БИЛО ЈЕДНОМ У ЛЕСКОВЦУ: "Новости" на снимању филма о Српском Манчестеру и визионарима који су на калдрми доживели свој европски сан

Игор Митић

18. 10. 2020. у 08:00

Када се повеже богата историја једног града, који је успео да се из оронуле Шашит-пашине касабе преобрати у европски градић битан на мапи Старог континента, аутентичне локације као додатна инспирација, изузетна посвећеност редитеља, креативност директора фотографије и амбициозност сектора сценографије, потом екипа од скоро стотину глумаца и "технички сектор" од још око 60 људи, добије се - "Било једном у Србији".

БИЛО ЈЕДНОМ У ЛЕСКОВЦУ:  Новости на снимању филма о Српском Манчестеру и визионарима који су на калдрми доживели свој европски сан

Снимање филма о Лесковцу

Филм о обичним људима, али визионарима који су на блатњавим улицама и калдрми доживели свој европски сан.

У Лесковцу, некадашњем Српском Манчестеру, у току је снимање филма о градићу који је између два светска рата имао чак 30 фабрика.

Своје инвестиције ширио је на целу тадашњу државу, позајмљивао новац престоници и имао банку која је по својој снази могла да се мери само са банком Краљевине Југославије. Годишња улагања овдашњих индустријалаца била су једнака свим српским инвестицијaмa, а са железничке станице у Лесковцу ка Европи је одлазило више вагона робе од укупног броја његових становника.

Све то створила је визија људи који нису живели од данас до сутра. Они су се ослањали на дугорочне планове, на креативност и предузимљивост, знање, шарм и духовитост, а њихов успех, у само две деценије, унапредио је варошицу у сваком сегменту живота.

Аутор овог пројекта Звонимир Шимунец пет година је радио на припреми прве клапе трајног сведочанства о једном времену и граду који се развијао, како се некада говорило, "американском брзином". Пре месец дана на десетине филмских радника сјатиле су се у Лесковац и започеле снимање овог захтевног филма. На свакој од осам локација врви од људи, као у кошници, а "диригентску палицу" у својим рукама држи редитељ Петар Ристовски и ништа не препушта случају.

МАЛИ ФИЛМСКИ ГРАД

Овом филму епохе посебан печат даје Далибор Тонковић, директор фотографије, као и сектор сценографије који је реконструисао више стотина метара улице у Грделици и "вратио је сто година уназад". Направљен је сет који не мора да буде привремено решење, јер задовољава потребе за снимањем и других филмова. Поново је почео да ради и разбој стар више од једног века. Он је за потребе "Било једном у Србији" растурен и, након што је пребачен на адекватну локацију, поново састављен.

- Права је срећа када можете да радите на аутентичним локацијама и зградама у којима су наши јунаци живели. Осећа се та енергија. Пронашли смо дивна места која су, у визуелном смислу, испунила сва моја очекивања. Снимамо љубавну мелодраму, предузетничку драму и комедију менталитета и мислим да ће та комбинација жанровских елемената причу учинити још занимљивијом. Волео бих да људи осете да је љубав покретач и да, без обзира на све успехе, она треба да буде срж и основ свега - истакао је Ристовски.

Петар подсећа да је развој Лесковца почео од једног уског круга људи који су, још у оном времену, били освешћени и предузимљиви. Нису они развијали само текстилну већ и многе друге гране индустрије, од дрвне до хемијске и металске. Свуда су били успешни. То се ширило до таквих размера да су увозили вуну чак из Аустралије, и то у огромним количинама, а од лесковачких штофова правила се униформа војске, али и елегантна одела за европску господу.

- То су били људи пуни страсти и живота. Без мешавине њихове визије, амбиције и природних потенцијала овог краја ништа од свега не би било. Све ће се то видети на филму, укључујући и специфичан дух и говор људи овог краја који представљамо као једну од одлика, али не и суштину њихових бића - закључује Ристовски.

Цоне је момак који је изгубио вереницу док је био у рату. Да би је вратио спреман је да почне од нуле и да изгради фабрику која ће да га обогати. На том путу су сплетке његовог конкурента за руку прелепе Зорке. Паралелни главни јунак је Дине - ренесансни тип који отвара биоскоп и покретним сликама привлачи суграђане ка модерном начину живота. То је почетак филмске приче у којoj главне роле имају: Виктор Савић, Теодора Ристовски, Радован Вујовић, Немања Оливерић, Драган Петровић Пеле, Слобода Мићаловић, Зоран Цвијановић, Предраг Мики Манојловић... Мики игра угледног и имућног Лесковчанина који дели визију главног јунака и помаже му да покрене прву српску фабрику штофа.

Наш прослављени глумац се радовао овом послу због теме и "мало сликаног периода наше историје и то не оним досадним, едукативним, начином". Он истиче да овај филм није реконструкција нечега. Он је само инспирисан веома важним људима из овога краја који се не тичу само Лесковца, већ и целе Србије.

- Ми правимо филм, поред осталог и о томе, да су у оно време озбиљни индустријалци поштовали и градили државу. Они су зидали задужбине. Остављали су траг својих великих успеха. Не може се само у се, на се и пода се. Гради школе, болнице, помаже сиромашне. Буди Вајферт. Ти људи се нису обогатили на "комбинацији", него на раду, на таленту, на знању. Зато мој лик разуме потребу да се иде напред и усваја и прихвата нове идеје - нагласио је Манојловић.

Овај филм донео је много изазова, а извршни продуцент Миша Могоровић истиче да излази из оквира уобичајених филмских продукција. Теренски рад од два месеца и много захтевних локација.

ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ

У време када се филмски радници појаве на локацијама предвиђеним за снимање привлаче пажњу грађана. Увек буде много знатижељних посматрача који нису навикнути да у својој средини могу да виде лица са филмског платна. Да предузетнички дух чучи и да се крије у Лесковчанима сведочи и прича са сета у Грделици. Један човек је искористио ову прилику, па је окупљеним људима продавао кокице.

- Тај продукциони квалитет видеће се и у слици. Ово није филм епохе који је смештен у четири зида. Напротив. Ми после више од половине снимања чезнемо за тим зидовима. Очекујем да ово изроди филм који ће се памтити, што је циљ сваког филмског радника - рекао је Могоровић.

Шимунец је први пут у улози продуцента. Труди се да на сваки начин подржи креативни део екипе, али истиче да то није нимало лако. Указује на важност помоћи Филмског центра Србије и његових Лесковчана.

- Када смо завршили "Монтевидео" схватио сам да нам треба тај тип филма. Филм доброте, добрих порука, филм о Србима који су квалитетни, креативни, часни и поштени људи. Народ који по свему треба да изазива поштовање. Запитао сам се где се то заправо изгубило што је у мени пробудило причу коју сам слушао као дете. Причу о мом Лесковцу као Српском Манчестеру и тако је све почело - казао нам је Шимунец.

Његов пројекат је много шири од играног филма и будуће ТВ серије. Лесковац је већ добио монографију, изложбу и документарни филм о свом "златном добу". О времену када се, како каже, много историје сручило на мало географије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ИЗГУБИО САМ 400.000 ЕВРА, ДУЖАН САМ ЈОШ 80.000: Сурова исповест Александра бившег коцкара (ВИДЕО)