КРИК ПРОТИВ ПОРЕМЕЋЕНИХ ВРЕДНОСТИ: Писац Зоран Богнар о искушењима, наградама, проклетству

Д. Б. М.

15. 01. 2021. у 10:36

КРИК ПРОТИВ ПОРЕМЕЋЕНИХ ВРЕДНОСТИ: Писац Зоран Богнар о искушењима, наградама, проклетству

зоран богнар

НИЈЕ баш честа појава да песничка књига буде овенчана са три важне награде. Крајем прошле године Зоран Богнар је добио „Милана Ракића“ за књигу „Србијо, могу ли да будем твој син“, а пре тога и са наградама „Иван Фохт“ и „Растко Петровић“. Награђена књига има и провокативан поднаслов: „Поема о властитом проклетству“.

- Да сам уместо речи властитом написао сопственом то би била поема само о мом проклетству – каже Богнар. - Подигао сам ову поему на универзални ниво и ово проклетство о којем певам може бити од сваког од нас. Написао сам да нема великих прича без малих људи и њиховог убогог гризодушја, непокора и непробола. У  овој књизи управо певам о том вишедеценијском континуитету гризодушја, непокора и непребола чији смо сви и сведоци и жртве. Одатле такав вапај и у самом наслову књиге.

Богнар каже да је протекла година била потпуно апсурдна:

Приватна архива

Зоран Богнар

-Салвадор Дали је једном приликом рекао да је привид постао толико снажан да га је стварност почела имитирати. Да нам је неко на почетку 2020. године рекао да се у њој због пандемије корона вируса по први пута од Другог светског рата неће одржати Олимпијада, одиграти Вимблдон или, што је за нас врло важно, да се неће одржати Београдски сајам књига рекли бисмо му да је луд. Но, ми смо, ипак, сведоци да је неко бар привремено успео да наруши или сруши све системе и да на неко време потпуно паралише и заустави свет. То је управо крешендо онога о чему годинама певам.

И у књигама микроесеја “Ејдетске слике 1” и “Ејдетске слике 2”, Богнар говори да још од Сумера и Питагоре све иде само нагоре.

-Наша реалност припада жанру гротеске која је проистекла из тога што је битно постало небитно, а небитно битно и што су људи на све то пристали. Наша реалност је дубоки жиг трећемиленијумских пошасти и поремећених вредности, али и снажни крик против времена у којем је верност значење које нестаје. У култури, и то посебно у  књижевности као професији увек је било тешко. Стално си пред искушењима да ли да (морално) поклекнеш пред исплативим шундом или да просто „једеш свој горки лебац“ и истински служиш уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)