ПОРОДИЦА ЈЕ ВЕЛИКА ЖРТВА ОВОГ ВРЕМЕНА: Глумица Анђелка Прпић о првој драмској улози у филму "Једини излаз", важности менталног здравља

Ана Попадић

24. 11. 2020. у 17:14

ПОРОДИЦА ЈЕ ВЕЛИКА ЖРТВА ОВОГ ВРЕМЕНА: Глумица Анђелка Прпић о првој драмској улози у филму Једини излаз, важности менталног здравља

Фото приватна архива

ПОЗНАТУ глумицу Анђелку Прпић публика ће ускоро видети у новом светлу - у првој главној филмској улози и првој драмској.

Ова врсна комичарка игра у психолошком трилеру Дарка Николића "Једини излаз", који је требало да има премијеру почетком децембра, али је она због епидемиолошких околности померена.

- Када ми је понуђена ова улога, морам признати да нисам имала поверења, сумњала сам у себе, али таква сам и иначе. Била сам изненађена Дарковим позивом, нисам очекивала да ме неко позове да играм главну улогу, и то још у психолошком трилеру... Али, хвала му на тој вери у мене, имао је ње свакако више него ја - каже, за "Новости", Анђелка Прпић.

Наша саговорница игра главну јунакињу Ану Колар, која неколико година након наводне смрти свог супруга сазнаје да је он можда жив.

- У филму има свега, интриге, сплеткарења, лажи, уцена, па чак и убиства... Мислим да је кључ у томе да се Ана коначно хвата укоштац са својим демонима и страховима. Без обзира колико је то за њу болно она креће у откривање истине, не само оне која се тиче несталог мужа, већ и сопствене. Креће да "копа" по себи, својој прошлости, и коначно се суочава са својим менталним проблемима. Проналази храброст и снагу да се са свим тим суочи сама.

Фото приватна архива

У домаћој, али и у светској кинематографији ретки су филмови у којима жене играју главне и драмске улоге.

- Мислим да сценариста Марко Поповић није хтео да подилази трендовима, већ су желели да испричају причу само једне жене. Посебно ми је драго што се у филму говори о менталном здрављу. Јер, није само људима смештеним у институцијама потребна стручна помоћ, већ свима нама који водимо наизглед нормалне животе, радимо, имамо децу, породицу, колеге... И међу нама постоје они који се боре са менталним проблемима, то није никаква срамота и о томе се мора говорити.

Недостаје нам контакт с публиком

НЕПОСРЕДНО пре короне, Анђелка је с успехом гостовала широм региона са монодрамом "Шта ме снађе".

- Иако сам је одиграла више од 200 пута, чини ми се да још није проживела своје и надам се да ћу је извести још који пут. Из угла нашег еснафа, највише нам фали тај непосредни контакт са публиком. Када се после 16. пика 100. таласа вратимо у сале, прилагодићемо се и тој новој реалности. Ако кажу "не може више 500 људи него 200", биће у реду, само да се сусретнемо поново преко позорнице.

На филму се Ана Колар суочава са препрекама и бори са много јачим противницима. Колика је снага и моћ жене данас?

- Дефинитивно већа него раније, али у тој новој женској моћи, по мом мишљењу, нешто се и добило и изгубило. Мислим да је породица данас тешко одржива, она је велика жртва свих ових промена, темпа живота, очекивања... С друге стране, жена данас зна да не мора да седи и трпи зарад мира у кући, може да се школује, образује, напредује у каријери, издржава саму себе.

Фото приватна архива

Ведра и насмејана, онаква какву је публика воли и познаје, Анђелка је успела да сачува добро расположење чак и када је сама оболела од вируса корона.

- Лакше је кад вас не море егзистенцијалне ствари, а наш посао је заиста доста трпео, позоришта су стала. Али ја сам онај тип који има "резервне моторе", "агрегате снаге", па их, кад затреба, активирам, подстакнем да раде. Мислим да сам то наследила од родитеља, који се никада нису предавали, увек су веровали да има решења за све. Сада, када сам и сама родитељ, схватам колико је такав став важан јер желим да и моје дете упија ту позитивну енергију. Наравно, треба дати себи за право да си нерасположен, и да није сваки дан Бадњи дан, човек мора нешто и да одболује, отпати. У тешким тренуцима најважније је да имаш праве људе око себе. Имам тај мали круг породице и пријатеља, једни другима смо подршка, они су моја снага, памет и моја моћ.

 "Копање по души"

У СЕРИЈИ "Азбука нашег живота" Јелене Бајић Јочић, Анђелка игра Сунчицу, једну од најбољих другарица главне јунакиње, а ова улога је, како каже, "много ближа њеном фаху".

- Поред дивне породице Бајић, овом пројекту привукла ме је и тема, тај фини рад, фино "копање по души", по мушко-женским и пријатељским односима... Сунчица је лик из мог миљеа, има те комичне елементе, бучна је и весела, ведрог духа, стално подиже атмосферу. Али и она има своју муку, коју вешто прикрива док покушава да помогне самој себи - објашњава Анђелка.

ЗАДОВОЉНИ Филмска екипа на окупу, Фото приватна архива

Ово време доноси велика искушења, а осим физичког здравља, по Анђелкиним речима, више него икад треба бринути и о свом менталном здрављу.

- Редовно посећујем психотерапеута и сматрам да је то јако важно. Сви говоримо о физичком здрављу, једите чија семенке, пијте цеђене сокове, тренирајте, храните се осам сати, а 16 гладујте... И све је то у реду, али водите рачуна и о свом менталном здрављу, то није срамота. Исто као што идете на редовне контроле код зубара, и кад немате неки проблем, треба отићи код психотерапеута, да вам "отпусти неки вентил", да чујете сами себе, да вас чује неко ко вас не познаје, нека неутрална страна. Као што нам је важно да имамо лепу фризуру, зубе, да немамо целулит, треба да нам буде још важније да будемо срећне и задовољне, у психичком складу - закључује Анђелка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)