ПРОБЛЕМ САМОЋЕ: Најбоље позоришне представе у 2020.

Драгана Бошковић

05. 01. 2021. у 17:14

У овој, злосрећној 2020. години, када су се позоришта лавовски борила са пандемијом вируса корона, премалим, па још скраћеним буџетом и са непрестаним отказивањем представа, због хаотичног режима противепидемијских мера, следеће представе су се издвојиле својим квалитетом:

ПРОБЛЕМ САМОЋЕ: Најбоље позоришне представе у 2020.

Новости

1. Бернхард Шлинк/Федор Шили: "Читач". Редитељ Борис Лијешевић. Београдско драмско позориште

2. Ведрана Рудан/Татјана Мандић Ригонат: "Дабогда те мајка родила". Редитељка Татјана Мандић Ригонат. Атеље 212

3. "Ноћни писац", текст и режија Јан Фабр. Игра: Слободан Бештић. Народно позориште, Београд

4. Е. Скола/Слободан Обрадовић: "Ружни, прљави, зли". Редитељка Ленка Удовички. Београдско драмско позориште

5. Димитрије Коканов: "Кретање". Редитељака Јована Томић.Битеф театар

Сва изабрана позоришна остварења су истинито и уметнички врло успешно третирала данашњи горући проблем самоће (изолације), из различитих, суштински сродних разлога: грижа савести због издаје ("Читач"), вечити конфликт деце и родитеља ("Дабогда те мајка родила"), монашка посвећеност ствараоца, ("Ноћни писац"), изопштеност због злочињења ("Ружни, прљави, зли"), неповезаност са собом самим и светом око себе ("Кретање").

Како смо, у "Новостима", прве четири представе оценили у Позоришној критици, додајмо о "Кретању" Битеф театра, да је у питању имерзивно позориште, у коме се публика, у групама од седам људи креће од простора до простора Битеф театра и од теме до теме, у којима, одреда, самују ликови и појаве, објекти (па и једна башта), безнадежно одвојени од животног тока, који би подразумевао успешну комуникацију и остварени контакт. У клаустрофобичном, скученом простору, идеја кретања, као основе емпатије је сведена на некретање, заглављеност у сопствену учаурену позицију, још горе, у своју онтолошку усамљеност пулсара на крају свемира. Публика се са извођачима (Александар Ђинђић, Ана Мандић, Јелена Илић, Милица Стефановић, Павле Менсур) гледа очи у очи, додирује, климају главом једни другима, одобравајући. Ипак, седам гледалаца неповратно одлази из проблема тог извођача, без решења, остављајући га у тами и муци.

Представе су индикативне за позоришниу уметност данас и овде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)