КРИТИКА (ПОСТ)МОДЕРНЕ: 58. Октобарски салон, Културни центар Лесковац
СЛИКАР и цртач Зоран Круљ (Титоград, 1957) скренуо је пажњу јавности на себе. Добио је Другу награду на једној од најстаријих групних изложби.
Фото приватна архива
Поуздан је то знак да лесковачки кустоси нису потпали под погубан утицај београдске сцене који се шири на већину државних галерија и музеја. Тако су од Вршца и Смедерева до Крушевца, Чачка и Шапца водеће уметничке институције срамно постале само локални одраз онога што се збива у главном граду. Претвориле су се у машине за стални откуп најчешће радова београдских уметника, а сликари попут Круља немају шта да траже у сопственој средини. Од велике је важности одржавање изванпрестоничке сцене у време када се затиру такве вредности. Годишњи откупи уметничких дела Министарства културе иду увек истим уметницима. Галерије не траже дела уметника из својих средина, али Мрђан Бајић има и по пет откупа у једној години. Томе се стало сада на пут само у Градској галерији "Милан Туцовић" у Пожеги, коју води истакнути критичар Драган Јовановић Данилов. У време када је најстарији Октобарски ликовни салон у Шапцу бесрамном одлуком нове директорке затворен за ликовну уметност, излажући искључиво визуелни отпад, радује да је у Лесковцу задржана старија и суштаственија излагачка концепција.
Зоран Круљ, лесковачки уметника, прави је избор. Реч је о значајном сликару, који у последње време доживљава велики успон у свету галерија, колекционара и ликовних колонија. Сада је потпуно сазрео као стваралац, премда је и раније веома квалитетно сликао. Доспео је у прве редове пре свега мајстора фантастичне фигурације. Владајући вешто реалистичким и ирационалним изразом, Круљ је сада међу најсвежијим појавама на ликовној сцени, самим тим што је створио оригиналну синтезу поетика претходника, надградивши их пре свега чистом ликовношћу. Зоран Тоскић, зналац уметности и колекционар, приметио је да код Круља има утицаја Миће Поповића, Дада Ђурића и Воја Станића. Није само реч о најбољим узорима, већ о чињеници да је сада скоро све већ насликано и да је штафелајном сликару изванредно тешко. Текст излази из текста, а слика из слике, па уосталом ни Мића Поповић не би био ништа без Рибере, Дадо без Боша и Шејке, као што је и највећи шахиста Боби Фишер био само генијални еклектичар. Борхес, једна од најважнијих појава у књижевности 20. века је сав од својих узора, а и Гете је рекао: "Одузмите ми позајмице и од мене не остаје ништа".
Зоран Круљ је платио своје дугове сјајним и смелим видом сликања, изразивши свој ликовни свет духовито заснованом критиком савремене цивилизације. Његов нови опус није само уметнички изражајан, нити је он успео да пронађе место у густо испуњеној области уметности, у којој су се населили толики великани. Круљ је сада нека врста контрареволуционара, сликара који има моралну одговорност, критичара негативитета савременог света.
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)