ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Екранизовано позориште

Драгана Бошковић

20. 12. 2020. у 22:30

НАТАША Нинковић, глумица Народног позоришта, недавно је јавно, гледајући снимак своје представе, протестовала што тај доживљај није целовит, јер су на екрану многи битни детаљи представе, па и интерпретације, невидљиви.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Екранизовано позориште

Новости

Иако се данас позоришни чин снима у систему од много телевизијских камера, врхунском техником, квалитетан пренос добија, метафорично речено, на оштрини, али губи на истинитости, коликогод то звучало парадоксално...

Улажење у крупни план лица глумца, што се у филмској уметности сматра врхунским психолошким средством за понирање у драмску дубину карактера, у снимању позоришне представе се често покаже као ускраћивање знатног дијапазона других сценских знакова, такође важних за слојевитост тог доживљаја.

Притом, на драмским академијама се посебно учи "глума пред камером", као издвојена вештина, у односу на главну, под позоришним светлима. Позоришно светло, један од круцијалних знакова за "читање" редитељске концепције и глумчеве експресивности, пречесто у екранизовању позоришне представе, више скрива него што открива титраје софистициране интерпретације, која остаје у сенци, невидљива. Светло је, засигурно, највећи проблем да позоришна драма на екрану постане једнако уверљива, раскошна и драматична, као у театру...

Око додатног и, почесто, другачијег осветљења се највише, у процесу снимања, ломе копља између позоришног редитеља и редитеља ТВ адаптације. Јер, преношење позоришне представе је увек, без остатка, њена адаптација за други, телевизијски медиј, "хладан", без катарзичног трансфера између живог глумца на сцени и устрепталог гледаоца у позоришном мраку. Питање је не само умећа, него и професионалне и уметничке етике да редитељ видео-адаптације позоришног дела до краја поштује и "испрати" тачну идеју редитеља и глумца, који тумаче метафорични, страсни театарски универзум, понекад неухватљив, у својој слојевитости, за мноштво камера, које, нужно, показују оку ТВ гледаоца издвојене сцене, укидајући оне друге, које гледалац из сале види и бира, учитавајући сопствено животно искуство у позоришну истину.

Ваша позоришна критичарка, као дугогодишња уредница "ТВ театра", пише ово кратко појашњење, јер је питање преноса неизрецивог, имплицитног, што позориште јесте, у претежно информативне медије заиста значајан проблем. Али, они који воле дивну Наташу Нинковић ће, захваљујући снимку, моћи да заувек уживају у њеној незаборавној Хеди Габлер, на пример, а сви млади позоришници, и они који воле театар, добиће прилику да сазнају како је Миливоје Живановић, давно, протумачио Јегора Буличова. Мало ли је?!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)