешко да је неко могао помислити да ће толико лепих речи бити исписано у спомен на „једну од највећих југословенских глумица“. Нисам познавала Миру Фурлан што никако не значи да се не могу опуштено придружити хорди ожалошћених који су јој ових дана преко портала писали срцедрапатељна писма, извињавали јој се иако би увек нагласили да они нису били „криви“, али, ето…

Ко је крив што је Мира Фурлан морала побећи деведесет и прве? Какво глупо питање. Крива је „деведесет и прва“. Данас се све толико променило, на боље, наравно, зато су се покојници, преко делегата, извинили и „Загреб“ и „Хрватска“. Жена која је „оне деведесет и прве“ једва сачувала живу главу, ових дана „одозго“ може уживати у свећама, лампионима, црвеним каранфилима и другим маштовитим знаковима „хрватскога“ очаја који срца наша због „великог губитка“ ломи.

Ишло се тако далеко да је објављено и писмо фине мртве Мире. Написала га је Загребу „оне деведесет и прве“. Њен родни град тада је Миру држао „курвом“, „српском курвом“ и издајицом рода хрватскога коме и кров над главом треба украсти.  Данас исти Загреб, да, исти Загреб, грца у сузама јер мисли да се прљавом водом може опрати прљава савест.  Преко мртве Мире до мира у души. Било би одвратно да није, ах, тако хрватски гнусно.

Рећи ћете да сам и ја у тој екипи. Јесам и нисам. За мене је Мира фина, мртва ђевојка којој би се можда гадили сви они који кукају над грешкама које су починили, али, како би рекао фини, мртви дечко Борислав Пекић, „такво је време било“. Па, кад је време било „такво“, ни данас није другачије, било би боље да су је оставили на миру. У праву сте. Ко сам ја да било коме судим? Зашто је ја не оставим на миру?

Овај текст пишем јер ми је на памет пала генијална идеја. „Оне деведесет и прве“ није се срало само по Мири, било је још финих, живих девојака којима су „Загреб“ и „Хрватска“ јебали и матер и оца. Мени на памет пада једна јер њу највише волим. Славенка Дракулић, славна “вештица из Рија”. Жена је највећа хрватска жива књижевница, преведена је на сто језика, недавно јој је у Америци издана ко зна која по реду књига. Где је то објављено? Нигде.

Жена је у годинама, мојим годинама, данас јеси, сутра ниси, како би било красно и прекрасно, дирљиво и читано и кликано да се објави кроз шта је она прошла. Да сазнамо што су „они“ радили тој финој, живој жени. Па да се онда крену извињавати и знани и незнани, цвеће слати и политичари и удружења писаца и министарка културе и „обичан пук“.  Мали људи у великим временима постану велики. Велики пљувачи, велики бацачи пламена, велике, велике, анонимне свиње увек спремне колективно, опако роктати. И, како видимо, колективно, тужно плакати.

Било би супер, баш супер, да се „Загреб“ и „Хрватска“ јаве Славенки. Фина, жива жена могла би читати красне исприке „невиних“ људи. Шта ће ти цвеће и свеће кад си звезда небеска?

Ето вам идеје, професионални нарикачи.  Јебеш исприке финој, мртвој Мири и свим финим будућим мртвим „вештицама“ у којима је Хрватска убила бога и ишчупала им душу. У Хрватској је само мртва жена, добра жена.

Ма, дај, Славенка, ја се само зајебавам. Знам да теби није ни до исприка ни до цвећа.

Живела ти мени!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

gedža

28.01.2021. 06:13

Vedrana, siguran sam da bi i sami imali da kažete dosta toga što ste iskusili i na svojoj koži,ali niste, da bi sam tekst izbegao formu revanšizma nekoga ko je u "afektu". Uvek ste iskreni i istiniti i pravični do bola, ma koliko se todopadalo ili ne i Hrvatima i nama Srbima. Zato sa zadovoljstvom pročitam svaki vaš tekst.

Slobodan Boda

28.01.2021. 13:10

Gospodja Rudan je po mom misljenju genijalna jer odlicno uocava probleme i slika ih probranim (cesto grubim) recima kako bi razumeli bas oni kojima su (reci) najvise upucene. Predlozio bih (ajd´da kazem i savetovao bih) generaciji koja danas stasava, pocinje zivot zrelog coveka da procite sta Vedrana pise kako ne bi pravili iste ili slicne greske kao stariji. Oni stariji od kojih su neki pravili te greske takodje neka procitaju, da se bar (nadam se) osete postidjenim. Zelim gospodji Rudan da jos dugo i puno pise da bar malo koriguje drustvo u koje smo se izopacili.