МАГИЈА БАТИНИХ ПЕЈЗАЖА: Радови на папиру Милорада Михаиловића премијерно у крагујевачкој Рими

М. КРАЉ

25. 11. 2020. у 09:36

МАГИЈА БАТИНИХ ПЕЈЗАЖА: Радови на папиру Милорада Михаиловића премијерно у крагујевачкој Рими

Фото Галерија "Рима"

БАТУ је тешко сагледавати у детаљу, јер се тиме губи она целина, онај блок из којег је саздан. Уопште, рекао бих да је он човек целине, кадар да надлети простор, да га савлада свеобухватним погледом...

Ово запажање академика Дејана Медаковића из "Записа о Бати Михаиловићу", насталим пре безмало четири деценије, нашло се у каталогу изложбе у крагујевачкој Галерији "Рима", на којој ће од вечерас, пред публиком премијерно бити радови на папиру нашег сликарског великана.

Ова поставка, према речима историчарке уметности Марије Станковић представља "скуп до сада невиђених ликовних елаборација на папиру у комбинованој техници средњих и малих формата који су по свом рукопису и стилским карактеристикама умногоме слични концепцији слике која се развија почетком шездесетих година":

- Хронолошки оквир настанка ових радова протеже се од 1953. године, када уметник први пут излаже у Паризу, до почетка шездесетих година када настају његова чувена ликовна остварења на платнима великог формата - образлаже у каталогу Станковићева. - Због својих карактеристика, радови на папиру представљају значајно поље истраживања у тренутку када се кристалишу и формулишу основна начела сликарства Милорада Бате Михаиловића, те их уједно можемо посматрати као важан ослонац, али и као увертиру у период његове пуне стваралачке зрелости.

Различити у формату и техници, ови радови на папиру могу да се подведу и под термин апстрактни пејзажизам (Мишел Рагон), који је, како објашњава Станковићева, употребљен у контексту тумачења Михајловићевог сликарства педесетих и шездесетих година 20. века:

- Имајући у виду и наслове радова који јасно упућују на одређене природне феномене, примена термина је свакако оправдана - додаје кустоскиња крагујевачке "Риме", цитирајући запажања Раула-Жана Мулена ("Михаиловић у овом свету који се креће", 1981), према коме се кроз Михаиловићева ликовна истраживања може пратити "како се мења пејзаж сликарства, када нестају продори сунчаних зрака у густини шуме, када сутон осваја теснаце где блистају слапови".

У преписци са Батом Михаиловићем, управо за апстрактне пејзаже, Мића Поповић тврди да су "крунски доказ да су разлике између апстракције и фигурације измишљене, односно да их свака добра слика брише".

- Свет је један, али јесте и хиљаду ствари истовремено. У томе мноштву и у јединству мноштва вероватно је његова суштина - сматрао је академик Миодраг Бата Михајловић (1923-2011).

СЛОБОДНО ВИЂЕЊЕ ПРИРОДЕ

У ТЕРМИНУ апстрактни пејзаж који се односи на сликарство које се обраћа природи не описујући је, придев апстрактни упућује на слободна, експресивна, нефигуративна, субјективна виђења природе. Пејзаж Бате Михаиловића долази из (о)сећања природе као рефлексија скупа феномена, доживљаја и референци на топографске, али и оне пределе који се домаштавају унутар тог посебног креативног импулса који нагони на стварање - пише Марија Станковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)