ИНТЕРВЈУ Вук Костић: Прошли су дани досадне телевизије

МАЈА ЈЕШИЋ

02. 01. 2021. у 17:38

ВУК Костић је омиљени филмски, телевизијски и позоришни глумац. Истиче се његова особеност, спомињу га као представника младих урбаних глумачких лавова, мада нам је он рекао да је сигуран да би био одличан и у улози некога у опанцима, јер је "прегазио" Србију уздуж и попреко и да јако добро познаје менталитет наших сељака.

ИНТЕРВЈУ Вук Костић: Прошли су дани досадне телевизије

Промо/Приватна архива

Из уметничке је породице, отац му је познати позоришни и филмски глумац Михајло Костић Пљака, а унук је Нестора Неге Костића, глумца и једног од оснивача првог позоришта у Прокупљу, пре Другог светског рата.

Са шест година играо је у Атељеу 212 у комаду Душана Ковачевића, "Свети Георгије убива аждаху", у режији Љубомира Муција Драшкића, а на трећој години студија снимо је свој први филм, "Апсолутних 100", који је и редитељски деби Срдана Голубовића, са којим постиже изузетан успех у земљи и свету. Остварио је велики број филмских, серијских и позоришних улога, а запажене улоге остварио је у серијама "Јужни ветар", "Месо", "Убице мога оца", "Игра у тами", "Улица липа", "Бранио сам Младу Босну" ...

* Само неке "епизоде" остану тако упечатљиве као што је ваш Спарта из "Јужног ветра". Међу млађом генерацијом постао је омиљен иако је негативац. Ваше "ее" ушло је у сленг. Како сте успели да одбраните изразитог негативца, тако да он публици постане драг?

- Редитељ је био задужен за то. Фора с ђаволом је да он нема рогове и реп, већ су ђаволи углавном шармантни. "Батица", који је баш занимљив - јао што је сладак, што је он супер момак - а у ствари је демон. Тако да, ето, са малим средствима направили смо целу ту причу. Било ми је драго што су ме звали другари, и они су направили сјајан посао, серија је веома популарна и мислим да су "разбили" тај жанр којим су хтели да се баве. Мене више привлаче приче о неким другим људима, али за глумца то није битно, он игра шта му се да.

ЖЕЛИМ ДА МЕ ПАМТЕ КАО ДОБРОГ ЧОВЕКА

* "НОСИЛАЦ" сте озбиљног уметничког педигреа. Какве емоције буде у вама сећања на ваше претке, оца Пљаку и деду Нестора?

- Понос је оно што ми прво пада на памет када се сетим њих. Зато сам и родољуб, зато што ме све веже за претке, и желео бих да се мене тако неко сећа. Трудићу се да живим живот да ме се сећају као доброг човека. За свог оца мислим да је најбољи лик којега сам икада упознао. Све што радим, радим да би моји родитељи, и преци, били поносни на мене.

* Популарност и гледаност ове серије довела је до великих полемика у јавној сфери - да ли су јунаци постали нови идоли младима?

- Дајмо им шансу да причу испричају до краја.

* Серија "Кости" Николе Коље Пејаковића остварила је велики успех и гледаност. Ви сте играли улогу Главе у првом делу овог "триптиха", серији "Месо". Како сте као уметник доживели овај "бањалучки неоноар", и можемо ли вас очекивати у најавњеном трећем делу?

- Ја бих баш волео. Они су одлични. Нисам одгледао целу серију, али један део јесам, одличан ми је Јово Максић, редитељски је перфектно одрађено, Ниџа Пејаковић што год напише то је одлично. Желим им да се боре, веома је тешко стање на Балкану што се стварања уметности тиче, веома је тешко снимити филм, поготову нешто тако добро урадити. Феноменални Ниџа Пејаковић требало би да се бави темама које он жели да исприча, он може да пише о чему год хоће и увек је добро, али се квалитативно увек види разлика када пише нешто што њега приватно интересује.

* Скренули сте пажњу и улогом Александра Јаковљевића у серији "Убице мога оца". Каква искуства вас вежу за рад на овом пројекту који је померио границе?

