РИСТО ВАСИЛЕВСКИ - РИЗНИЦА ВРЕМЕНА: Највећа мудрост је свему наћи место, а највећа уметност - свему наћи право место

Ристо Василевски

03. 11. 2020. у 20:49

Или је природа изгубила компас, или јој га је неко отео и покварио, да би на површину избиле многе неприродне појаве - владари света из сенке, вође који властите народе и земље (из)дају другима у најам, демони с маскама филантропа, колоне истополних љубавника који вребају туђе потомке да би наставили своју врсту, настрани свештеници који своју настраност правдају посвећеношћу Богу, вешти преваранти, беспризорни манипулатори и врхунски лопови од којих се тражи да спасу оно што сами уништавају...

РИСТО ВАСИЛЕВСКИ - РИЗНИЦА ВРЕМЕНА: Највећа мудрост је свему наћи место, а највећа уметност - свему наћи право место

Ристо Василевски / Фото приватна архива

Ако се тако настави, не зна се да ли ће све(т) наставити своју еволуцију или ће је брзо окончати. А онда, ако нешто поново крене од почетка, мораће опет да крене од свог праоблика. И питање је да ли ће тада човек овакав какав јесте уопште успети да пронађе свој изгубљени праоблик и праве нити своје природе, или ће, током своје нове еволуције морати да пролази кроз еволуцију неког новог мајмуна од којег никада неће постати човек.

*

Врх временских лестви је недостижан. Јер кад би био достижан, он би можда задирао у димензију која је изван времена.

*

Обруч, који опасује круг познатог, стално вибрира и под сталним унутрашњим и спољним притиском стално мења облик. Јер познато стално настоји да се прошири на рачун непознатог, а непознато споља притиска да постане део познатог.

*

Највећа мудрост је свему наћи место. А највећа уметност - свему наћи право место.

*

Онај ко хоће да објасни суштину свега, мора да стигне до претече свега, стекне вештине и моћ Бога, одгонетне свеколику разноврсност и, упркос њој, готово потпуну усаглашеност свега онога што је чини, схвати међузависност материја и облика, и прође кроз искуство свега живог - до последњег човека. Дакле, и да пристане да он буде тај последњи човек!

*

Не постоји принцип који свако може да прилагођава себи, и према другима га примењује само на свој начин.

*

Поруке предака најбоље се могу прочитати у својим генима. Али, чим прође дуже време, те поруке толико избледе и измене смисао да их ни они који су их иза себе оставили не могу разумети на прави начин.

*

Време је једна врста књиге - постоје странице које треба читати, и странице које треба попуњавати властитим животом. И увек имати на уму да су и једне и друге непотпуне и недоречене!

*

Садашњост је временски океан из којег се прошлост излива, а у ког се будућност улива. Од тога колико се и шта из њега излива и колико се и шта у њега улива зависи шта ће се догађати с његовом пучином, плимом и осеком, а највише на његовим обалама.

*

Све што се догодило похрањено је у Ризници Времена, али се њен прави кључ налази у рукама некога који ће тек доћи. То мора сваког да испуни радошћу, али и одговорношћу за све што чини у животу.

*

Летети властитим крилима је освајање властите слободе. Летети мислима је тој слободи дати непојамни простор. Сањати у том простору значи избрисати све његове границе и створити царство које је само ваше и јединствено, па и када га јава с првим буђењем избрише. А речи, ма колико моћне, немају снагу да на прави начин опишу оно што је носило та крила и мисли, слике без граница, лепоту царства које у стварности никада неће постојати. И то можда само зато што рационалност налаже да вредност реалног живота не треба подређивати оном сневаном и имагинарном, који се увек чини бољим и лепшим!

*

Неки људи које само једном сретнемо, или о којима смо само чули, могу нам бити незаобилазни знаци за објашњавање многих ствари које нам се догађају у животу. Много више него неки споменици на неким трговима и ликови у неким уџбеницима којима неки хоће да нас заведу.

*

Дани су прозорчићи кроз које се виде делићи спољњег света, који са оним унутрашњим чине јединствену целину ма како то гледано споља изгледало.

*

Можда је највећа грешка што се свако понаша како се у одређеном тренутку осећа, не водећи рачуна шта ће већ следећег тренутка о томе мислити!

*

Наша планета је једино место за живот, али и једино место на коме се сахрањује све живо. Дакле све оно што никада неће сазнати, да ли и где почива оно што се звало његова душа!

*

Чак и семе које неко случајно баци, никне и да плод. Не у инат ономе који га је случајно бацио, него да би одржало врсту и наставило природни процес свог сталног обнављања!

(Из рукописне књиге "Кључаоница")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)