ПОГЛЕД ИСКОСА - ПОХВАЛА ДИРЕРУ: Јавор Рашајски, цртежи, Галерија РТС, до 13. новембра

Дејан Ђорић

10. 11. 2020. у 20:14

ЦРТАЧУ и сликару Јавору Рашајском (Вршац, 1946) важан је уметнички израз као довршеност, путовање и домаштавање, авантура у простору и времену.

ПОГЛЕД ИСКОСА - ПОХВАЛА ДИРЕРУ: Јавор Рашајски, цртежи, Галерија РТС, до 13. новембра

Фото Лична архива

За њега је цртеж више од уобичајене скице или студије, уосећавање, експеримент са собом и историјом, дакле и ментални процес. Радован Хиршл, уметник из његове генерације, генијално је насловио аутопоетички текст "Шара шару шаром шара". Цртеж је и за Рашајског магија, крајњи чин завођења, а цртање је неистражени, недослућени процес. Рашајски управо у процесуалности проналази смисао цртања, свој општи начин рада, враћа се неким старим радовима, доцртава их и ликовно редефинише. Треба остати усправан и часно истрајати пред загонетном белином папира, подлоге као tabula rasa уметности, решити тајну формата, композиције, избора материјала и алатки. Изгледа да цртач њима тежи нагонски, свим бићем. Неко се бори сабљом, други флоретом а Рашајски је изабрао бодеж, ланцету, хируршки нож, са којим опсесивно и ритуално урезује своје црне линије на белину папира, пушта крв звану туш, гравира и тетовира површину, узима јој меру и истерује душу на површину. Цртање је, како Драган Јовановић Данилов мисли о уметности "поособљеност" па и размишљање о цртежу неминовно постаје личносно и поетичко.

Реч је о мајсторском цртачу, последњем великом српском следбенику моћне северњачке, диреровске школе цртања, која овде има многе поклонике. Као мачевалац или хирург зна да одвоји црно од белог, ноћ од дана, добро од зла, живот од смрти - у само једном потезу линије - и зна када треба стати, одустати од цртања. Рашајски зна када треба прекинути линију, одустати од даљег цртања, од анализе, завршити цртеж недореченим тачкицама.

Цртеж је изазов, као партија шаха, у његово решавање цртач улаже различите стратегије и напоре. За овог Вршчанина је као за Јапанце кључна празнина колико и форма, а празно није у цртежу као на акварелу само позадинско поље, белина или (не)обојеност подлоге, већ мистично полазиште, нулти степен стварања, предмет промишљања и врста уточишта. Пуно и празно, бело и црно, светлост и сенка - то је дисање цртежа, екстреми топлог и хладног између којих се цртач креће, начин да се досегне неко унутрашње стање, лепота или ружноћа живог уз присуство свести о смрти. Опрезан као ратник, цртач никада не дозвољава да га цртеж насуче на спруд кича, анегдотизма или антиуметности. Не доживљава цртачки бродолом и деценијама црта јер зна шта је цртеж, траје из дела у дело. Радије кажемо траје, него усавршава се или напредује, јер се цртање не може научити, једном освојено мајсторство треба само неговати, како Урош Тошковић каже, бдети над "нежним унутрашњим биљкама". Рашајски се као и сви прави цртачи уопште не мења, а и зашто и ка чему померати једном освојену философију, овладану вештину, зашто изневерити пронађену дубину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

МИШЉЕЊА СУ ОПРЕЧНА: Да ли заиста овај језик користи највише пословних људи?