- То је први пројекат који је у сваком смислу заиста померио границе у нашем серијском програму. "Убице" су покренуле једну нову еру телевизијског, серијског програма. У том пројекту бавимо се трагањем за правдом, добром које мора да побеђује, свим оним "малима" који побеђују "велике", и то мислим да жели наш гледац, зато се и поистовећује са јунаком који се бори као лав да би сазнао истину. Јер је човеку у стварном животу доста неправде, и тај мали човек жели да буде заштићен од полиције. Серија има снажне поруке - да ће права љубав увек победити, да су моћ и паре ништа, а да су част, одважност и образ највеће врлине. То су неке ствари у које човек жели да верује и, на крају крајева, треба да верује.

ФИЛМ СА ПОУКОМ И ПОРУКОМ

* У ФИЛМУ "Дара из Јасеновца", редитеља Предрага Антонијевића, играте Мирослава Филиповића. Кажите нам нешто о лику који тумачите?

- То је једна мала улога, мада ја улоге не делим на мале и велике, и трудим да пружим максимум у свакој улози. Веома ми је било драго што ме је Гага звао и инсистирао, зато што мислим да тај филм треба да постоји и мора да постоји, јер се у филму говори о стварима за које мора да се чује. Има и уметнички и едукативни карактер. Нажалост, у нашој свакодневици млади људи штошта не знају, а оно о чему говори Гагин филм су ствари које морају да се знају. Улога коју играм изискивала је једну страшну маску, од које ме подилазила језа, и усташку униформу. Сваки пут сам осећао нелагоду кад дођем на сет и гледам две стотине момака у усташким црним униформама који гуркају децу. Мислио сам то првог дана, па, навићи ћеш се Вуче, све то знам, био сам као клинац у групи код Мике Алексића, завршио сам ФДУ, један од најбољих факултета на Балкану, све ја то знам, говорио сам себи - то је само филм, то је само филм. Али, сваки дан сам имао језиву непријатност, најслабији сам на децу, и гледао сам те сцене потресне, јер су то неки мали животи, неке мале личности које никада неће одрасти. Ја сам, генерално, на људску муку јако осетљив, мени буквално позли. То ме раздире. С друге стране, био сам јако срећан да својим умећем дам допринос да тај пројекат угледа светлост дана. То је јако важан филм.

* Од "Апсолутних 100" представник сте "урбане гериле", а можете ли себе да замислите у улогама оних који нису "процветали" из бетона?

- Могу. Доста сам везан за природу. Никада нисам играо некога из руралне средине, али бих волео. Мислим да бих био успешан јер сам Србију, коју много волим, прошпартао уздуж и попреко, добро познајем менталитет наших људи са села и брда. Када ми кажете како се ко презива, ја ћу да вам кажем одакле је.

* Да ли постоји улога коју прижељкујете?

- Да, да. Волео бих да радим неку комедију, романтичну комедију, неки филмић о двоје младих. Волео бих још коју годиницу да играм јунака у љубавном филму, а не тату неког заљубљеног клинца. Волео бих да играм у пројекту који би био нежна прича о двоје људи који се воле, где нема курви, дроге, чупања за косу, полиције, рата, убистава, масакрирања.

* Снима се велики број серија. Више него у "златно доба", кажу ваше колеге. Да ли сматрате да квалитет односи примат, или је квантитет загушио?

- Не бих тако строго судио, баш мислим да се у последње време појавио велики скок квалитета. Прошли су дани досадне телевизије. Нико не жели више да гледа споре кадрове где ликови сипају чај десет минута и воде досадне дијалоге. Што је већа конкуренција, производ је бољи. Мислим да нам то такмичење, надигравање у жанровима само користи. Појавило се сигурно три-четири серије које ће бити прави евергрин, које ће бити популарне као, нпр., "Отписани" и после педесет година.

* Активни сте у спорту, стално сте у природи, да ли је то ваш начин релаксације?

- Да, одрастао сам на једрилици мога Пљаке, веома сам везан за барке и једрилице, гледам да проведем више месеци на броду. По планини волим да јашем, а кад нисам у могућности да отпутујем, идем код мог друга Радета у "Вивађо" на београдси хиподром.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!