КЊИЖЕВНА КРИТИКА - РАЗЛАГАЊЕ ВРЕМЕНА: Дарко Даничић, "Носталгија за бескрајем" (Бајкал - Алтај - Непал)

НОСТАЛГИЈА за бескрајем" је сложена књига која се заснива на много аспеката и која је сигурно подједнако занимљива обичним читаоцима, љубитељима путописа, али и биолозима, енолозима, антрополозима, етнолозима, социолозима, психолозима, историчарима, историчарима језика, свима који се на различите начине баве природом и културом.

Фото: Приватна архива

Приповедач "Носталгије за бескрајем" испитује језике древних народа трагајући за значењем хидронима (Бајкал итд.), топонима (Листвјанка), али и за значењем и звучањем назива којима је именовано све што припада флори (чебрец, смародин) и фауни посећених предела (олмул итд.). То упознавање, стицање знања, на пример, о непознатим биљкама, буди разнолике асоцијације и открива биће путника:

"Следећих јутара Лена је у чај додавала и лист чебреца и смародина, мени непознатих биљака чија имена подсећају на далека путовања и чаробњаке из дечјих снова."

Путник прати кретања и судбину народа кроз историју, стварање новог етноса - на пример Бурјата - испитује свакодневни живот народа с тих подручја, али и њихове обичаје и празнике, порекло празника и старину:

Фото приватна архива

"Сибирска масленица је, вероватно, предхришћански обичај, у коме се испраћа зима и дочекује лето."

Путник се упознаје с различитим легендама, пословицама и песмама ишчезлих и новостворених народа с подручја по коме се креће, а у које је сасвим духовно поринут и пореди их с фолклором просторно, али и духовно блиских народа. Пружа нам сазнања о религијама заступљеним на тим просторима и приповеда о детаљима светих за које сигурно нисмо раније знали, а које може да пружи само искуство путовања. Такође нас упознаје са историјатом градића за које раније нисмо чули, са свим њиховим особеностима.

Специфичности свих места о којима пише, аутор заокружује и сазнањима о гастрономији, па казује како су палачинке (блињи) у Сибиру - обавезна храна последње недеље пред ускршњи пост, али и како се исто јело зове у различитим областима - бурјански пози у Непалу називају мо-мо. Ту су чак сазнања о лековима против мамурлука - супе коју припремају и Руси - расолник, Монголи - код којих се она зове бантан супа, код Кинеза је то супа од сове итд. Знања из те области такође подстичу комплексну асоцијативност - која повезује сасвим различите области свакодневног живота, али открива и карактеристике читавих друштава, као и приповедачеву духовитост:

"Мопасан је сматрао да је отмени ручак у истој равни као лепа жена."

Однос према томе у овој књизи разматра се из различитих временских одсека - на пример - шта је отмени ручак данас (у инстант време) - онај који траје довољно дуго или је пресудан квалитет састојака јела и начин припреме.

У овој књизи путовање је асоцијација на различита филозофска учења или пак на списатељска поимања различитих феномена:

"Хусерлово уверење у постојање предјезичког и предизражајног поља смисла, овде се материјализује и добија физички облик, претконтуру."

Путовање омогућава и метафизичке увиде путника који увек посматра из специфичне усамљености и тишине: тако је брод као место ограниченог покрета, али које ослобађа мисаоне запреке, а путовање разлагање времена у ком је природа равнодушна према историји.

У овој књизи ванредном лепотом одликују се лирски пасажи у описивању виђених, пре свега природних лепота - на пример обале, вода:

"Обала, подељена стенама које задиру у воду, грли уске, пешчане плаже запљуснуте плавим бескрајем воде, чијем је плаветнилу једина притока небо. При обали, у плићаку, плавет је пегава од расутог црног камења као радознала, плавокоса девојчица".

Увек вишезначни повратак Дарка Даничића посведочила је ова књига и тај повратак је драгоцен јер је омогућио и читаоцима да се у тишини - своје собе или природе - све једно - и сами врате себи и потврде да је путопис књижевни жанр и она врста водича који никако не могу бити блогери нити све оно што омогућава инстант време - без плаветнила, дубина, звучања различитих језика и речи, без укуса.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Слобода - оно чега (данас) нема; Марко Крстић, "Мундо либре"

03. 11. 2020. у 19:39

Култура

0 4

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - МЕТАФИЗИЧКО УЦЕЛОВЉЕЊЕ ПОЕЗИЈЕ: Мирослав Алексић, "Арапски капричо"

27. 10. 2020. у 20:12

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О хранљивој агонији стварања; Тања Крагујевић, Extravaganza

20. 10. 2020. у 20:34

Култура

1 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Треба ли нам последњи мушкарац?

13. 10. 2020. у 15:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације